Nikola Simić je sa maksimalnih 40 poena bio najbolji petog takmičarskog dana SOR Karting Šampionata 2011. Član tima „Hues“ je, nakon pobede u prvoj, posle velikih uzbuđenja uspeo da pobedi i u drugoj trci dana, i tako zauzeo prvo mesto, odmah iznad debitanta Nenada Đape.
Đapa je na svom prvom učešću u SOR-u odneo obe pobede u IV grupi i time osvojio 37 poena. Treće mesto je osvojio Stevan Radaković sa 29 bodova, koliko je imao i četvrtoplasirani Luka Babić, ali je „bronza“ otišla Radakoviću zbog boljeg plasmana u maraton trci. Tako je, kao i prethodnog trkačkog dana, prvo mesto odlučila jačina grupe, a treće poeni osvojeni u maratonu. I ovoga puta pojavilo se čitavih 25 takmičara, što potvrđuje da Šampionat definitivno dobija na masovnosti.
Kašnjenja, kvarovi na kartinzima, najezda gundelja, ali i veoma uzbudljive i neizvesne trke – ovako bi mogao da glasi rezime sa Ade Huje i petog trkačkog dana. Ipak, pre nego što pođemo u detaljan pregled po grupama, dužni smo da objavimo i zvanično izvinjenje Marku Momčiloviću, članu „Mass Motul“ tima.
Kako smo prošli put izvestili, nakon nestvarno dobrog starta Momčilović je podigao ruku i pokazao srednji prst. No, to nije bila (kako je napisano) proslava munjevitog starta, već znak upućen delegatu/direktoru Bunčiću.
Naime, Bunčić je, i sam iznenađen Momčilovićevom brzinom, malo mahnuo zastavicom kao svojevrsno priznanje velikoj veštini. Nevolja je samo bila što je Momčilović bio usredsređen da ne startuje ranije (i dobije negativne poene), te je Bunčićevo mahanje zastavicom protumačio kao upozorenje da je „jumpstart-ovao“. Pošto je bio siguran da nije krenuo pre vremena, on je pokazao „direktora“ direktoru, u znak neslaganja sa, kako je mislio, netačnom procenom. Sve je, dakle, bio svojevrstan nesporazum, koji je rešen kada je pre druge trke Momčilović, umesto „direktora“, direktoru trke (a ne svima u okolini, kako je pisalo) poslao poljupce.
Sprint trka
IV grupa – Dva kašnjenja i pobeda debitanta
Taman što smo završili sa jednim izvinjenjem, na red treba da dođe drugo, i to kolektivno izvinjenje, upućeno svim takmičarima IV grupe. Naime, dolepotpisani SOR Karting reporter je izvoleo pojaviti se na kartodromu svega jedan krug pre kraja sprint trke četvrte grupe. Stoga, ovaj izveštaj je prilično kratak, sastavljen od informacija koje su Andreja Hamović (tim „HARD“) i Đorđe Simić ljubazno podelili sa okasnelim reporterom.
Prema ovim podacima, debitant Nenad Đapa je startovao fantastično, vodio od početka do kraja i bez većih problema pobedio. Jedini ko je mogao da ugrozi Đapu bio je Pavle Mileusnić („No Limit“ tim), međutim, on se posle greške u lakat-krivini okrenuo i izgubio drugo mesto. Agresivnom vožnjom Mileusnić je uspeo da nadoknadi zaostatak i ipak završi kao drugoplasirani. Treći je bio Vladimir Inić iz „Mozzart“ tima, četvrti Rajko Grbović a peti Nikola Borlja. Šesto i sedmo mesto su zauzela još dva debitanta – Jovan Todorović i Strahinja Beganović.
Kako rekosmo, reporter je zakasnio. Iako je predlagao smanjenje plate za 10%, ovoga puta je prošao bez posledica. To se, međutim, ne može reći i za Pavla Mileusnića. Mileusnić je zakasnio i na prozivku i na raspoređivanje kartinga, tako da je po odluci delegata kažnjen sa 20 bodova i 1000 dinara.
