SOR Team Vam predstavlja najbolje iz klase Enduro/Offroad motocikala. Klasa postaje sve popularnija u svetu.

Cilj nam je da se što više ljudi upozna sa ovom kategorijom motora, kao i da onima koji su se definitivno odlučili za ovu vrstu uživanja na dva točka, pomognemo u izboru i donošenju prave odluke. Treba reći da svi modeli koji će biti predstavljeni važe za motocikle koji su osvojili svet jednim drugačijim pristupom motociklizmu, i dokazali da im kako godine, tako i bilo koja vrsta terena ne mogu ništa. Pružićemo vam priliku da upoznate neke od modela koji su pravi predstavnici Enduro/Offroad klase.

Honda (Africa Twin, Transalp), BMW (GS), Yamaha (Tenere/Super Tenere), KTM (Adventure).

Naravno, svi mi koji volimo i vozimo motore imamo svoje favorite, koji su nam iz raznoraznih razloga “legli”, i koji nam pružaju apsolutno sve, a često i više od onoga što se može očekivati od jednog motocikla.
Pomalo subjektivno, ali upravo iz tog razloga pisac ovih redova je izabrao da počnemo sa modelom Honda – Africa Twin, motociklom koji neizostavno dovodi do “leptirića u stomaku” pri svakom ulasku u garažu!

Nisu svi motocikli isti. Verovali ili ne, postoje oni kojima godine idu na ruku. Kako vreme prolazi, oni sve više dokazuju svoju pouzdanost i kvalitet. Dokazuju da ukoliko im pružite dovoljno pažnje, apsolutno ne postoji vek trajanja. Upravo jedan takav je Honda – XRV Africa Twin.

Tekst koji sledi je preuzet sa foruma BJ Bikers (Lalajko i Najzli), i po našem sudu na najbolji mogući način predstavlja motocikl za kojim se svi okreću, a oni koji se malo više razumeju mu se bukvalno klanjaju!

(jedine izmene koje su ucinjene u odnosu na originalnu verziju su dodate slike za svaki od modela)

AFRICA TWIN – LEGENDA KOJA TRAJE
Lalajko 15.01.2008.

Kao i svaka priča, i ova mora imati početak, a on je u dalekoj 1984. godini…

NXR750V – Kraljica pustinje

Kako je tokom godina takmičenje na Pariz-Dakar reliju postajalo sve teze, Honda Racing Corporation (HRC ili Hondin tim za razvoj takmičarskih motocikala) je 1984. godine dobio nalog za razvoj potpuno nove mašine za sezonu 1986. Priča se da je lično Soichiro Honda izdao ovaj nalog. Rezultat je NXR750V, sa V2 motorom kakav svet do tada nije video. Ogroman motocikl sa 59-litarskim rezervoarom i težine samo 123kg! Sa ovim motociklom napisano je prvo poglavlje dugogodišnje uspešne istorije. Sledeće četiri godine Honda se pretplatila na pobede na Pariz-Dakar reliju. Cyril Neuveu se dva puta popeo na pobedničko postolje (drugo i treće mesto takođe NXR750) 1986. i 1987. Sledeće godine je to uradio Eddy Orioli, a 1989. godine Gilles Lalay. U dominaciji pustinjske kraljice se dugo ništa ne bi promenilo da 1990. nije došlo do promene pravila učinjenih da bi se pobedila na terenu nepobediva Honda.

