U sredu 28. decembra na Adi Huji je održan sastanak organizatora i vozača na kome su bile usvojene odluke za predstojeću sezonu. Svi vozači biće raspodeljeni u „A“ i „B“ šampionat, pri čemu je prvi pozivni, sa 16 vozača i 8 timova, dok će se za potonji vozači sami prijavljivati. Na kraju sezone 2012, prva četiri iz „B“ šampionata prelaze u „A“ grupu, dok se poslednja četiri vozača iz „A“ grupe sele u grupu „B“.

Prijave za „B“ šampionat su otvorene – možete se prijaviti OVDE.

Na prvom sastanku u novoj sezoni, na izmaku 2011, pojavili su se skoro svi vozači „viđeni“ za „A“ prvenstvo. Prošlogodišnji šampion Kristijan Janković neće braniti titulu jer je odlučio da pauzira naredne sezone. Pozivni šampionat će imati osam timova, a novost je da će svaki tim morati da ima zamenu, kako bi se u slučaju izostanka jednog od vozača održao ukupan broj od 16 učesnika.

Dakle, dolazak timova na trku je obavezan; sam „A“ šampionat će biti podeljen u dve grupe po osmoro vozača – za novu sezonu je obezbeđeno 10 kartinga, od kojih će na stazi biti osam, najviše do sada u istoriji SOR-a. Ova dva detalja, stalan broj takmičara i osam kartinga na stazi, rezultiraće još zanimljivijim trkama, naročito kada je reč o Go Pro trci.
Kada je o vrstama trka reč, i tu je došlo do promena: biće dve Go Pro trke od po 25 krugova; tri „klasična“ sprint/maraton dana sa 8/14 krugova. Potom, uvedena su tri 11/11 dana, odnosno tri dana sa trkama iste dužine – za prvu će se startne pozicije određivati po plasmanu u šampionatu, a za drugu po plasmanu u prvoj trci. Najzad, potpuna novost (a na zadovoljstvo i vozača i publike), postojaće i dva „kontra“ dana – po dve trke od 11 krugova, ali u kontra smeru.

U „B“ šampionatu neće biti kontra smera: postojaće dva Go Pro dana (21 krug), četiri sprint/maraton trke (sa 8 i 12 krugova), kao i četiri trkačka dana sa dve trke iste dužine (po 10 krugova), a na stazi će se pojaviti najviše šestoro vozača po trci.

Šampionat će biti organizovan u periodu od aprila do novembra, tokom deset „fiksiranih“ subota – ideja je da se napravi čvrst raspored, i da vozači na početku sezone saznaju tačno kada će voziti. Nažalost, nije bilo mogućnosti da se uvedu kišne gume, tako da je verovatno da će određeni trkački dani biti upropašćeni kišom. Međutim, za razliku od prethodne, u ovoj sezoni neće doći do pomeranja ostalih trkačkih dana, već će odložene trke biti prebacivane u slobodne termine ili biti vožene na kraju sezone.

Najzad, osim ovih novina, šta je odlučeno na sastanku? Najviše rasprave su donela dva pitanja: na koji način će se određivati zamene za „A“ šampionat i kako će se birati kartinzi.
Prvo pitanje je ostalo otvoreno; bilo je mišljenja da timovi treba sami da izaberu svoju zamenu, no, u tom slučaju je iskrsnuo problem određivanja prvenstva biranja: koji tim (i zašto) bira prvi svoju zamenu? Druga predložena opcija je bila da se zamene izvlače žrebom; ta opcija, međutim, nije dobro prošla kod nekih vozača. Pojavilo se i mišljenje da timovi imaju ne po dva već po tri vozača: dva u „A“ i jednog u „B“ šampionatu, koji bi automatski bio i zamena. No, to je samo pojačalo raspravu o tome da li „B“ šampionat treba da ima timove, ili da bude individualni, sa vozačima kojima je prevashodni cilj da sledeće sezone uđu među najbolje…

Kada je reč o izboru kartinga, pojavile su se dve struje: jedna, koja je bila za to da se kartinzi, kao i prošle sezone, biraju neposredno pred trku, izvlačenjem iz šešira, tj. kacige. Druga struja je zagovarala opciju da se na istoj vrsti trke (na Go Pro, npr) ne može izvući isti karting, jer bi se time eliminisala mogućnost da neko oba puta izvuče loš karting i automatski ostane bez velikog broja bodova. Ovo je, međutim, izazvalo reakciju da bi sreća, kao i do sada, trebalo da odluči broj kartinga; potegla se i činjenica da tokom sezone kartinzi menjaju kvalitet – „osmica“ na početku i na kraju prošle sezone nikako nije imala iste performanse, itd. Ipak, glasanje je odlučilo da pobedi druga opcija: vozači, dakle, neće moći da na istoj vrsti trke voze dva puta isti karting.
Takođe, izbačeno je startovanje u dve linije, već će sve trke biti u „grid“ startu, a najavljena je i izgradnja semafora na startnoj liniji, što će umnogome olakšati početak trke. Ujedno, zbog rekordnih osam vozača na stazi, povećaće se i broj prisutnih sudija /delegata. Izglasano je i da se dve grupe u „A“ šampionatu boduju podjednako, što je pravedno, ali će izgleda organizatorima donositi glavobolje zbog velikog broja vozača sa istim brojem bodova…

Stvari koje su ostale nedorečene će verovatno biti jasnije kada se krajem februara završi prijavljivanje vozača za „B“ šampionat. Od ovoga mnogo toga zavisi: i organizatori i vozači su jednoglasni da je „B“ šampionat izuzetno važan za razvoj SOR-a, u nekim aspektima čak i važniji od „A“ šampionata. On bi trebalo da bude baza, temelj celog takmičenja, da privlači nove učesnike, koji će vremenom, razvojem i napretkom stremiti ka „starijem bratu“. Do tada, ostaje da se sačeka sa konačnim sastavima timova i samim izgledom „B“ šampionata. No, to je tu, iza ćoška, manje od dva meseca; svakako manje od 100+ dana do prve trke i prvih punih gasova…
SOR Kart reporter
Radmilo Marković

U subotu 3. decembra na Adi Huji je održana Serbia Off Road žurka, kojom je zvanično zatvorena sezona 2011. Pre žurke, najbolji vozači i timovi su dobili pehare i fotografije iz protekle sezone. Da podsetimo, titulu u sezoni 2011 uzeo je Kristijan Janković (tim „Garaža 1“), a drugi i treći su bili Andreja Hamović i Damjan Radovanović iz „HARD Racing“ tima. Ekipno, „hardovci“ su sezonu završili na prvom mestu, ispred „Garaže 1“ i tima „Hues“.