III grupa – Još jednom „eksplozija“ na startu
Prethodnog puta, Momčilović je startujući iz prve linije na već opisan način odmah pobegao drugim vozačima i ubedljivo pobedio. Ovoga puta je učinio potpuno istu stvar, samo na teži način: startovao je iz druge linije, i još jednom se „katapultirao“ na prvo mesto već posle šikane. Doduše, sada je delegat/direktor Bunčić bio oprezniji sa zastavicom, te je izostala i Momčilovićeva reakcija. Marko Jovanović („No Limit“) je sve vreme jurio prvoplasiranog i završio kao drugi, a treći je bio Branislav Jakić. Valjalo bi pohvaliti i vožnju Srđana Dovnikovića („Johnnie Walker“). On je uspeo da, posle dve uzastopne greške (izlazak na travu u prvom, pa okretanje u drugom krugu), strpljivom i preciznom vožnjom pobegne sa poslednjeg mesta i završi kao četvrti ispred Stevana Radakovića i Danila Šegana (Radaković se okrenuo u pretposlednjem krugu).
II grupa – Pobeda Bojana Ermana i „smučanje“ Luke Babića
U drugoj grupi najbolje je startovao Sreten Popović, koji je izleteo kao prvi posle šikane. Međutim, mnogo više pažnje je privukla vožnja Luke Babića („Romantičari“) kojom je na pravcu posle šikane prestigao Damjana Radovanovića („HARD“). Babić je obilazivši Radovanovića skakao u kartingu kako bi postigao što veću brzinu, i tako više ličio na veslača, ili nordijskog smučara, nego na vozača. Ovaj metod mu je pomogao u sprintu, ali u maratonu, kako ćemo videti, koštao ga je opekotina na leđima.
Popovićevo vođstvo je kratko trajalo – već kod tornja ga je stigao i prestigao Bojan Erman („Garaža 1“), koji je do kraja trke zadržao prvo mesto. U četvrtom krugu videli smo i prvo odustajanje: prilikom pokušaja Damjana Radovanovića da obiđe Anu Petrović došlo je do kontakta, koji je bio poguban po branik Radovanovićevog kartinga broj 6. To je bio prevremeni kraj trke za dvostrukog šampiona, a tek početak loših plasmana omrznute „šestice“; uskoro će joj se pridružiti i „sedmica“, no, o problemu sa kartinzima ćemo nešto kasnije.
Treći, iza Ermana i Popovića, bio je Luka „Smučar“ Babić, a četvrta Ana Petrović. U „sedmici“ je, daleko iza svih, kao peti završio vozač „Mozzart-a“, Predrag Spasojević.
I grupa – Simić ubedljivo prvi
U najkvalitetnijoj grupi je viđena veoma kvalitetna vožnja, stalni napadi, bez mnogo grešaka, ali i bez mnogo obilaženja. Zapravo, jedini koji je menjao svoju poziciju (na niže, na njegovu žalost) bio je Ivan Kovačev, koji je na pravcu posle šikane bio drugi, iza Nikole Simića, a u cilj ušao kao poslednji, iza Andreje Hamovića. Iza Simića, koji je bio nedostižan za ostale vozače, našla se trojka u sastavu Kristijan Janković („Garaža 1“), Dragan Jovanović („Hues“) i Božidar Perović („Mass Motul“). Tokom cele trke Jovanović je napadao Jankovića, Perović je napadao Jovanovića, ali nije bilo promene plasmana, i ovim redosledom su i završili trku. Zbog nešto opreznije, defanzivne vožnje predvodnika grupe Kristijana Jankovića, na trenutak se učinilo da će trojku sustići i Hamović i Kovačev, ali nije bilo dovoljno vremena za to, te je poredak ostao nepromenjen.
