Pavle Mileusnić, vozač „No Limit“ tima, na impresivan način je došao do prve pobede ove sezone. U do sada najdužoj MOTUL Go Pro trci (20.1 km, odnosno 25 krugova) Mileusnić je ostvario 8,61 sekundi prednosti u odnosu na Luku Babića (pobednika prve Go Pro trke ove sezone), i 13,27 sekundi u odnosu na trećeplasiranog Bojana Ermana („Garaža 1“).
Vožnja pobednika šestog dana SOR karting šampionata se može opisati sa mnogo više reči, ali je jedna sasvim dovoljna: zapanjujuća. Takmičar koji je u dve i po sezone (koliko postoji šampionat) ostvario samo jednu pobedu, vozio je kao nikad niko pre njega, i oborio rekord staze kada je reč o najbržem prosečnom krugu – taj rekord od danas iznosi 43,78 sekundi po krugu. Ono što još više pojačava onaj „zapanjujući“ atribut u opisu Mileusnićeve vožnje je činjenica da je rekord oboren u najtežoj i najdužoj trci u istoriji SOR-a, kada su zamor i pad koncentracije najveći, a mogućnost da se pogreši raste sa svakim novim krugom.
Istini za volju, od ove sezone je ukinuto merenje za maraton trku (sprint se nije merio ni prošle), tako da, izuzev MOTUL Go Pro trke, nema podataka o brzinama prosečnog kruga. No, brojke koje ulaze u računanje kažu sledeće: najbrži prosečni krug je do danas imao Nikola Simić (tim „Hues“) sa 44,92 sekunde (rezultat postignut u GO Pro testu od 20 krugova prethodne sezone). Najbolji Mileusnićev prosek je do sada bio 46,07 ( Maraton iz 2010-e); prosek na prošlogodišnjem Go Pro bio mu je 47,97, a pre samo mesec dana Mileusnić je Go Pro vozio 46,63 sekunde, dakle za skoro tri sekunde sporije po krugu nego danas.
Iako cifre u principu nepotrebno opterećuju tekst i otežavaju čitanje, te ih u pisanju valja što više izbegavati, cela ova hrpa brojeva je ovde pomenuta sa jednim jedinim razlogom: više se neće upotrebljavati, jer ju je Mileusnić u potpunosti zbrisao, i to, kako ćemo videti, vozeći sa vidljivošću smanjenom na jedno oko. Da je reč o trkačkom danu vrednom pamćenja, govori i podatak da su i drugi (Luka Babić), i treći (Bojan Erman), i četvrti po plasmanu (Kristijan Janković) takođe bili bolji od prethodnog rekorda.
V grupa – Pobeda povratnika Markova i susret starih poznanika
Petu grupu je sačinjavalo šest vozača, od kojih su čak trojica bili debitanti (Mario Melenk, David Stevanović i Miodrag Kuzmanović), dvojica su učestvovala samo na prethodnoj MOTUL Go Pro trci (Kolja Kontić i Dragan Jovanović „77“), a šesti, Milan Markov, iako treći u generalnom plasmanu za 2009. godinu, od tada nije učestvovao na SOR-u. U ovakvom sastavu, i uzevši u obzir težinu trke, nije se moglo očekivati da takmičari uzmu značajniju ulogu u raspodeli bodova – jedino je Milan Markov osvojio 4 poena, sa minut i 12 sekundi zaostatka za pobednikom. Markovljev tempo su do kraja trke uspešno pratili Mario Melenk i Kolja Kontić, i umalo osvojili prvi bod u sezoni – raspodela bodova se završavala na 20. mestu, a oni su dan okončali kao 21. i 22. na tabeli. Miodrag Kuzmanović je završio sa tri kruga zaostatka za vodećim, no (a to bi trebalo da bude i jedan od ciljeva SOR-a – razvijanje drugarstva, bez ikakve patetike govoreći), mnogo je važnija činjenica da je posle 30-i-kusur godina ponovo sreo vozača sa kojim se nekada takmičio – Dragana Jovanovića iz tima „Hues“.