Osim dodele trofeja, poslednje SOR okupljanje ove godine donelo je i razgovore o novom formatu takmičenja (od sledeće sezone vozači će se takmičiti u „A“ i „B“ šampionatu – radni naziv), ali i najave za promene dosadašnjih timova. Organizatori su od vozača dobili ogromnu „SOR“ tortu i zastavice za start/cilj na stazi, a u pozadini na TV-u su se vrteli filmovi i fotografije snimljeni u deset ovogodišnjih trka. Ekskluzivno, posetioci su mogli da vide i kadrove iz Londona, gde je Đorđe Simić, jedan od organizatora SOR-a, pobedio na Johnnie Walker takmičenju i vozio pobedničku formulu Luisa Hamiltona iz 2008. godine.

Vidimo se u aprilu sledeće godine. Uskoro prijave za sledeću sezonu. Pratite nas!

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Po sunčanom i toplom danu spustila se zavesa na treću po redu SOR sezonu – najkvalitetniju, naujzbudljiviju i najmasovniju do sada. Čak 22 takmičara pojavilo se na poslednjem trkačkom danu, kako bi pokušali da se “smeste” u prvih 24 koji će sledeće sezone voziti A šampionat. Za titulu su se, sve do poslednjeg dana, borila čak osmorica vozača, a koliko je šampionat bio uzbudljiv govori i činjenica da su pred poslednju, maraton trku, šansu za zlato u generalnom plasmanu još uvek imala čak njih šestorica. No, pođimo od sprinta…

Sprint test
IV grupa – Još jednom Nenad Đapa

Iako je došao tek na pola sezone, Đapa je u deset trka uspeo da ostvari čak šest pobeda, što je procentualno najbolji rezultat od svih takmičara. Ujedno, on deli treće mesto (sa Damjanom Radovanovićem) po broju pobeda u celom šampionatu – ispred njega su samo novi šampion Kris Janković sa osam i drugoplasirani Andreja Hamović sa sedam pobeda.
Ipak, treći dvostruki trijumf (i u sprintu i u maratonu) Đapa nije krunisao i trećim pojavljivanjem na pobedničkom postolju – zbog „debelog“ kašnjenja na prozivku i izvlačenje kartinga dobio je kaznu od 1000 dinara i 20 poena, tako da je na kraju dana imao tek 17 bodova umesto 37, čime bi osvojio srebro iza Jankovića.

Već po običaju, Đapa se odmah izdvojio na prvom mestu, vozeći karting broj 2. Njegov tempo je koliko-toliko uspevao da prati jedino Jovan Todorović, dok su se ostali borili za treće mesto. Na kraju, Todorović je bio drugi, a Danilo Šegan treći. Đorđe Jovanović je uspeo da odbije napade Srđana Lekovića i završi kao četvrti, dok je Milorad Kuzmanović bio šesti.

III grupa – Pobeda Predraga Spasojevića u poslednjem krugu

Na poslednjem trkačkom danu se, zanimljivo, pojavio najmanji broj takmičara tokom cele sezone – „svega“ dvadeset dvoje. Ovo „svega“ ide pod navodnicima, jer je najveći broj vozača prošle sezone bio 17; ipak, do sada, tokom cele sezone nije bilo manje od dvadeset petoro. Kao posledica, na X trkačkom danu su bile formirane male grupe – da nije bilo Đapinog dolaska u „poslednji čas“, samo prva grupa bi imala šest takmičara, a ostale po pet. Sledstveno, i trke nisu mogle biti toliko uzbudljive, na kakve nas je SOR navikao i pomalo razmazio. No, daleko od toga da je vožnja bila nekvalitetna – nije, a sprint treće grupe je pokazao da stoji direktno nasuprot i prethodnoj, generalno tačnoj, a u ovom slučaju potpuno pogrešnoj tvrdnji o manjoj zanimljivosti – Predrag Spasojević („Mozzart“ tim) je pobedio bukvalno u poslednjem krugu.
Zoran Ćalić je vodio celu trku, Spasojević ga u stopu pratio, i, kao u prethodnoj trci, ovaj dvojac je daleko odmakao ostatku grupe. No, za razliku od raspleta prethodne grupe, vozač „Mozzarta“ je odličnom vožnjom uspeo da u poslednjem krugu obiđe vodećeg Ćalića, i tako sebi obezbedi drugu pobedu ove sezone – oba puta u sprintu.
Ništa manje uzbudljiva nije bila borba među ostalom trojicom takmičara. Nakon tri kruga provedenih na trećem mestu, drugi vozač „Mozzarta“ Vladimir Inić je odjednom pao na peto – obišli su ga i Branislav Jakić („Romantičari“) i Marko Momčilović („Mass Motul“). No, to nije bio i konačan plasman. Nakon dva kruga jurnjave i pokušavanja obilaženja na sve moguće načine, Momčilović je dva kruga pred kraj pretekao i Jakića i završio kao treći. „Romantičar“ je bio četvrti, a Inić peti.

II grupa – Pavle Mileusnić prvi kroz cilj, prvo mesto Draganu Jovanoviću

Sada već dolazimo do grupe u kojoj su dva vozača mogla i do titule u generalnom plasmanu, uz povoljnan ishod u prvoj grupi – reč je o Luki Babiću („Romantičari“) i Draganu Jovanoviću („Hues“). Ipak, reč je bila tek o teoretskoj šansi – da ili Luka ili Dragan pobede u obe trke, a da u prvoj grupi bude dosta (dovoljno, zapravo) odustajanja.
Dragan Jovanović je svoj deo ispunio – vodio je tokom cele trke, i na kraju, prema tabeli, završio prvi. Prema tabeli – jer je u finišu trke Pavle Mileusnić pretekao Jovanovića i ušao prvi kroz cilj. Međutim, prilikom obilaska je došlo do kontakta, sudije su obilaženje okarakterisale kao prekršaj uletanja i vratile vozaču „Huesa“ prvo mesto. Mileusnić je tako bio drugi, a treći Marko Jovanović – Jovanovića mlađeg je, takođe u završnici trke, pretekao Luka Babić, ali samo da bi odmah potom pogrešio u lakat krivini, ponovo prepustivši treće mesto Marku Jovanoviću. Poslednja je bila Ana Petrović, koja je imala peh da početkom trke izleti kod tornja, zaglavi se u travi, puna dva kruga pokušavajući da se vrati na stazu. Na kraju je u tome i uspela, ali to je bilo dovoljno „samo“ da završi trku. Opet, „samo“ ide pod navodnice – videćemo zašto u maratonu prve grupe…