Maraton
IV grupa – Najezda gundelja i još jedna pobeda Đape
Pauza između sprint i maraton trka se malko odužila zbog popravke branika kartinga broj šest – taman toliko da padne sumrak i upale se reflektori. A, kako je svim posetiocima Ade Huje postalo isuviše dobro poznato, sumrak je vreme kada se razbude gundelji. Na hiljade njih. Zapravo, jedini koji nisu imali problema sa invazijom gundelja bili su vozači četvrte grupe – pod kacigom i u zaštitnim kombinezonima verovatno im je bilo komično što bukvalno svi prisutni bez prestanka mlataraju rukama, bezuspešno terajući (bezopasne, na svu sreću) tvrdokrilce kojima su bili preplavljeni. Gledaoci na obe terase, sudije, snimatelj, novinar – svi oni su više gledali kako da umaknu najezdi, nego što su mogli da posmatraju trku. Stoga ni ne čudi da je sudijama po završetku bilo teško da sastave konačnu listu – broj vozača koji je počeo trku nije bio jednak broju onih koji su je završili. Jedan vozač nije uspeo da završi trku, a organizatorima je bilo potrebno dobrih nekoliko minuta da utvrde (zahvaljujući trećem sudiji Nenadu Vojinoviću) da je već na početku trke Rajku Grboviću u „nuli“ spao lanac i da je morao da odustane.
Pod ovim nemogućim uslovima (za gledanje, ne i za vožnju), prvi je ponovo bio debitant Nenad Đapa, kome se već posle prvog dana smešilo pobedničko postolje. On i drugoplasirani Vladimir Inić su uspeli da za pun krug obiđu još jednog debitanta, Jovana Todorovića, koji se u drugom krugu okrenuo u šikani, i nikako nije mogao da do kraja uspostavi pravi ritam. U trećem krugu Nikola Borlja je uspeo da obiđe Strahinju Beganovića i izbije na treće mesto, a u drugoj polovini trke je i Pavlu Mileusniću isto pošlo za rukom, tako da je Borlja završio kao treći, Mileusnić četvrti, a Beganović peti.
III grupa – Uslišena želja Stevana Radakovića
„Mogli ste da pomenete i najkonzistentnijeg vozača u šampionatu do sad. :) Drži 19. poziciju od samog početka i ne mrda se…“, napisao je Stevan Radaković kao komentar na izveštaj sa prethodne trke. Želja mu se ispunila.
U svojoj najboljoj trci sezone, Radaković je pobedio u maraton trci, osvojio maksimalna 23 boda i sasvim zasluženo osvojio treće mesto u ukupnom plasmanu. On je vodio u najvećem delu trke, ušavši u cilj ispred Branislava Jakića, koji je posle lakat-krivine na pet krugova do kraja obišao Marka Jovanovića i uspeo da odbrani drugo mesto. Za četvrto mesto se vodila žestoka borba između Srđana Dovnikovića i Danila Šegana – Dovniković je, nakon mnogo muka izašao kao pobednik, tako da je Šegan završio kao peti.
Nakon još jednog odličnog starta i borbe za vođstvo, u drugom krugu je, poput Grbovića u prethodnoj trci, i Momčilović morao da pre vremena završi trku i ostane bez plasmana. „Nula“, očigledno nije bila dobro popravljena, te je spadanje lanca uzelo još jednu žrtvu – ne i poslednju, kako ćemo videti.
II grupa – Pobeda Radovanovića, „nula“ i „sedmica“ nastavljaju uspešnu „žetvu“
Start druge grupe je bio savršen, barem za Luku Babića. Startujući sa pete pozicije u „gridu“, probio se na drugo mesto, tik iza Damjana Radovanovića. Sve vreme vozeći „na repu“ Radovanovića, delovalo je da je pitanje vremena kada će Babić preuzeti vođstvo. No, u finišu prvog kruga, vozač „Romantičara“ je ušao nešto grublje u šikanu i ispod njegovog kartinga je zavarničilo. Srećom po Babića, karting je ostao u voznom stanju, ali je nakon ovoga Radovanović samo povećavao prednost i na kraju bio i više nego ubedljivo prvi. U trećem krugu, „nula“ se još jednom našla u glavnoj ulozi – ovoga puta lanac je spao Predragu Spasojeviću, koji je tako bio četvrti vozač u osam trka koji je ostao bez plasmana.
Babiću je drugo mesto ugrožavao Sreten Popović, a leđa mu je ugrožavala i vrelina motora: zbog „smučanja“ na pravcu, Babić je već posle petog kruga ostao bez zaštitnog sunđera i preostalih 10 krugova je vozio naslonjen na motor. Epilog svega – Babić je odbranio drugo mesto, a motor je uspeo da nanese popriličnu štetu donjem delu leđa vozača „Romantičara“, što se može videti u galeriji slika.