IV grupa – Ubedljivi Leković, uzbudljiva borba za drugo i četvrto mesto
Druga trka dana je donela mnogo više uzbuđenja, preticanja i odlične vožnje. Srđan Leković, Rajko Grbović i Filip Ratković („Graftek“) su tokom većeg dela trke vozili u grupi, međusobno se napadali, prestizali, i sve do polovine trke, kada se Leković izdvojio na prvom mestu, nije se moglo reći ko bi mogao da pobedi. Nakon Lekovićevog odvajanja, sigurne vožnje i, ispostavilo se, ubedljive pobede (vreme 19:07,43), Grbović i Ratković su nastavili možda i najuzbudljiviji duel dana: najpre je, na 14 krugova do kraja, Grbović loše izašao iz šikane, udario u bankinu, a Ratković, koji ga je u stopu pratio, to odmah iskoristio i izbio na drugo mesto. Ovo stanje je potrajalo samo pola kruga, jer Grbović kod tornja obilazi vozača „Grafteka“. Međutim, četiri kruga kasnije, Ratković na istom mestu prestiže Grbovića i uporno čuva drugo mesto. Napad, odbrana, pokušaj i odbitak prestizanja su se nastavljali iz kruga u krug; na četiri kruga do kraja Ratković je uspeo da se malčice odvoji od Grbovića, tako da je delovalo da je poredak prve trojice poznat. No, u poslednjem krugu, ponovo je krivina kod tornja bila fatalna po „Graftekovca“, Grbović ga još jednom obilazi i završava kao drugi sa vremenom 19:18,97, a Ratković uleće u cilj kao treći sa samo 38 stotinki zaostatka za drugoplasiranim.
Uzbudljiva borba se vodila i za plasman na četvrto mesto: Nenad Đapa je uporno sustizao Milana Samardžića iz „Johnnie Walker“ tima, na kraju je izgledalo da će uspeti da ga prestigne, ali je ipak Samardžić završio kao četvrti (19:33,77), a Đapa kao peti (19:34,35). Kao poslednji, kroz cilj je prošao Jovan Todorović, koji je imao krug zaostatka za Lekovićem i tako jedini iz ove grupe ostao bez bodova.
III grupa – Mileusnić brži od svih – ikada
Na startu, niko nije mogao da pretpostavi da će ovo biti najbrža trka dana. Naime, pred sam početak, na kartodromu se pojavilo 5-6 pasa lutalica, te su organizatori već spremili narandžaste zastavice (koje od takmičara zahtevaju da uspore i ne upuštaju se u preticanje, sve do prestanka zabrane). Međutim, intervencijom direktora/delegata Đorđa Simića, psi su rasterani, a vozači su nesmetano mogli da započnu trku. Najbolje je startovao Zoran Ćalić, odmah za njim je poleteo i Pavle Mileusnić. Treći na prvoj krivini je bio Branislav Vuleta, četvrti Vladimir Inić („Mozzart“), peti Srđan Dovniković („Johnnie Walker“), a šesti Branislav Jakić („Romantičari“). Međutim, već do kraja prvog kruga Mileusnić je izbio na čelo, a Jakić prepustio poslednje mesto Dovnikoviću. Upravo u ovoj činjenici da je samo jedan krug trajala borba Mileusnića za poziciju, a u preostala 24 kruga se borio sa vremenom, leži jedan od razloga njegovog trijumfa. Jednostavno, više nije bilo prepreka ispred njega, Ćalić je već posle trećeg kruga počeo da zaostaje i ostao bez šansi da ga napadne, tako da je vozaču „No Limita“ preostalo samo da se koncentriše na sopstvenu vožnju.
I na sopstvenu kacigu.
