Pred sam početak sezone, prenosimo vam ekskluzivni intervju sa čovekom kome je titula u individualnom SOR KARTING šampionatu za malo izmakla. Andreja Hamović Pakleni otkriva kako se osećao u trenucima kada je bilo najteže. Jedan od najvećih talenata koje je iznedrio SOR KARTING Šampionat, i timski drug Damjana Radovanovića nije uspeo da zablista kada je bilo najvažnije, ali najavljuje velike gasove i težak posao za konkurenciju u sledećoj sezoni.

Iako je titula zamalo izostala, iza tebe je fantastična sezona. Prikazao si ogroman napredak u kvalitetu vožnje u odnosu na prvi šampionat. Šta bi naveo kao najveću razliku između šampionata 2009. i šampionata 2010?

Mislim da prisustvo konkurencije stimuliše kvalitet. U trkanju pogotovo. Očigledan napredak kod većine vozača, ne samo u vožnji, već i u odnosu prema trkanju, kartingu, stazi, celom šampionatu, doveo je do toga da sam kao takmičar, u bilo kom momentu na stazi, bio okružen vozačima sa podjednakim , ako ne i većim potencijalom za trijumf. U takvim okolnostima potrebno je okrenuti se sebi, i koncentrisati se na svoje adute, pokušati da ih nametneš sebi, drugima. Prosto, svi smo stariji za jednu trkačku sezonu, i pomak na bolje je bio neminovan. Sledeća sezona će predstavljati još veći izazov u tom smislu, razlike u vozačkom umeću su sve manje, sada do izražaja više dolazi stil vožnje, i posvećenost. Mislim da svako ko pretenduje na prvu grupu, mora biti spreman na veliku žrtvu i trud, slučajnost kao takva, više ne postoji.

Za razliku od 2009.godine kada si imao loš početak sezone, samo jedan trofej i četvrto mesto u generalnom plasmanu, sezona 2010. je odlično krenula sa dva zlatna podijuma i jednim srebrnim na prva tri trkačka dana. Sa kakvom motivacijom si ušao u sezonu 2010., i da li si očekivao takav početak šampionata?

Početak sezone 2010 je prosto bilo nešto što sam dugo čekao. Nedostajalo mi je trkanje, druženje, ceo doživljaj. Nisam se previše opterećivao prognozama, ili ambicijama, znao sam da me je takva vrsta pritiska previše koštala u prethodnoj sezoni. Određeni osećaj smirenosti i zadovoljstva je preovladao, i počelo je kao iz snova. Ne, nisam očekivao takav početak ni u najoptimističnijim prognozama, i možda je u tome i poenta. Prosto sam došao da vozim, i uživam u vožnji.

Nakon propuštenog GP testa stvari počinju da se menjaju. Sledi loša trka na Autokomercu i totalna diskvalifikacija na Adi huji nakon incidenata u obe trke. Da li bi mogao da nam preneseš svoj doživljaj o tom drugom danu i strahovitom udesu koji si doživeo kada ti se karting podigao u vazduh i prevrnuo? Ujedno je to trenutak nakon čega stvari počinju da se menjaju u lošem pravcu i za Simića koji je polu-sezonu dočekao na samom vrhu tabele, a sa kim si i imao oba incidenta.