Nakon prve trojke u cilj je ušao Bojan Erman, a daleko, daleko poslednja je ostala Ana Petrović. Nagradno pitanje: koji karting je Ana vozila? (pomoć publike: nije „šesticu“)
I grupa – (Ipak) Zlato za Simića
Za ukupni trijumf, Nikoli Simiću je bila potrebna pobeda i u maratonu. Kada se volšebno provukao između dvojice vozača koji su pretili da ga (i bukvalno) spljeskaju, i izbio na prvo mesto odmah posle starta, malo je bilo onih koji bi se kladili protiv Simića. Situacija se, ipak, iz osnova promenila kada se Simić, bez vidljivog razloga i bez pritiska drugih vozača, u drugom krugu okrenuo ispred šikane, i dozvolio da ga preteknu Ivan Kovačev i Dragan Jovanović. Brzo se pribravši, Simić je već na pravcu posle šikane pretekao svog klupskog druga, i onda započeo vanredno uzbudljivu borbu sa Kovačevim. Drugo mesto za Simića značilo je i prvo mesto za debitanta Nenada Đapu; kako Simić tokom 11 krugova nikako nije uspevao da nađe slabu tačku u Kovačevljevoj vožnji, sva je prilika bila da će takav redosled i ostati. Onda, u pretposlednjem krugu, greška koja je odlučila pobednika: „Kovačev mnogo dobro vozi. Međutim, kod tornja je izleteo malo preširoko, prešao preko bampera i usporio; ja sam mu tu ušao i jedva ga prestigao. Da nije bilo toga, on bi pobedio.“, rekao je Simić.
U senci borbe za prvo mesto, koja je odlučila i pobednika dana, ostale su bravure one iste trojke (Božidar Perović, Dragan Jovanović, Kristijan Janković) koja je bila ujednačena i u sprint trci. U krugu u kom se Simić okrenuo i izgubio vođstvo, Perović je prestigao Jankovića; na osam krugova do kraja, Perović je na pravcu pretekao i Jovanovića, i do kraja zadržao treću poziciju. Jovanović je završio četvrti, Janković peti, a daleko, daleko iza Jankovića, kao poslednji je u cilj ušao Andreja Hamović, vozeći motokultiv…, pardon, karting broj sedam.
Osvrt na „situaciju sa kartinzima“
OK, možda je i previše loših reči bilo o kvalitetu pojedinih kartinga, poglavito o „šestici“ i „sedmici“. A možda i premalo. Brojke ipak (valjda) ne lažu; karting broj 6 se pojavio u pet trka, sa sledećim bilansom: jedno četvrto, jedno peto i dva šesta mesta, a jednu trku nije završio (greška vozača). „Sedmica“ se kotrljala u svih osam trka, sa sledećim plasmanima: 3, 5, 5, 5, 4, 5, 6, 5. Moglo se na pregršt primera videti da dobar karting ne znači automatski i dobar plasman; kako stvari stoje, ako dobijete loš karting više je nego izvesno da ćete završiti među poslednjima, a to prilično obesmišljava trkački dan vozačima koji budu rđave sreće i izvuku jedan od njih.
Naravno, nikada se neće dogoditi da svi kartinzi budu istog kvaliteta. Ali ne sme se ni događati da neki od njih budu značajno lošiji. Na organizatorima je sada težak zadatak da prevaziđu ovaj problem – da li smanjenjem grupa (čime će se ujednačiti kvalitet vozila, ali i trkački dan otegnuti u nedogled), ili razgovorom sa vlasnikom kartodroma o nabavci novih (prilično nerealna opcija), ili, barem, remontu već postojećih tokom letnje pauze koja sledi. Nemamo sumnji da će sve biti urađeno da se situacija poboljša.
Još samo jedna trka je preostala do kraja polusezone, nemojte je propustiti! Čekamo Vas na Adi Huji u nedelju, 26. juna u večernjim časovima. Vidimo se!
SOR KART reporter
Radmilo Marković