I grupa – Hamović prvi, Janković drugi

E, u prvoj grupi već ništa nije moglo da se predvidi – izuzev, donekle, Ermana („Garaža 1“), koji je bio u sličnoj poziciji kao i Babić i D. Jovanović, bilo ko iz ostale petorke je mogao da postane šampion poslednjeg dana: Perović („Mass Motul“) je imao najviše bodova pre starta, ali je izvukao nešto slabiji karting („osmicu“), i bilo je teško očekivati da očuva tu prednost nakon sprinta; Nikola Simić („Hues“) je imao tri boda manje od Perovića i, takođe, jedan od slabijih kartinga („nulu“); Radovanović („HARD Racing“) je izvukao „četvorku“ koja je pre toga učestvovala u samo jednoj trci, a „dvojka“ i „petica“ su dominirale u sprintu – u sve tri prethodne trke pobednik je bio vozač koji je izvukao „dvojku“, dok je „petica“ učestvovala u dve trke, i oba puta bila druga.
Ništa se nije promenilo ni u četvrtoj trci dana, odnosno sprintu prve grupe. Hamović („2“), Janković („5“) i Radovanović („4“) su već nakon prve lakat krivine odmakli preostaloj trojici vozača, i do kraja su samo povećavali prednost. Negde na polovini trke, Hamović i Janković su odmakli Radovanoviću, tako da su se formirale tri „grupe“ – vodeći dvojac, iza njih Radovanović, bez šansi da ih ugrozi, a daleko iza Radovanovića trojka koja je vozila „na branik“: Erman, Perović i Simić. Erman je u prvoj polovini trke uspevao da se održi na četvrtom mestu, ali su ga na nekoliko krugova pred kraj obišli i Perović i Simić, tako da je sprint trka završena sledećim redosledom: Hamović (15 bodova), Janković (12), Radovanović (10), Perović (8), Simić (6) i Erman (5 bodova). Usledili su

NOVO IZVLAČENJE I KALKULACIJE

…nakon kojih se brisalo sve što je urađeno tokom cele sezone, svodeći se samo na poslednju trku – barem za petoricu vodećih koji su još bili u igri za titulu. Najzad, malo je onih koji će u detalje pamtiti kako je tekla sezona – nakon izvesnog vremena, ostane upamćen samo pobednik, eventualno osvajač srebrne i bronzane medalje. Zvuči surovo, ali u sportu je uglavnom tako – na kraju, šta će, na primer, Peroviću i Simiću (Simiću naročito) ostati više urezano u sećanje: kako su se tokom cele sezone smenjivali u vođstvu, bili na vrhu tabele nakon sedam od devet prethodnih takmičarskih dana, ili bolne greške (Perović) i još bolniji pehovi (Simić) koji su im se desili u poslednjoj trci sezone?
Po završetku prve trke, na čelu se nalazio Hamović sa 225 bodova. Janković je bio drugi sa 223, Perović treći sa 222, a po 217 su imali Radovanović i Simić. Hamović, Janković ili Perović su sigurno prvi i uzimaju titulu ukoliko pobede na maratonu; Radovanović ili Simić biće prvi ako pobede, uz uslov da Hamović, Janković i Perović završe kao treći ili slabije; Hamović, Janković ili Perović uzimaju titulu i kao drugi, ako prvi ne bude neko od preostale dvojice, i tako dalje, i tako dalje, proračuna je bilo mnogo, a sve je zavisilo od jednog faktora: sudbina celokupne sezone se svela na sreću prilikom izvlačenja.
Jer, teško je pobediti ako vozite „keca“; i Zastavinog, a i ovog sa Ade Huje; na Hamoviću je bilo da pokuša da opovrgne ovu tvrdnju. Janković je izvukao „dvojku“, koja je pobedila na sve četiri prethodne trke; Perović nije imao sreće sa „nulom“, niti Erman sa „osmicom“; Radovanoviću je još jednom pripala „četvorka“, a Simić je mogao biti zadovoljan sa „peticom“. Sa nestrpljenjem se očekivala poslednja trka sezone.

Maraton test
IV grupa – I ponovo Đapa

Ako je u sprintu „dvojka“ bila bolja od „petice“, a oba kartinga daleko bolja od svih ostalih, Đapa je rešio da preokrene ovaj trend. Već nakon prvog kruga, vozeći „peticu“, imao je veliku prednost – toliku, da je čak imao luksuz da u petom krugu izleti u lakat-krivini, i ipak ostane ubedljivo prvi. Kao i u sprintu, jedini koji je, bar delimično, mogao da prati Đapin tempo bio je Jovan Todorović u kartingu broj 2. Zajedno, prvi dvojac je daleko odmakao grupi od tri vozača – Šeganu, Lekoviću i Đorđu Jovanoviću – koji su u ovom poretku počeli i završili trku, kao treći, četvrti i peti. Daleko iza njih, kao šesti je na cilj stigao Milorad Kuzmanović.

III grupa – Ubedljiva pobeda Zorana Ćalića

Đapa je u prethodnoj trci počeo da ističe snagu „petice“, a Zoran Ćalić je dodatno pojačao ovaj utisak. Veoma lako i bez konkurencije, on se od početka odvojio od konkurencije i više nego ubedljivo završio na prvom mestu, daleko ispred drugoplasiranog Momčilovića u „dvojci“. Koliko je Ćalić bio bolji od Momčilovića, toliko je potonji bio bolji od ostatka grupe, koja je vozila izjednačenu trku, u rasporedu Spasojević, Jakić, Inić. U šestom krugu je Jakić izbio na treće mesto, ali samo za kratko – u sedmom se ponovo na treću poziciju vratio Spasojević. Na pet krugova do kraja i Inić obilazi Jakića, ali onda, tri kruga pred kraj, pravi grešku posle tornja i dozvoljava Jakiću da završi kao četvrti, a vozač „Mozzarta“ u cilj ulazi kao peti.

II grupa – Prva pobeda Marka Jovanovića

U poslednjoj trci sezone, Marko Jovanović, vozač „No Limit“ tima, došao je do svoje prve ovogodišnje pobede. Mlađi Jovanović je, pogađate, vozio „peticu“, i, kao i njegovi prethodnici, ubedljivo trijumfovao. Nekoliko desetina metara iza njega u cilj je ušla Ana Petrović, a na stotinak metara iza nje sve vreme se vodila borba za treće mesto između Mileusnića, starijeg Jovanovića i Babića, u tom rasporedu. Ispavši iz borbe za titulu, ali i za pobednički tron, Dragan Jovanović i Babić su odvezli opuštenu, mirnu trku, bez trzavica – jedan od momenata koji će se pamtiti sa ove trke se dogodio u šestom krugu: Babić je, vozeći „jedinicu“ („odlično leži u krivinama, ali je očajno spora na pravcu“, moglo se čuti na kraju dana od vozača kojima je dopalo da je voze), nekako uspeo da posle šikane prestigne Jovanovića; na pravcu, naravno, Jovanović je bez po muke stigao Babića. Shvativši da uopšte nema razloga da se brani i vozi defanzivno,Babić se pomerio u stranu, propustio Jovanovića, i u momentu preticanja, uz osmeh, „bacio kosku“ vozaču „Huesa“.
Čitavih deset krugova je Pavle Mileusnić držao treće mesto, međutim, na četiri kruga do kraja, Jovanović stariji je iskoristio Pavlovu naviku da u startnoj/ciljnoj ravnini namešta potkapu, te ga je obišao a da vozač „No Limita“ nije ni video „Hjuzovca“. U pokušaju da popravi grešku, Mileusnić je napravio novu – okrenuo se u laktu – ali ni to nije bilo dovoljno Babiću da ga stigne, te je Dragan Jovanović na kraju bio treći, Mileusnić četvrti, a Luka Babić se dokotrljao na peto mesto.