Africa Twin XRV 650 (RD03)

1986. godine je HRC tim dobio novi “radni nalog”. Trebalo je napraviti, u tom trenutku, najbolji enduro motocikl na svetu. Motocikl koji bi postavio temelje i Hondu učvrstio kao vodećeg proizvođača enduro motocikala. Generalno, tih godina se Honda trudila da izgradi reputaciju proizvođača pre svega kvalitetnih motora. Zato su i drugi motocikli iz tog vremena (VFR, CBR, Transalp) bili vrhunski urađeni. Treba samo uporediti kvalitet izrade tog vremena – boja, plastike, točkovi, ramovi…

Kao rezultat razvoja, HRC je 1988. predstavio legendarni motocikl: Honda Africa Twin 650. Ovaj model najdirektnije vuče korene od nepobedivog NXR 750. Motor je u V2 rasporedu sa uglom između cilindara od 52 stepena. Lancem pokretane bregaste osovine u glavi motora su otvarale dva usisna i jedan izduvni ventil. Iz ogromnog rezervoara od 24 litra gorivo je uz pomoć benzinske pumpe gurano u dva Keihin 32mm karburatora, smeštena između cilindara. Smesu su palile dve svećice po cilindru. Snaga od 58KS se uz pomoć petostepenog menjača i lanca prenosila na zadnji točak.

Kočenje 185 kg teškog motocikla je na prednjem točku obavljao za ono vreme revolucionarni plivajući disk od 296 mm prečnika sa dvoklipnim NISSIN kleštima. Zadnji točak je kočio jedan disk od 210 mm prečnika sa jednklipnim kleštima istog proizvođača. Danas se ovom modelu zamera na slabijoj prednjoj kočnici, međutim u ono vreme imao je najbolje kočnice u klasi. Sem toga, za podlogu i namenu za koju je predviđen XRV 650 ima više nego dobre kočnice.

Pošto se zbog veličine rezervoara krajevi istog (gde se nalaze slavinice za gorivo) nalaze ispod nivoa karburatora, moralo je biti primenjeno rešenje sa električnom pumpom za gorivo. Na RD03 i RD04 postoje dve slavinice, bez mogućnosti položaja za rezervu. Postoje dva senzora za rezervu, jedan koji pali narandžastu sijalicu na tabli na oko 8 litara i drugi koji pali crvenu sijalicu kada ostane samo 4 litra goriva.

Vešanje prednjeg kraja je obezbeđivala hidraulično-vazdušna teleskopska viljuška. Zadnji deo je na aluminijumskoj viljušci čije je pokrete amortizovao jedan amortizer preko sklopa od tri poluge i sa mogućnošću podešavanja pritiska.

Prednji točak od 21 cola je obuven u 90/90-21 gume, dok su dimenzije zadnje gume 130/90-17. Oba točka su u pravom enduro maniru pletena žicama i sa “zlatnim” bandašima koje je radio čuveni DID.

HRC tim se trudio da što više iskustava i delova sa NXR-a iskoristi na RD03. Čak je tokom razvoja RD03 nekoliko primeraka korišćeno na Dakar reliju u Marathon klasi. Ipak, imali su nekoliko pojačanja rama u odnosu na standardni model. Između ta dva modela postoji mnogo sličnosti. RD03 i NXR imaju identično međuosovinsko rastojanje 2295mm. Imaju istu visinu sedišta od zemlje od 900mm i ogroman klirens (najnižu tačku motora od podloge) od 255mm. Po gabaritima gledano, XRV 650 je najveća Afrika i ako je mnogi nazivaju “mala”.

Na www.xrv.org.uk se tvrdi da je XRV 650 najizdržljiviji motocikl koji je Honda ikad napravila. XRV 650 je jedini proizvođen samo u Japanu i sklapan je isključivo ručno, nikad na proizvodnoj traci, sve do 1990 godine.

Africa Twin XRV 750 (RD04)

1990. godine došlo je do prve revizije. Motociklu je jasno promenjena namena. Od ovog modela pa na dalje, Afrika je vise podešena za on-road vožnju. Radna zapremina motora je povećana na 750 kubika, a snaga na 60KS.

Prednji točak je dobio još jedan disk od 276 mm, ali bez prideva plivajući. Zbog suve težine povećane za oko 20kg zadnji disk je povećan na 256mm. Rezervoar je smanjen za 1 litar te je sada kapaciteta 23l. Usled povećane proizvodnje toplote zbog većeg motora, dodat je hladnjak za motorno ulje.