Naime, čim se Mileusnić izdvojio na prvom mestu, moglo se primetiti da na svakom pravcu pokušava da namesti kacigu: iz kruga u krug je vozio usamljen na čelu, i iz kruga u krug je sve više zavlačio ruku u kacigu kako bi namestio potkapu, koja mu je sve više smetala. U jednom trenutku je čak delovalo da bi najradije skinuo kacigu, namestio iritirajuću potkapu i na miru nastavio trku. No, pravci na kartodromu na Adi Huji su prekratki za ovakve akrobacije, te je Mileusnić poslednjih nekoliko krugova vozio potpuno prekrivenog levog oka, u međuvremenu pretičući i Dovnikovića i Vuletu i Jakića za po krug.
Daleko iza njega, vozači su se raštrkali i odvojili, tako da nije bilo mnogo direktnih duela, već je svako vozio svoju trku, barem do 13. kruga, koji je bio baksuzan za Vuletu – okrenuo se u šikani i morao da propusti Branislava Jakića na četvrtu poziciju, na kojoj će vozač „Romantičara“ i završiti trku. U 18. krugu dogodila se neobična situacija – drugoplasirani Zoran Ćalić je nakon lakat krivine, kao i obično, prošao pored guma, ali sa pogrešne strane – umesto sa leve strane i po asfaltu, Ćalić je prošišao pored guma preko trave, sa desne strane, skrativši tako krivinu, ali i dovoljno usporivši da ga sustigne do tada trećeplasirani Vladimir Inić. I tada je počela vanredno zanimljiva borba za drugo mesto: Ćalić se odmah u sledećem krugu vratio na drugo mesto, da bi na tri kruga pre kraja vozač „Mozzart-a“ obišao Ćalića nakon tornja. Nije, međutim, tu bio kraj uzbuđenjima – uz dosta kontakta Ćalić se u pretposlednjem krugu ponovo vraća na drugu poziciju, da bi nakon poslednje šikane, uz još više kontakta, Inić izbio na drugo mesto i završio trku sa 56 stotinki prednosti. Ipak, na konačnoj tabeli, Ćalić je bio ispred Inića, jer je vozač „Mozzart-a“ dobio kaznu zbog prekršaja uletanja Ćalicu u šikani.
Na petom mestu, iza Jakića, završio je Vuleta, a šesti je bio Dovniković. Tada je delegat Ivan Bunčić, koji je merio vreme, pogledao u štopericu, i nastao je
INTERMECO
„Kako je moguće da je Pavle vozio 18:14?“ u neverici se upitao Bunčić, gledajući vreme pobednika prethodne trke (Leković, 19:07). „Imam žešći problem sa vremenom“, objavio je delegatima Đorđu Simiću i Nenadu Vojinoviću, „ali nemoguće je, nemoguće je da sam se toliko zeznuo, a opet, da li je moguće da je Pavle bio ovako brz?“
Nastala je potpuna konfuzija, zbog koje je trka druge grupe kasnila petnaestak minuta. Uvek pouzdani delegat Vojinović je odmah rekao da jeste moguće, da je sam štopovao jedan krug Mileusniću i dobio vreme 43,28, manje čak i od neverovatnih 43,78 koliko je zbunjenom delegatu pokazivala štoperica.
Bunčić je prihvatio sugestije i štoperice i Vojinovića, ali uz rezervu („Meni je ovo nadrealno“), govoreći da će morati da uporedi koliko će voziti pobednici druge i prve grupe da bi video da li je bilo moguće da Mileusnić vozi toliko brzo.
Kako se ispostavilo, ipak je bilo moguće.
II grupa – Bojan Erman bez premca
Start pretposlednje trke dana je obeležio Damjan Radovanović („HARD Racing“), koji je kao metak sa pretposlednjeg pred prvu krivinu dospeo na drugo mesto, odmah iza Marka Momčilovića („Mass Motul“). Sreten Popović je takođe imao odličan početak trke, jer je već u prvom krugu obišao Anu Petrović i Predraga Spasojevića („Mozzart“) i dospeo na treće mesto. Bojan Erman („Garaža 1“), koji je startovao poslednji, u nekoliko navrata je pokušao da ostvari isto što i Popović – da obiđe Petrovićevu i Spasojevića, ali su se njih dvoje, vozeći paralelno, isprečili poput zida: bez obzira što je Erman bio brži, jednostavno nije imao kuda da prođe.