I grupa – Titula za Kristijana Jankovića

„Plan mi je bio“, pričao je Hamović, „da kako god mogu izbijem odmah na prvo mesto i da pokušam da ga zadržim do kraja“. Zvuči ambiciozno, ali Hamović je već mnogo puta pokazao da ga je veoma teško obići kada jednom zauzme poziciju, a nije na odmet još jednom se podsetiti i one, već čuvene, trke kada je vozač „HARD Racinga“ dvadesetak krugova držao trku pod kontrolom na vodećem mestu, ne dopuštajući koloni vozača da ga preteknu. Delovalo je za trenutak da će plan početi da mu se ostvaruje: startovavši sa treće pozicije u gridu, odmah je sa unutrašnje strane izbio na prvo mesto. Na njegovu nesreću, vozio je „keca“, onog istog koji je „očajno spor na pravcu“, a prva, spasonosna krivina je bila udaljena bar stotinak metara: „Samo su odjednom svi proleteli pored mene“, rekao je Hamović nakon trke, verovatno tog trenutka postavši svestan da će biti potrebno da se dogodi čudo pa da se vrati na pobedonosnu prvu poziciju.
Čudo je očekivao i Nikola Simić. Vozeći „peticu“ poveo je trku od početka; drugi je bio Radovanović, a treći Janković – ovo je bio idealan početak za Simića, kome je upravo ovakav raspored donosio titulu šampiona SOR-a za 2011. godinu. No, stvari su se promenile već posle trećeg kruga: Radovanović nije uspeo da se dugo bori sa bržim Jankovićem i njegovom „dvojkom“, te je već u trećem krugu Kristijan izbio na drugo mesto, i povećavao prednost nad vozačem „HARD Racinga“. Ovo je već bila situacija koja je u potpunosti odgovarala Jankoviću: iako drugi, iako bez ikakve šanse da stigne Simića, čija je „petica“ prosto gutala asfalt i non-stop povećavala prednost, ipak je bio na poziciji koja mu donosi šampionsku titulu. Simić, svestan ogromnog vođstva, ali i činjenice da mu ono neće pomoći ako Janković ostane drugi, sredinom trke je, prilikom prolaska kroz start, raširio ruke, kao da kaže „šta vredi“. Ipak, pobedom, Simić bi završio na drugom mestu – ispred njega bi jedino bio šampion Srbije u kartingu, što bi takođe bio izvanredan uspeh. Niko nije mogao da ugrozi Simića, „samo“ je trebalo da završi trku i bude drugi. „Samo“…
Iza vodeće trojke, sa veoma malim, ali postojećim šansama za titulu, Božidar Perović se, po ko zna koji put ove sezone borio za mesto sa Bojanom Ermanom. Međutim, i te male šanse su otišle u nepovrat kada se u petom krugu okrenuo u laktu, i pao na poslednje mesto. „Ne mogu da verujem šta sam uradio. Glupa, početnička greška“, bio je ogorčen Perović nakon završenog trkačkog dana i poslednjeg mesta u maratonu. Obišavši Perovića, Hamovićeve ambicije su porasle, no, za to je trebalo obići preiskusnog Bojana Ermana. Tokom puna dva kruga viđena je borba, ne „na branik“, već „na kontakt“ – najpre je Erman zatvorio Hamovića na pravcu, kada je ovaj pokušao da ga obiđe sa unutrašnje strane. Hamović mu nije ostao dužan, sve vreme „čukajući“ i „kuckajući“ Ermana od pozadi i sa strane, da bi mu na kraju uleteo u šikani i uz kontakt ga izgurao i prestigao. Erman je u tom trenutku pomalo ljutito pogledao u Hamovića, pripretio prstom, a nakon toga, kako i sam Hamović kaže „sve je bilo potpuno fer i korektno sa Ermanove strane“. „Hteli smo prvo da obojici pokažemo crne zastave, ali sam rekao Bunčiću ’ajde da ih pustimo, baš da vidim dokle će ovako’“ rekao je, uz smeh, Đorđe Simić nakon trke.
Izuzev „dvoboja“ Ermana i Hamovića, trka se razvodnila – prva trojica su vozila svaki svoju trku, na po stotinak metara udaljenosti, Perović nije uspeo da se pomeri sa poslednjeg mesta – bilo je potrebno da se desi kvar ili čudo, pa da Kristijan Janković ne uzme titulu. Čudo se nije dogodilo, ali kvar, na žalost, jeste. Na krug do kraja, pri ubedljivom vođstvu, Nikola Simić je posle šikane jednostavno stao, i prvi pogled je bio dovoljan da se vidi koliko je bilo veliko ono pominjano „samo“– prednja osovina na kartingu je pukla i Simiću je otpao točak, prisilivši ga tako da ne završi poslednju trku sezone. Rezigniran, Simić je pomerio vozilo sa staze, a pored njega je prohujao novi šampion – Kristijan Janković iz „Garaže 1“, pobedivši tako po osmi put, treći u poslednje tri trke. Kao drugi je u cilj ušao dvostruki, sada već bivši šampion, Damjan Radovanović; Hamović je bio treći, Erman četvrti, a Perović peti. Osim Jankovića, razloga za slavlje su imali i „HARD-ovci“ – Hamović je završio ka drugi u generalnom plasmanu i uzeo srebro, Radovanović kao treći, a u timskom šampionatu, „HARD Racing“ je na kraju bio prvi i uzeo timsku titulu sa ukupno 478 bodova; druga je bila „Garaža 1“ sa 464, a treći je bio „Hues“ sa 431. poenom.

Za kraj

Pobednici su otvorili šampanjac, fotografi su slikali, druženje je nastavljeno do mraka. A kada je pao mrak, pokazalo se zašto je vredelo dolaziti na trke, i zašto će sledeći SOR šampionat biti još bolji: šestoro vozača, među kojima i oni koji su najviše izgubili poslednjeg dana – Nikola Simić i Božidar Perović, odvezlo je „revijalnu“ trku, koja je, bez sumnje bila nešto najbolje što je viđeno tokom cele sezone: pravo, drugarsko trkanje, preticanje, bez napetosti i bez imperativa da se bude prvi; vožnja zarad uživanja u lepoti; bez pravila, ali bez i nagoveštaja bilo kakvog incidenta, uprkos do sada neviđenim pokušajima obilaženja i ulaženja po tri vozača paralelno u krivine; najzad, čekanje onog ko je najbrži (pogodite koji je karting vozio) da mu se i ostali pridruže, jer, nije bilo bitno biti najbrži; bilo je bitno uživanje. A zahvaljujući Ani Petrović, Nikoli Simiću, Božidaru Peroviću, Predragu Spasojeviću, Damjanu Radovanoviću, i najzad, jednom od organizatora trka Đorđu Simiću, malobrojni preostali posmatrači su mogli da vide lepotu, i uživaju u radosti vožnje.
Pozdrav, do sledeće sezone.