RD04 model ima međuosovinsko rastojanje 2239mm i 88cm visinu sedišta, 2cm niže od prethodnika. Klirens je spušten na 215mm. Promenjena je šema boja, ali su plastike i većina delova kompatibilni sa RD03 verzijom. 1992. godine dobija dodatak, neku vrstu putnog računara, takozvani Tripmaster koji ima mogućnost pokazivanja raznih prolaznih vremena i kilometraža.

Proizvodio se zaključno sa 1993 godinom. Kruži mišljenje da je ovo možda najbolja Afrika jer se radi od RD03 modelu sa 750 ccm motorom.

Africa Twin XRV 750 (RD07)

U 1993. godini dolazi do još jedne značajne revizije motocikla. Ram je izmenjen i nešto olakšan, dok je kućište filtera za vazduh sa starog mesta ispod sedišta prebačeno ispod rezervoara, a iznad karburatora. Na samim karburatorima je takođe napravljeno dosta izmena zarad smanjenja potrošnje. Na prednjim kočionim kleštima su napravljene izmene tako da je sada lakše zameniti pločice. I kočnica zadnjeg točka dobija novi glavni kočioni cilindar.
Krupne izmene su napravljene u plastikama oklopa, mada je novi sistem kačenja lošiji u odnosu na stare modele. Novi oblik rezervoara više pogoduje kolenima visokih vozača. Promenjen je rep motocikla kao i sedište ispod kojeg sad mogu da se drže sitnice i koje može da se zaključa. Visina sedišta je sada 860mm ili 20 mm niže nego na RD04 ili 40mm niže u odnosu na RD03.
Sistem za napajanje gorivom je pretrpeo velike izmene. Sada na rezervoaru postoji samo jedna slavinica, ovog puta sa položajem za rezervu, senzori za rezervu i pripadajuće sijalice više ne postoje.
U manje izmene može se svrstati izmeštanje kutije sa osiguračima i rezervoara rashladne tečnosti. Zadnje vešanje je izgubilo mogućnost podešavanja.

Sledeća revizija modela je dovela do oznake : RD07A

Sistem za paljenje je pretrpeo najznačajnije izmene. Sada jedna bobina pali po dve svećice, umesto ranijeg sistema gde je svaka svećica imala svoju bobinu. Napravljene su i velike izmene u kolornoj šemi, a bandaši su postali srebrnasti. Konačno, proizvodnja je prebačena u Hodninu fabriku u Španskom gradu Montesa. U ovom obliku se proizvodila do kraja proizvodnog veka 2003. godine.

ZANIMLJIVOSTI

(Članak iz Motorrad-a, povodom desetogodišnjice proizvodnje Afrike)

Mesec dana po predstavljanju, Afrika je dobila nadimak Ape-Twin. U ono vreme, dominatan enduro motocikl je bio XT. Parkirana pored njega Afrika je izgledala kao šarena gomila plastike. Vlasnici XT-a su umirali od smeha. Preteška i monstruozna, blindirana i neatraktivna. Showmobile za vožnju od kafića do kafića, ili do disko kluba, a ne enduro na kome treba osvojiti svet. “Pravi” vozači nikad ne bi seli na sedište jednog XRV 650 svojom voljom, to je skoro sigurno. U očima mnogih, motocikl je bio osuđen na propast.

Ali, kad bi ste počeli da ga vozite, niste mogli da prestanete. Vremenom, vozaci XT-a su znali da čim uoče dva fara u retrovizoru imaju samo par sekundi da se uklone i propuste pored sebe grmeći V2 koji je bez problema nestajao u daljini.