Marko Momčilović je već u drugom krugu ispustio vođstvo okrenuvši se kod tornja, čime je sa prvog pao na poslednje mesto, iza Marka Jovanovića („No Limit“). U istom krugu Erman ipak uspeva da obiđe Spasojevića, a u sledećem mu se događa slična situacija sa starta – iako vidno brži, naleće na „zid“ koji su ovoga puta pravili Petrovićeva i Popović. No, ovo blokiranje nije moglo dugo da potraje, te Erman u trećem krugu najpre pretiče Popovića kod tornja, a potom na startnoj ravnini i Anu Petrović, i tako izbija na drugo mesto, odmah iza vodećeg Radovanovića. U trećem krugu i Marko Momčilović počinje svoj mukotrpan put ka vrhu – pretiče Marka Jovanovića.
Ukupno pet krugova je trajao Ermanov pohod na vrh: nakon starta sa poslednje pozicije, više prinudnih usporavanja zbog blokiranja, na 19 krugova do kraja napada Radovanovića kod lakta, do tornja mu već ulazi više od pola dužine kartinga, tako da „HARD-ovac“ više nema mogućnosti da ga blokira, obilazi ga posle tornja, i do kraja vozi svoju trku, praveći sve veću prednost u odnosu na konkurente (u isto vreme, čim se Erman odvojio, delegat Bunčić zabrinuto meri prosečne Ermanove krugove, da vidi da li je pogrešio u merenju Mileusnićevog vremena; Ermanova ubedljiva pobeda sa 18:27,88 i prosečnih 44,32 sekunde po krugu čine da mu padne kamen sa srca, naročito uzevši u obzir da je Erman znatno sporije vozio u prvih pet krugova, dok je „raščišćavao“ put pred sobom).
U krugu u kome je Erman zaseo na prvo mesto, i Momčilović se popeo za stepenicu više: strpljivom i preciznom vožnjom obilazi Spasojevića, a tri kruga kasnije i Popovića, izbivši tako na četvrto mesto, 15 krugova pre kraja. U međuvremenu, i Marko Jovanović obilazi Spasojevića i beži sa poslednje pozicije, a upornost Momčilovića se još jednom isplatila na osam krugova pre kraja – Ana Petrović se okrenula u lakat-krivini i izgubila treće mesto, koje „Mass Motul-ovac“ uspeva da zadrži do kraja trke. Na kraju, drugoplasirani Radovanović obilazi Spasojevića za krug (Erman, nakon Spasojevića, obilazi i Jovanovića i Sretena Popovića za po krug), Momčilović ostaje treći, Ana Petrović četvrta, a Sreten Popović peti (ovde valja primetiti da je Popović jedini takmičar koji je, uprkos dodatom minutu za „uberundovanje“, ipak uspeo da osvoji bodove).
I grupa – Još jedna maestralna vožnja Luke Babića na Go Pro trci
Nakon, prema sopstvenim rečima, tri obrtanja u krugu za zagrevanje, Andreja Hamović („HARD Racing“) je mogao da odahne: izgleda da je ipak uspeo da ukroti svoj karting. Startovavši tek sa pozicije broj četiri, Hamović je izleteo kao iz praćke i posle tornja već zauzeo čelnu poziciju, ispred Kristijana Jankovića („Garaža 1“) i Luke Babića („Romantičari“). Čim je poveo trku, Hamović se opredelio za defanzivnu taktiku; prema komentarima gledalaca, to je obećavalo dosta ataka na Hamovića, ali i sporiju trku. Gledaoci su bili u pravu bar u jednoj stvari: Luka Babić, koji je iz drugog puta uspeo da pretekne Jankovića (probao iznutra na pravcu pred toranj, Janković blokirao, u sledećem krugu pokušao sa spoljne strane na istom mestu, i uspeo), pokušavao je na sve načine da preuzme vođstvo, ali Hamović se umešno branio, i nekoliko krugova zaredom odbijao Babićeve napade. Babić je skoro sve pokušao: na pravcu posle lakta, „smučanjem“ pre tornja“, na pravcu posle tornja, ali su svi pokušaji bili bezuspešni – najbliži preticanju Babić je bivao na pravcu posle tornja, ali mu je uvek pred šikanu, kada mora ozbiljno da se koči, nedostajalo nekoliko metara pravca.