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Slike pogledajte ovde

Timski, na devetom trkačkom danu ubedljivo je trijumfovala „Garaža 1“ – njeni vozači Janković i Erman su zauzeli prvo i četvrto mesto, što je ukupno „Garaži“ donelo 62 boda i proboj na drugo mesto, sa osam bodova manje ispred ovoga puta „bronzanih“ „HARD-ovaca“ (38 poena). Nakon odličnih trka oba vozača, timsko „srebro“ ide u ruke „No Limitu“, sa ukupno 42 poena. Jedinu promenu na timskoj tabeli su ostvarili vozači „Garaže“, koji su sada drugi, dok je „Hues“, koji je prvih šest nedelja bio na čelu, sada treći, sa nadoknadiva 22 boda zaostatka za vodećim „HARD Racing-om“.

Dakle, kombinacija je puno, a čini se da će dve stvari biti ključne za osvajanje titule: (ne)sreća prilikom izvlačenja kartinga, i startna pozicija. Ipak, kada je reč o prvom faktoru, odnosno broju kartinga, postoji nedoumica. Karting broj 7 je rezervni, te se i organizatori i takmičari jednoglasno nadaju da on neće morati da da izlazi na stazu prvog oktobra, kada je dan poslednje trke. Drugi poznati i omraženi „krš“, karting broj 6, je popravljen (zamenjen mu je motor), tako da je on nepoznanica kada je reč o performansama. Sa druge strane, očigledno se i stanje ostalih kartinga menja: na primer, tokom većeg dela sezone, „osmica“ je delovala moćno, i svaki bi joj se vozač obradovao; na Motul Go Pro trci ona je bila jedan od najgorih kartinga, i uz zvuke poskakujuće veš-mašine jedva završila poslednju trku. Opet, vozači su se hvatali za glavu kada su dobijali karting broj 1; postojala je mogućnost da se on izvlači samo u prvoj grupi, da bi se na kraju pokazalo da je „kec“ u sasvim pristojnom stanju, i da nipošto nije inferioran u odnosu na ostale.

Stoga, ostaje pozicioniranost na startu (izuzmemo li, naravno kvalitet vožnje i koncentraciju, koji bi kod svakoga morali biti na maksimumu). Sa te strane, deluje da su u najboljoj poziciji Luka Babić (ako prva grupa bude imala sedmoricu takmičara) i Bojan Erman, koji u sprintu startuju iz prve linije, a u maratonu sa pozicije 1 i 2. S obzirom da vreme trke nije važno, u velikoj prednosti će biti onaj takmičar koji zasedne na prvo mesto od starta – moći će da „koči“ i usporava druge vozače iza sebe, vozeći defanzivnom linijom, nešto u čemu su Andreja Hamović, Bojan Erman, ili Kristijan Janković, na primer, među najboljima u SOR-u. Start će, naravno, imati mnogo uticaja na kasniji tok trke, a tu su među najboljima „HARD-ovci“, Hamović i dvostruki šampion Damjan Radovanović. Na kraju, iako će startovati poslednji, vodeći Perović („Mass Motul“), Janković i Nikola Simić („Hues“), imaju minimalnu bodovnu prednost nad ostalima, što se nikako ne sme zanemariti.
Naravno, ovo je sve suva analiza i logika, a to su kategorije koje na stazi ne igraju ama baš nikakvu ulogu – u grotlu gasova i buke deluju protivrečne sile: brzina i spretnost, adrenalin i kontrola, inspiracija i promišljenost. Ako se išta može prognozirati za poslednju trku, to je da će biti maksimalno fer i bez kontakata: teško da će vozači rizikovati kaznene bodove, a time i titulu, zbog neopreznih uletanja, zatvaranja drugih vozača i, uopšte uzev, nebezbedne vožnje. Ujedno, to će značiti i da će malobrojne sudije imati i više nego naporan zadatak.

A sada, na Motul Go Pro:

V grupa – Trijumf Đorđa Jovanovića

Nakon uvedene novine od prošlog puta, kada je promenjen način startovanja, na Motul Go Pro trci je prvi put viđen i zapisnički sto. Uzimajući u obzir ranije Go Pro trke, kada je dolazilo do mnogobrojnih obilaženja za po krug i više (što je delegatima otežavalo da odrede konačni plasman slabijih vozača), kao i činjenicu da je treća po redu Go Pro trka ujedno i najduža, organizatori su uveli zapisnički sto, koji je iz kruga u krug beležio prolaske vozača i tzv. „uberundovanja“. Međutim, da li zbog činjenice da se na stazi nije pojavio nijedan novi vozač, ili zbog izostanka osetno slabijih kartinga, na najdužoj trci sezone je bilo neočekivano malo preticanja za krug i više – po jedno u petoj, četvrtoj i trećoj grupi (od toga dva zbog grešaka vozača, a ne zbog sporosti), i čak dva u drugoj grupi, zahvaljujući brzini pobednika dana, Kristijana Jankovića.
Najbolji start u petoj grupi su imali Đorđe Jovanović i Jovan Todorović; nakon prvog kruga treći je bio Filip Ratković („Graftek“), četvrti Srđan Leković, a peti Milorad Kuzmanović. U drugom krugu Leković je obišao Ratkovića, i, paradoksalno, to se pokazalo presudno za plasman Jovana Todorovića – drugoplasiranom i nakon trećeg kruga, Todoroviću u lakat-krivini uleće Srđan Leković i udara ga sa strane. Zbog ovog kontakta, Todoroviću spada lanac i on već u četvrtom krugu završava takmičarski dan, a zbogprekršaja uletanja i oštećenja suparničkog kartinga, Leković na kraju dana dobija kaznu od 15 bodova. U petom krugu Ratković prestiže Lekovića, i do kraja trke pokušava da stigne Jovanovića, ali bezuspešno – Đorđe Jovanović pobeđuje sa vremenom 21:05,32 i na kraju osvaja 4 boda, a Filip Ratković ulazi sa 1,85 sekundi zaostatka, što je bilo dovoljno za 3 boda u ukupnom plasmanu. Milorad Kuzmanović završava kao četvrti, iza Lekovića, ali na kraju dana biva ispred njega, zbog pomenutih Lekovićevih -15 bodova.