A postajalo je jos gore. Nada XT vozača da ce crni kontinent biti sačuvan od invazije plastičnog bombardera je srušena 1989. godine pored logorske vatre kampa u Maliju. Posle 1500 kilometara teške zemljane staze, osećajući se kao heroji koji su se izborili sa ogromnim teskoćama i prošli Tannezrouft-trail videli su svetlo u mraku koje se brzo približavalo. Svetlo je otkrilo dve teško natovarene Afrike-Twin. Bez da ih je iko pitao, vozači Afrika su izjavili da su bez ikakvih problema prošli trasu. Šok je bio prevelik, što je mnogo, mnogo je. Taj motocikl je izgledao spreman na sve!

Po pustnji ili planini, zemlji ili kamenju, civilna verzija pobedničkog Pariz-Dakar modela nalazila je svoj put u svakoj situaciji i lako pobeđivala u svim poređenjima u sledećim godinama. Njene tri boje su postale pobedničke, a čak i najokoreliji ljubitelji jednocilindraša su prelazili na V2 zabavu.

Samo jedna stvar je ostala potpuno protiv njih. “Izvadite svećicu iz te stvari!” šalili su se vozači BMW GS-a na svakom mitingu, listajući spisak delova koje je trebalo skinuti da bi se do svećica došlo. Bočne plastike, sedište, rezervoar, hladnjak… Sve ovo je bilo praćeno teatralnim pogledom ka lako dostupnim svećicama na njihovim bokserima. Ali, oni nisu mogli da shvate da je vodom hlađeni V2 iz Japana teško uporediv sa starim Bavarskim motorom. Honda je konstruisala skoro neuništivu mašinu. Mašinu koja ne zahteva održavanje i koja je veoma elastična. Anegdota kaže da su ih kupovale bolnice po Africi i Južnoj Americi da ih drže kao agregat za proizvodnju struje u koji su se svakog trena mogli pouzdati.

Sa svih strana sveta stizale su priče o ekstremnim kilometražama koje su Afrike prelazile. Ono što su vozači najviše hvalili je neuporediva sigurnost i pouzdanost sa kojom je Afrika savladavala sve situacije. Zahvaljujući relativno velikoj težini od skoro 220kg, Afrika je uvek pratila zadati put. Nebitno da li se radi o dubokom pesku, zemlji ili asfaltu, uvek je bila laka za kontrolisanje. Dobre kočnice i torziono jak ram, dobro odmeren kompromis na vešanju između trkačkog i opuštajućeg, sve više su povećavale prodaju. Da li je postojala mogućnost da se ovakav motocikl unapredi?

Honda je smatrala da postoji. U 1990. godini, njeni inženjeri su provukli RD03 kroz interni fitnes studio i povećali zapreminu na 750 kubika. Novi RD04 tražio je svoje mušterije sa više obrtnog momenta, hladnjakom za ulje, ojačanim ramom i boljim kočnicama od njegovog prethodnika. Ali, nema misića bez težine. Pojačanje je donelo skoro 20kg veću težinu. U 1993. godini RD07 Afrika je izgubila nešto težine, i po prvi put su mogli da je voze i niži vozači. Sa novo dizajniranim ramom i filterom za vazuh izmeštenim ispod sedišta pod rezervoar, sedište je sišlo na 86cm visine od podloge. Vešanje je izgubilo mogućnosti za podešavanje, i točkovi boje zlata postali su srebrnasti. I to je bilo to.

Ničeg više nije bilo što je moglo da se uradi. Čak i posle ovoga, mnogi su tvrdili da je Afrika užasno dosadna. Rajska ptica bez karaktera. Uvek je palila iz prve. Vozila se lako i bez velikih problema o kojima bi se pored logorskih vatri širom sveta filozofiralo. Moderno magare, koje nikad nije steklo kultni XT500 status, zahvaljujući nedostatku anegdota. To je jedino što je jednocilindrašima od svega ostalo.