Da, taj dan. Neki bi rekli da sam tog dana izgubio titulu. Ja kažem da sam je mogao osvojiti i posle toga. Čudan dan, veoma vruć. Već u sprintu je bilo jasno da to nije moj dan, da ne ide kako sam očekivao. Loš start, borba za treće mesto, nepromišljen napad u zadnjem krugu trke, duel sa Džonijem u kome je on izvukao deblji kraj… Ma koliko čudno zvučalo, to je svakako bio veći i grublji trkački prekršaj no ono što je sledilo. A sledilo je nešto čemu se niko nije nadao, kolizija, prevrtanje. Čudan momenat, iznenadjujuć, kao što rekoh, manje agresivno no prvi napad, ali sa većom brzinom, drugačijim uglom, čitav splet okolnosti se poklopio, i doveo do toga što se desilo. Nimalo lako nije podići karting od asfalta, to sam video samo jednom u prethodnoj sezoni, u daleko blažem obliku… Zbog toga, valjda, i neverica. Nisam znao šta se desilo, nisam imao odgovor, niti objašnjenje. Znam da se ni tada nisam osećao prijatno zbog šanse da vozim trku ponovo, tako da potonja kazna i gubitak bodova nisu bili iznenađenje. Svakako da je najveći osećaj krivice vezan za Džonija, kome sam uskratio dosta tog dana, ali mi je drago da se i on izvukao iz cele priče jači, i da smo bili i ostali konkurenti za titulu do samog kraja. I dalje ne znam zašto se Crna plaketa pojavila samo tog dana, ali to je bio znak koji je trebalo bolje protumačiti.

Upravo na ta dva trkačka dana, aktuelni, sada dvostruki šampion i klupski kolega Damjan Radovanović, osvaja dva trofeja i počinje ozbiljno da ugrožava tvoju dotadašnju dominaciju i borbu za titulu. Kakvi su bili odnosi u SOR Kart Racing timu tokom sezone i da li je najveće rivalstvo na stazi upravo bilo među klupskim kolegama?

Početak sezone je pripao meni, i pomalo iznenađujućom dominacijom. Osećaj je prijao, ali svakako nije ulivao uverenje da će tako i ostati. Moram priznati da sam pomno pratio šta se dešava sa Damjanom. Loš početak sezone, greške na stazi, stvari na koje nismo navikli kada je Preciza u pitanju. Ali sam isto tako znao da će se vratiti u konkurenciju, štaviše trudio sam se i da ga stimulišem tom pravcu, zarad timskih bodova, svakako… Na kraju sam platio cenu dobrog timskog kolege. Šalu na stranu, mislim da je timski odnos dobra stvar za vozače, i da predstavlja prostor za napredak, zajednički rad i trud, čak i strategiju. Naša strategija je bila da pobedimo, i u tome smo i uspeli. I da, mislim da je Damjan meni predstavljao najvećeg rivala na stazi, a verujem i ja njemu.

Posle katastrofalne polu-sezone i ozbiljnog udesa, sledi veliki povratak i opet dva vezana trofeja. Šta bi izdvojio kao svoje dobre karakteristike a šta kao mane?

Ne volim da pričam o sebi. Mislim da je svako od nas pokazao na stazi ko je i šta je, i od čega je napravljen. Ako bi morao izdvojiti osobinu koja najviše dolazi do izražaja, to bi bilo, jednostavno rečeno, da pristupam stvarima bez kompromisa. To je svakako moja najpozitivnija, istovremeno i najnegativnija karakteristika. Može me odvesti do vrha, ili me zavesti do dna. Mislim da je to i više nego očigledno, samim pogledom na moj trkački profil. Iako se ne čini tako, i prva sezona je bila upravo takva, samo sa daleko manje sreće, i vozačkog umeća, uostalom. Mislim da su i ostali takmičari toga svesni, neki odobravaju moju trkačku zaslepljenost, neki ne, ali bitno je da na stazi svi damo svoj maksimum, i poštujući se međusobno, pokažemo sve što umemo.

Poslednja dva trkačka dana obeležile su male bodovne razlike i neizvesnost u borbi za titulu do samog kraja. Koji trenutak u sezoni bi izdvojio kao tačku preokreta u šampionatu?

Koliko se sećam, u poslednji trkački dan se ušlo sa 5 potencijalnih šampiona na kraju dana. Mislim da to dovoljno govori za sebe, u smislu da je teško, gotovo nemoguće reći da zapravo postoji prelomni momenat u šampionatu. Svaka trka je šampionat za sebe, to znamo svi, jedno osvojeno zlato ne znači ništa više do upravo to – jedno osvojeno zlato… Svi od kandidata za sam vrh su imali oscilacije, Pele zasigurno najmanje, ali to što ne pobediš u trci ponekad ne znači da nisi bio dobar, već da je neko drugi bio bolji. Tako je i bilo, tokom šampionata, pa i na samom kraju.