IV grupa – Ubedljivi Nenad Đapa

Poput prethodne grupe, i ovde je jedan vozač bio u vođstvu od početka do kraja trke. Nenad Đapa je nastavio niz izvanrednih vožnji, i sasvim zasluženo ubedljivo pobedio – bio je skoro 40 sekundi brži od pobednika prethodne grupe (vreme 20:26,54), i u ukupnom skoru zauzeo deveto mesto i uzeo 12 bodova. Đapa bi verovatno bio još i brži, ali na sedam krugova pre kraja, dok je obilazio Milana Samardžića („Mozzart“) po drugi put, vozač „Mozzarta“ napravio grešku, nije propustio Đapu i došlo je do kontakta zbog čega se Đapa okrenuo i izgubio nekoliko sekundi. Zlosrećni Samardžić, koji je u trećem krugu izleteo kod tornja, a u desetom se zakucao u gume, je tako dobio i kaznu od 10 poena, te je i on, poput Lekovića, dan završio sa manje bodova nego što je imao pre početka trke.
Đapu je relativno blizu, ali nedovoljno da ga ugrozi, pratio Rajko Grbović, koji je na kraju bio za sedam sekundi sporiji od pobednika grupe, što je bilo dovoljno za jedanaesto mesto i ukupno 10 poena. Treći je bio Stevan Radaković (20:52,58 – 7 poena), a četvrti Danilo Šegan (21:02,26 – 5 poena) – da je trka bila veoma kvalitetna, govori podatak da su svi, sem Samardžića, osvojili bodove, i bili brži od pobednika pete grupe.

III grupa –Mileusnić voli Go Pro trke

Iako nije bio uspešan kao na prethodnoj Motul Go Pro trci, kada je oborio rekord za prosečan krug i ubedljivo uzeo zlato, Pavle Mileusnić („No Limit“) je još jednom izvezao izvanrednu trku i na kraju dana osvojio treće mesto, sa 2,8 sekunde zaostatka za pobednikom Jankovićem, odnosno vremenom 20:12,12.
Zoran Ćalić je najbolje startovao i bio u vođstvu prvih sedam krugova, odvojivši se sa Mileusnićem od ostale trojice vozača. Ipak, u sedmom krugu dolazi do smene na čelu, Mileusnić izbija na prvo mesto, i počinje trku sa vremenom: koliko je bio brz govori i podatak da je Ćalićevo prolazno vreme nakon šestog kruga bilo za dve sekunde sporije od Đapinog (4:37), a da je već u trinaestom krugu Mileusnić imao za sekund bolje prolazno vreme od Đape (9:48). Ćalić je uspevao da „održi korak“ sa Pavlom do sedamnaestog kruga, kada je napravio grešku i okrenuo se kod tornja, što je odagnalo sve sumnje oko pobednika ove grupe. Ćalić je završio kao drugi i uzeo 14 poena (vreme 20:26,33), dok je odličnu trku imao i Srđan Dovniković („Johnnie Walker“) i sa 20:41,30 zauzeo 12. mesto, koje mu je donelo devet bodova. Četvrti je bio Branislav Jakić („Romantičari“), koji je uprkos činjenici da ga je Mileusnić obišao za krug, ipak uspeo da osvoji 1 poen, a poslednji je bio Vladimir Inić („Mozzart“), koji je imao peh da već u četvrtom krugu izleti sa staze kod tornja, i puna dva kruga nije uspeo da se izvuče i vrati na stazu.

II grupa – Zlatna medalja za Kristijana Jankovića

Da će ovo biti odličan dan za Kristijana Jankovića („Garaža 1“) moglo se videti odmah posle prvog kruga – iako je startovao poslednji, već na lakat krivini je izbio na treće, a do kraja prvog kruga i na drugo mesto , tik iza Marka Jovanovića („No Limit“). Jovanović (koji je, zanimljivo, vozio u istoj grupi sa svojim ocem, Draganom Jovanovićem, iz tima „Hues“) je odolevao Jankoviću dva kruga; već posle trećeg Kristijan je izbio na prvo mesto, i do kraja trke samo uvećavao prednost. Pošto je veoma rano poveo trku, nije imao nikog ispred sebe da ga koči i blokira, te je na svakom prolaznom vremenu bio od jedne do tri sekunde brži od pobednika prethodnih grupa. Jedini put kada je naišao na problem ispred sebe se zbio u predzadnjem krugu – naime, Ana Petrović je bila na redu da je Kristijan obiđe za pun krug; znajući da to automatski znači i pun minut više za nju, u prvi mah nije dozvolila Jankoviću da je prođe, ali ovo nije potrajalo predugo. Poput Predraga Spasojevića („Mozzart“) šest krugova ranije, i Ana je „uberundovana“, a Kristijan Janković završio trku sa pobedničkih 20:09,32 i uzeo maksimalnih 40 poena. Borba za drugo mesto je bila izvanredno zanimljiva, naročito kada se napomene da je vođena između Jovanovića mlađeg i Jovanovića starijeg. Marko Jovanović je držao drugu poziciju do desetog kruga, kada ga je Dragan obišao, te su otac i sin do kraja trke vozili „na branik“. Stariji Jovanović je na kraju završio drugi sa vremenom 20:21,85, što je bilo dovoljno za šesto mesto i 18 bodova, a Jovanović mlađi je bio za 2,6 sekunde sporiji, i u ukupnom skoru završio kao sedmi, uz 16 osvojenih bodova. Ana Petrović je, poput Jakića u prethodnoj grupi, uspela da uzme dva poena, iako je imala krug zaostatka, dok Predrag Spasojević nije bio dovoljno brz, i ostao je bez bodova.

I grupa –Pobeda Andreje Hamovića dovoljna za srebro

Ako je rečeno da je Kristijan Janković od trećeg kruga imao otvoren put pred sobom, Hamović je bio u još boljoj poziciji: iako je imao treću poziciju u gridu, svojim poznatim „unutrašnjim“ startom je odmah izbio na prvo mesto i zadržao ga do kraja trke. Na prvom prolaznom vremenu je čak bio i brži od Jankovića za sekundu sa 4:33 nakon šestog kruga, no, izgledalo je da usporava kako trka odmiče: na drugom prolazu bio je izjednačen sa Jankovićem (13. krug, vreme 9:46), a na trećem je već bio za sekundu sporiji (20. krug, vreme 14:59). I bez gledanja u prolazno vreme, delovalo je da je Hamović nešto sporiji u drugom delu trke, zbog konstantnog primicanja Bojana Ermana, koji, iako daleko od toga da ugrozi vodećeg, ipak umnogome smanjio zaostatak i na kraju završio sa svega 2,2 sekunde zaostatka nad pobednikom iz „HARD“ tima – Hamović je imao 20:11,91, a Erman 20:14,11. Hamović je tako osvojio srebrnu medalju i 32 boda sa 2,6 sekundi zaostatka za Kristijanom Jankovićem, dok je Erman u ukupnom plasmanu bio četvrti i uzeo 22 boda. Trećeplasirani u prvoj grupi, Luka Babić („Romantičari“), je u prvom delu trke vodio veliku borbu sa Ermanom, sedam krugova bio drugi i odolevao Ermanovim napadima (jednom ga i nepropisno zagradio, zbog čega je dobio crnu zastavu), da bi ipak završio kao treći sa 7,7 sekundi zaostatka za Hamovićem, a ukupno kao peti (20 bodova). Do devetog kruga, četvrti u prvoj grupi je bio Damjan Radovanović; tada ga je obišao Božidar Perović („Mass Motul“) koji je i završio trku na tom mestu (20:28,63 i 11 bodova). Nakon okretanja u 14. krugu, Radovanović je pao na poslednje mesto – obišao ga je Nikola Simić („Hues“) koji je na kraju bio peti (20:46,71 – osam poena), a Radovanović je sa ukupno 41. sekundom zaostatka za timskim drugom bio 15. u ukupnom poretku, što mu je donelo šest poena.