Ipak, postoji nekoliko anegdota i za Afriku. Mnogi su se smejali slušajući priču o dva austrijanca koji su bili ubeđeni da Afrika ima V4 motor, zbog dve svećice koje ima po cilindru. Postojala je priča o zastrašujućoj potrošnji zbog koje su se na Africi česće palile sijalice za rezervu nego one za migavce ili za ler. Zlonamerni ljudi su pričali o tome da je na 160km/h zvuk usisavanja vazduha u karburatore bio jači od zvuka izduva! Pri punom gasu, i sa saputnikom i prtljagom, lako ste mogli da ostvarite potrošnju od 10l/100km. Stephen Jaspers, suvlasnik African Queen (proizvođač dodatne opreme za Afriku Twin) je pričao o potrošnji od 12l/100km na pesku! On se pobrinuo za ovaj problem nudeći dodatne rezervoare koji su se montirali pod rep motora. Sa ovim dodatnim rezervoarom, imali ste na Africi ukupno 60 litara goriva!

Nije bilo baš priča o previše snage na Afrikama. I ako su jak ram i dobre kočnice omogućavale mnogo više, imalo se samo 60KS na raspolaganju. Mnogi su trazili više. To je bila prilika za oprobane V2 tjunere da ponude setove za povećanje snage po ondašnjim cenama od 2000 do 7500 DM. Sa modifikacijama na karburatorima, filteru za vazduh i izduvnom sistemu, specijalisti su izvlačili oko 75KS. Na žalost, sa gubitkom garancije na motor. Tako da i dalje važi poslovica: najlakši način za povećanje snage je dobro podmazan lanac!

Ipak, bas zahvaljujući tom nedostatku snage, Afrika je bila izvrstan putni motocikl. Naročito za Evropsko tržište, i ako se prodavala na svim kontinentima. Zato nije čudo da je ogroman broj motocikala prelazio šestocifrene brojeve kilometara bez problema. Najbolji primer je Švajcarac Dirk Egli. Prilično udaljeno radno mesto, pet putovanja do Korzike i nazad i bezbrojna putovanja po Evropi napravila su za čas 130000 km. Na toj kilometraži uočio je čudan zvuk iz motora i zaključio je da će on izdahnuti za nekoliko dana. Potpuno pogrešna dijagnoza! Danas njegova Afrika ima preko 240000 km na brojčaniku, a od toga preko 100000 km bez dolivanja ili zamene ulja. So od sedam hladnih zima se taloži po njoj, tri pogonska lanca su promenjena. Čudan zvuk iz motora se i dalje čuje. “Ja želim da motocikl vozim, a ne da ga održavam” njegov je komentar.

Ralf Linde iz Hanovera je drugačiji. Šrafciger manijak je svoju Afriku tri puta iznova sređivao dok nije uspeo da napravi motocikl koji bez problema prolazi nemački tehnički pregled a pri tome, kompletno napunjen ima samo 193kg!

Svi vlasnici se slažu u jednom – sa Afrikom ništa nije nemoguće! Tureri, šrafciger-manijaci, reli vozači i globtroteri su odgovorni za stvaranje kulta. Bez obzira da li su redovno čišćene, sa crash-barovima ili golom plastikom, sa cross ili slick gumama, RD07 ili adaptirani RD03, sve Afrike imaju jednu zajedničku želju: stalnu potragu za benzinskom pumpom i šestom brzinom. A vi imate saznanje da sa njom možete svuda bez problema.

A to je ono što je Honda tvrdila za kasniji model Varadero koji ima mašinu od 1000ccm iz VTR-a i 95KS. Ali, njegovo ime objašnjava sve. Naziv Afrika kaže da sa njom možete proći kroz pustinje južnog kontinenta. Varadero je poznato kubansko letovalište za penzionere koji nisu baš željni avantura. Naslednik Afrike Twin? Na Internet sajmu motocikala u Minhenu, gde je Varadero predstavljen, ljudi su opet umirali od smeha, kao nekad.

TO JE AFRICA TWIN
Najzli 15.01.2008.