Neverovatnih 5 podijuma od kojih četiri zlatna i jedan srebrni, sedam pobeda od ukupno sedamnaest trka i na kraju ipak drugo mesto u šampionatu sa 15 bodova zaostatka za klupskim kolegom Damjanom koji ima duplo manje zlatnih trofeja i troduplo manje pobeda u trkama. Kako to objašnjavaš?

Možda je najbolje objašnjenje činjenica da sanjam trofeje. Pred svaku trku, i danima posle… Za mene je izlazak na stazu trenutak kada počinje moj pohod na tu magičnu figuricu, i sticajem okolnosti na većini trka se ispostavilo da je i bilo tako. Momenat kada dobijam taj trofej je momenat od posebne vrednosti za mene, takmičarske, emotivne. Možda zapravo meni ta figurica najviše znači. Tako sam i vozio, i vodio sebe kroz sezonu, sa najviše pobeda i trofeja, ali na kraju bez onog najvažnijeg. Možda se može reći da živim za momenat, i zbog toga je sezona iza mene zaista posebna, bez obzira na konačan plasman. Sa druge strane, kao što naš karting Guru Đorđe voli da kaže, pravi šampion mora biti stalno tu, izvući maksimum iz svake trke i svakog kartinga… Uostalom, nema mesta grešci. A ja sam ih napravio, par… :)

U timskoj konkurenciji, pokazali ste potpunu dominaciju od starta pa do samog kraja šampionata. Ubedljivih 185 bodova ispred drugoplasirane MASS Motul ekipe? Šta po tebi čini dobar tim?

Moram priznati da ta ogromna razlika možda i nije realna… Ostali timovi su imali dosta malera, česte izostanke, i nikako nisu uspevali da uhvate pravi ritam, ili kontinuitet… SOR Racing Team je imao sreće da je moj jak start u sezoni Damjan podjednako ispratio u drugom delu, i čini mi se 2 ili 3 trke pre kraja šampionata je bilo više nego jasno da smo napravili preveliku razliku, da bi nas bilo ko ugrozio. Ujedno, obojica smo konkurisali za sam vrh, tako da je i imperativ pobede kod obojice bio samo faktor plus za naš tim. Dobar tim je tim koji pobeđuje. Moram naglasiti da je timski šampionat za mene bio dodatni motiv, i veoma bi mi bilo žao ako se i ove sezone ne budemo prepoznavali na stazi po klupskim bojama.

Najavljene su velike izmene u sistemu takmičenja za predstojeću sezonu. Kakvi su prvi utisci, predviđanja i planovi, timski i individualni?

Da, velike izmene su došle na red. Utisci su impresivni, dosta se razgovaralo o novom formatu, i moram reći da sam veoma zadovoljan da je odabran model koji podržava i stimuliše suštinski takmičarski duh, i da je ovo početak potpuno novog doba za SOR, i sve učesnike u njemu. Kao što rekoh, svi elementi koji neguju takmičarski duh trkanja su tu, start iz dve linije, obrnuti grid, veći broj krugova… Imperativ pobede je veći nego ikada, put do trofeja teži no ikada…. Iskreno se nadam da će ove promene izvući ono najbolje iz svih takmičara, i da će svako od nas naći način da pokaže šta ume, i koliko vredi. Teško je zamisliti kako će šampionat izgledati, mislim da je sada moguće zapravo sve, biti i prvi i poslednji, za svakog od nas. Takođe, naglasio bi da ove promene nisu bile iz moranja, već iz potrebe organizatora da se takmičenje pomeri na novi nivo, koji će otvoriti neke nove mogućnosti i učiniti takmičenje izazovnijim. Voleo bih kada bi svi takmičari to razumeli i prihvatili sa najpozitivnijim mogućim stavom, smatram da svi mi delimo zasluge za fantastičan uspeh i značaj ovog takmičenja, a na nama je da se na stazi pokažemo kao pravi takmičari, i pokažemo SOR timu da se njihov trud i uložena energija isplate.