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Slike pogledajte ovde

Kada je reč o timskoj tabeli, došlo je do smene na vrhu: zahvaljujući apsolutnom maksimumu bodova koji se može osvojiti, HARD tim je sa trećeg skočio na prvo mesto, i ima 10 bodova više od Hues-a, i 32 više od trećeplasirane „Garaže 1“. No, daleko od toga da je sve rešeno, i u timskom, a naročito u individualnom takmičenju. Sledi Go Pro, najduži do sada, na kome se može nadoknaditi propušteno, ali i izgubiti dosta, zbog loše vožnje, lošeg kartinga, ili manjka koncentracije. U svakom slučaju, sezona se približava kraju, koji će biti upravo onakav kakav bi trebalo da bude – krajnje napet, neizvestan i uzbudljiv.

Vidimo se na Adi Huji!

Damjan Radovanović, član „HARD Racing“ tima, prvi je vozač ove sezone kome je uspelo da dva puta uzastopce bude prvi. Kao i prethodnog trkačkog dana, ostvario je obe pobede i sa maksimalnih 40 poena se primakao na samo dva boda od vodećeg Nikole Simića. Drugoplasirani na osmom trkačkom danu bio je drugi „HARD-ovac“, Andreja Hamović, koji se sa 39 poena ekspresno vratio u najjaču grupu. Treće mesto i 37 bodova je osvojio Nenad Đapa, takođe pobedivši i u sprintu i u maratonu.

Osim dominacije „HARD“ tima, koji je osvojio maksimalnih mogućih 79 bodova i popeo se na prvo mesto u timskom šampionatu, dan su obeležili i totalna diskvalifikacija Pavla Mileusnića („No Limit“), ispadanje Dragana Jovanovića („Hues“) iz najkvalitetnije grupe, izmenjen način startovanja, kao i šest novih vozača…

SPRINT TEST

V grupa – Trka novajlija

Iako ih je bilo šest, petu grupu je sačinjavalo samo pet novih vozača: Vuk Kragulj, Aleksandar Dimitrijeski, Mladen Hrvanović, Marko Đilas i Strahinja Stević. Bilo je i mišljenja da je najpravednije da se svi novi vozači stave u jednu grupu, ali je na kraju direktor trke ostao pri stavu da poslednja grupa treba da ima najmanji broj takmičara (pet, sve ostale po šest), te je onaj ko se prvi prijavio (Filip Milošević) završio u četvrtoj, a ostali u petoj grupi.

Zahvaljujući zbrci prilikom starta prve grupe na prethodnom trkačkom danu, ovoga puta je promenjen način obeležavanja početka trke: umesto spuštanja zelene zastavice, donesena su dva reflektora, koja su bila pokrivena crvenim filterom – poput trka u Formuli 1. Naravno, nije bilo moguće doneti i „zeleno“ svetlo, te je ideja bila sledeća: crveno je od početka upaljeno, delegat prilazi i gasi svetlo; čim se svetlo ugasi, vozači daju pun gas i kreću. Ovime je postignut mnogo jasniji znak za start; i, iako je bilo malo zabune u početku (u petoj grupi samo su dva vozača krenula na vreme, u četvrtoj dva nisu krenula na vreme), već do maraton trke je sve leglo na svoje mesto, i promena načina starta se pokazala kao pun pogodak.
Kada je reč o sprintu, Vuk Kragulj i Aleksandar Dimitrijeski su ubedljivo osvojili prva dva mesta, te pokazali da će, ukoliko nastave sa ovako dobrom vožnjom, veoma brzo napredovati u kvalitetniju grupu. Mladen Hrvanović je završio kao treći, Marko Đilas kao četvrti, a Strahinja Stević peti, ali su i oni vozili bez grešaka i izletanja, tako da je cela trka protekla bez incidenata.

IV grupa – Ubedljiva pobeda Nenada Đape

Već na startu, Nenad Đapa je pokazao da će ovo biti njegov dan. Iako je startovao iz druge linije, nakon šikane je već bio u vođstvu, posle prvog kruga imao 20-ak metara prednosti u odnosu na drugoplasiranog, i do kraja ga niko nije mogao zaustaviti – završio je ubedljivo prvi. Pošto se već smrklo, bilo je sve teže pratiti izlizane, izgrebane ili rukom napisane brojeve na kartinzima – jedan od problema koji bi morao što pre da se reši. Zbog smanjene vidljivosti i loše obeleženih kartinga bilo je i veoma teško pratiti trku iz kruga u krug; na kraju se prešlo na razaznavanje zvuka motora („aha, ovo je bila ’dvojka’, tandrče kao kolica za samoposlugu’), ili identifikovanje vozača po osobenim znacima koji su mogli da se vide – boje kacige ili kombinezona. Ipak, s obzirom da je trka bila „razvučena“, odnosno, da nije bilo mnogo duela, raspored ulazaka u cilj je bio sličan onome koji se ponavljao na kraju svakog kruga: drugi je bio Vuk Jakovljević, treći Milan Samardžić („Johnnie Walker“ tim), četvrti novajlija Filip Milošević, a za peto mesto su se borili Milorad Kuzmanović i Đorđe Jovanović. Jovanović je u drugom krugu udario u gume, bilo mu je potrebno dobrih 15-ak sekundi da se izvuče i nastavi trku, na poslednjem mestu. Ipak, upornost mu se isplatila, jer je u poslednjem krugu pretekao Kuzmanovića i završio trku kao peti, dok je Kuzmanović bio šesti.

III grupa – Odlični Srđan Dovniković

Ako je u prethodnoj grupi sumrak pravio probleme za razaznavanje vozača, 15-ak minuta posle toga situacija je bila još gora. Srećom, i ovde se redosled tokom trke nije mnogo menjao. Srđan Dovniković („Johnnie Walker“) je odvezao jednu od najboljih trka sezone, vodio od početka do kraja, i trijumfovao sa velikom prednošću. Drugi je bio Marko Momčilović („Mass Motul“), treći Danilo Šegan, a četvrti Zoran Ćalić. U borbi za peto mesto između Branislava Jakića („Romantičari“) i Sretena Popovića, pobedio je potonji: u četvrtom krugu Popović je prestigao Jakića i do kraja zadržao peto mesto.

