Trkanje na ledu uključuje klasu motora koja je ekvivalent Spidveju. Motori se trkaju u smeru suprotnom od kazaljke na satu na ovalnim kružnim stazama dužine između 260m i 425m. Struktura trkanja i bodovanje je slično kao u Spidveju.
Motori su slični Spidvej motorima s tim što imaju dužu bazu volana i čvršći ram. Kategorija sa šiljcima uključuje vozače koji se trkaju na motorima sa šiljcima do 30mm, zavrnutih u gumu. Svaki motor ima 90 šiljaka na prednjoj i izmedju 200 i 500 na zadnjoj gumi. Upotreba šiljaka zahteva i upotrebu specijalnih blatobrana koji idu skroz preko točka do ledene podloge. Gume sa šiljcima obezbeđuje veliku količinu prijanjanja i zbog toga je neophodan motor sa dve brzine. Kao u Spidveju, motori nemaju kočnice. U ranim fazama razvoja ovog sporta, Češka četvorotaktna Jawa je bila dominantna sila u trkanju na ledu.
U klasi sa šiljcima nema proklizavanja kroz krivine zbog prijanjanja koje obezbeđuju šiljci koji se zabijaju u led. Umesto toga, vozači naginju motore u krivinama pod uglom gde volan gotovo struže ledenu podlogu. Brzine dostižu 130 km/h na pravcima i 97 km/h u krivinama. Zaštitne barijere su obično od bala sena ili od nabacanog snega po spoljnoj ivici staze.
Stil vožnje koji se koristi u trkanju po ledu se razlikuje od ostalih disciplina trkanja na stazi. To znači da vozači ove discipline retko učestvuju u Spidveju ili drugim varijantama i obrnuto.