“Moj prvi suret sa Afrikom je bio dok sam bio osnovac. Putovao sam u Alžir, gde sam proveo ukupno 12 meseci svog života. Afrika je za mene, vetar u licu, dugački francuski hlebovi, prašina i nemirno more. Peščane plaže koje se prostižu u nedogled, Arapi koji žvaću duvan, limenke svežeg narandžinog soka i velike ribe na roštiljima. Dečački san, sam u Alžiru, ćale radi po ceo dan, a ja slobodan da istražujem ogromne mrave, paukove, retke travke i sunce koje pritiska. Ja ne znam gde se taj osećaj Afrike pretočio u ljubav prema određenom motociklu, ali samim pogledom na to graciozno telo shvatam da je to ono što ja želim, da je to miris pustinje preslikan u utisak snage, more koje je talasima vajalo vizir, krik nepregledne stepe koji raširenim rukama dozvoljava da široko uhvatiš korman, viši od vrhova Kilimandžara, glasniji od Viktorijinijih vodopada, snažan kao Nil, a izmišljen da prevari svoje ime, da prevaziđe i sušu i vodu i mrak i sunce… Torzoa širokog kao u žirafe, oklopljenog stomaka kao u nosoroga, panter u skoku, režući kao puma tera vas da zažmurite i pomislite: Da, to je to… Afrika u svom surovom izdanju, Afrika kakvu poznaju samo oni koji su nekada u njoj bili žedni, koji shvataju nemilosrdnost južnog kontitenta, opasnost kojom odiše… Ne zamerite vlasnici Bandita, Nindži i ostalih pojava koje se mogu kopirati, napraviti i preraditi… Ali Honda XRV, Africa Twin, je jedini motor koji će osećaj peska među zubima, suvih usana i vrućine na butinama usaditi u sećanje kao nešto najlepše što je moglo da Vam se desi.”

“Honda kao kvalitet, XRV ili X kao Extreme, R kao Reliability, V kao Victory (Kako bi inače karakterisali V motor?) Africa kao objašnjenje odozgo i Twin, kao V2 makina. Aj neka neko poželi još nešto! Položaj vozača taman takav da možeš da gledaš u nogice curice koja sedi u autobusu do prozora, pod suknjicu curice koja se saginje da izvadi kolače iz rerne pred otvorenim prozorom prvog sprata. Ne ti nisi vozač Afrike, ti si džin koji je došao sa neke druge planete, ti si gospodar pustinje, ti si amfibija, tobom plaše decu kada nisu dobra, ti si rika lavova u centru grada, ti si kontitent na putu. Ti ne voziš motor, ti jašeš divljinu, tebe ne zanima kubikaža, snaga, obrtni momenat, ti ne znaš za brzinu svetlosti, svetlost usporava pred tobom. Tvoji kramponi nagrizaju asvalt, tvoja cisterna drži pola Malawi jezera, težak si kao Madagaskar, tvojim venama teče voda sa Tanjganjika obala. Ispod grube spoljašnosti još grublja unutrašnjost, mišićavo telo sa venama koje pokazuju sklad bez viškova, bez nepotrebnih detalja. Želite lepotu? Gledajte filmove. Želite suštinu, divljinu, znoj i stvaran život, vozite Africu Twin!

Ima tri ventila po cilindru! Koga boli k**** za to??? Africa Twin je iznad performansi, neuporedivi spartanac, gladijator, odgovor na životno pitanje, egzistencija, kap vode u pustinji, vetar na mirnom moru, adrenalin u živom blatu, moć sunca, voodoo magija… XRV je brisanje granica, širenje puteva na šume, jezera, planine, sneg i vatru, to je oslobađajući krik na rođenju, poslednja želja zarobljenog čoveka u ogradama modernog društva, mašta ukotvljenog broda, sećanje zaboravljenoh junaka. Mitološko biće, Androkleov lav, snaga Samsona, Kiklopov nemir, Persefonino kajanje, Torov bes, Perunova milost, Herkulova nervoza… Africa twin je… legenda.”