Ovo nadmudrivanje je svakako moglo da potraje još mnogo krugova: podsetimo, Hamović je u prethodnim trkama, između ostalog, uspevao da se brani i po 20 krugova od petorice vozača, ali u osmom krugu mu se još jednom dogodio peh kojeg je iskusio na zagrevanju: obrnuo se u „laktu“ i pao na četvrto mesto. Babić je ovaj poklon oberučke prihvatio, preuzeo prvo mesto, i do kraja trke samo uvećavao razliku, pretekavši usput Ivana Kovačeva za krug.
Iza duela Hamović/Babić, Božidar Perović („Mass Motul“) je uspeo da pretekne Kovačeva i Dragana Jovanovića, i ustali se na četvrtom mestu (trećem, nakon Hamovićevog obrtanja). Lagano, prva trojica (Babić, Janković, Perović) su se razdvojili, tako da nije bilo većih uzbuđenja, ali kako se trka bližila kraju, u drugoj grupi se razvila neobična borba: Hamovićevo četvrto mesto su sve više ugrožavala dvojica „Hues-ovaca“, Dragan Jovanović i Nikola Simić, a sve bliži ovoj trojci bio je Luka Babić, koji je ozbiljno pretio da ih sve pretekne za krug i „doda“ im po minut, čime bi ih ostavio bez bodova. Na kraju, u uzbudljivom finišu, Hamović se jedva odbranio od Dragana Jovanovića (razlika na cilju svega 44 stotinke), odmah za njima je u cilj uleteo i Simić, a Babiću je nedostajalo manje od par sekundi da u potpunosti pokvari trkački dan i Hamoviću i „Hjuzovcima“ – sa strane je delovalo kao da je vozač „Romantičara“ svu trojicu „ugurao“ u cilj. Drugoplasirani, Kristijan Janković, i treći Božidar Perović nisu imali ovih problema, stigavši sa 16, odnosno 23 sekunde zaostatka za Babićem, koji je, ispostavilo se, imao još bolje vreme od Ermana – 18:23,22, prosečno 44,13 sekundi po krugu – dovoljno za srebro na drugom Go Pro danu.
Bronzu je, dakle, poneo Bojan Erman, popravivši svoj prosek po krugu za 2,77 sekundi. Luka Babić, nakon prethodnog Go Pro-a i napretka od 1,5 sekunde u odnosu na prošlu sezonu, ubrzao se za još 1,07 sekundi prosečno po krugu. O Pavlu Mileusniću je već rečeno mnogo pohvalnih reči – gromoglasan aplauz, od srca, prilikom Pavlovog primanja pehara, možda ipak govori više od svih njih.
Nakon ovakvog trkačkog dana, ostaje nam samo žal što je sledeća trka tek 14. avgusta – sledi letnja pauza. Kopiranje samog sebe i recikliranje sopstvenih rečenica je sasvim dobar pokazatelj da se spisateljska, novinarska, i kakva god druga karijera nalazi na nizbrdici; ipak, rizikovaćemo: ko nije bio na Adi Huji, propušta mnogo; ko je bio, apsolutno mu nije potrebna dodatna pozivnica.
Vidimo se u avgustu!
SOR KART reporter
Radmilo Marković