II grupa – Hamović bez premca

Marko Jovanović („No Limit“) i Ana Petrović su najbrže izleteli sa startne linije, i uspeli su da se održe u vođstvu u prva dva kruga. Međutim, tada je počelo „nadiranje“ sa trećeg i četvrtog mesta: Andreja Hamović je najpre u četvrtom krugu obišao Anu Petrović, a u petom i Marka Jovanovića, i izbio na čelo; Pavle Mileusnić („No Limit“) je takođe zaobišao za sada jedinog ženskog vozača, i, s obzirom da je Hamović bio nedostižan, dva vozača „No Limit“ tima su se do poslednjeg metra borili za drugu poziciju i – ušli istovremeno u cilj. Barem je tako reporteru delovalo. Delegati su, pak, utvrdili da je Pavle bio brži i da je završio ispred svog timskog druga. Nakon druge trke, međutim, pokazaće se da je ovaj redosled bio nebitan…
Do kraja, na četvrtom mestu je ostala Ana Petrović, peti je bio Ivan Kovačev, a šesti Predrag Spasojević („Mozzart“).

I grupa – Dominacija šampiona

Uobičajeno je da najkvalitetniju grupu sačinjava sedam vozača. Ovoga puta bilo ih je šest – jedan od favorita za titulu na kraju šampionata, Kristijan Janković iz „Garaže 1“, nije prisustvovao osmom trkačkom danu, i tako znatno umanjio svoje šanse za pehar. Damjan Radovanović, uzastopni šampion, ih je, pak, znatno uvećao, i dva trkačka dana pred kraj uneo potpunu pometnju na tabeli.
Poznat po odličnom startu, Radovanović je ovoga puta imao lakši zadatak: startovao je iz prve linije, krenuo kao munja, bio prvi posle šikane i nastavio da vozi svoju trku, bez ometanja ili opasnosti da ga drugi vozači ugroze. Mnogo veće uzbuđenje je donela borba za drugo mesto, na koje su pretendovala čak četiri vozača – Nikola Simić („Hues“), Božidar Perović („Mass Motul“), Bojan Erman („Garaža 1) i Dragan Jovanović („Hues“). Delovalo je da je stariji „Hues-ovac“ najbliži drugom mestu, čime bi prekinuo niz nešto slabijih rezultata; vodio je ovu zbijenu grupu od četiri vozača sve do dva kruga pred kraj, a tada su ga prestigli i Perović i Erman, koji su na kraju bili drugi i treći. Tako su „hjuzovci“ završili kao četvrti i peti, a poslednji je bio Luka Babić.

U ovoj grupi su pokazane i dve crne zastave – jedna Nikoli Simiću zbog procene da je preoštro ušao u šikanu i „čuknuo“ Bojana Ermana, a druga upravo Ermanu, zbog istovremene upotrebe gasa i kočnice. Iako se posle prve crne zastave ne gube bodovi, videćemo da su ova dva upozorenja imala poprilično uticaja na rasplet maraton trke, kao i na stanje na tabeli.

MARATON TEST

V grupa – Nova pobeda Vuka Kragulja

Kao i u sprintu, prvo i drugo mesto su zauzeli veoma dobri Kragulj i Dimitrijeski. Uprkos ranom okretanju, Kragulj je bio ubedljivo najbrži i završio trku daleko pre ostalih. Maraton pete grupe je bila još jedna od onih trka gde vozači voze svoju vožnju, razvučena i bez prevelikih uzbuđenja; jedini duel je bio onaj između Marka Đilasa i Mladena Hrvanovića. Đilas je nakon prvog kruga bio na drugom mestu, potom ga je potisnuo Dimitrijeski, a onda mu se na sredini trke približio i Hrvanović. Đilas je nekoliko krugova odbijao napade, ali ga Hrvanović obilazi na pet krugova do kraja i završava trku kao treći; poslednji je bio Strahinja Stević.

Dvostrukom pobedom, Kragulj je istakao ranu nominaciju za pobedničko postolje – bilo je potrebno da pobednici prve trke iz ostalih grupa ne ponove isti uspeh i u maratonu. Na njegovu žalost, to se nije desilo, ali ukupno 36 poena i četvrto mesto je veliki uspeh za bilo kog debitanta.

IV grupa – Đapa trijumfuje i u maratonu

Filip Milošević je još pre same trke, u krugu za zagrevanje, odredio svoje mesto u maraton trci. Naime, da li je točak već bio „načet“, ili je došlo do nekog drugog problema, tek, Milošević je u probnom krugu ostao sa tri točka, te je njegova „petica“ morala da bude zamenjena neuporedivo slabijom „sedmicom“. Na nesreću Dragana Jovanovića iz prve grupe, ovo nije bilo poslednje pojavljivanje „sedmice“ na stazi.

Osim Miloševića, i za Nenada Đapu se moglo pretpostaviti kakvu će vožnju imati. Nakon ubedljive pobede u sprintu, njegovo umeće je još više došlo u šest krugova dužoj trci, tako da je i pobeda bila još ubedljivija. Osim Đape, odlično su vozili i Milan Samardžić i Vuk Jakovljević – njih trojica su obišla preostalu trojicu takmičara za (bar) jedan krug. Četvrti je bio Đorđe Jovanović, a Milorad Kuzmanović je, nakon početne greške i obrtanja u lakat-krivini, ipak uspeo da sustigne Miloševića i završi kao peti.
U tom trenutku je Đapa izbio na prvo mesto sa ukupno 37 poena, i da bi ostao u trci za medalju, neko od trija Radovanović – Hamović – Dovniković je morao da ne završi maraton kao prvi. To se desilo već u sledećoj trci.

III grupa – Ćalić pobedio u maratonu

Već na startu trke Zoran Ćalić je iskoristio ono što mu je bilo ponuđeno – startujući sa prve pozicije u gridu, on se odmah odvojio od ostalih i vodio trku od početka do kraja. Sreten Popović, u popravljenoj „petici“ je bio jedini koji je mogao da ga prati, a ostatak grupe se razbio na tri dela: Branislav Jakić je bio treći, i isljučivši neku veliku grešku, nije mogao ni napred ni nazad, kada je reč o pozicijama; Srđan Dovniković, lagano prvi u sprintu, ovoga puta je bio ubedljivo poslednji, a između Jakića i Dovnikovića, dobru trku, sa dosta napada i duela su vozili Marko Momčilović i Danilo Šegan.

Negde na polovini trke, delovalo je da će Popović prestići Ćalića. Stizao ga je „mic po mic“, i prednost od nekoliko desetina metara sveo na minimum. Međutim, baš u trenucima kada je trebalo da pređe u napad i pokuša da zaobiđe Ćalića, Popović se obrnuo u šikani, i, iako mu drugo mesto nije bilo ugroženo, više nije imao izgleda da se domogne pobede. Sa druge strane, Šegan se do kraja trke opasno približio Momčiloviću, ali nije imao dovoljno vremena da ga stigne – vozač „Mass Motula“ je ušao u cilj sa 4-5 metara prednosti.

II grupa – Nova pobeda Hamovića, Mileusnić diskvalifikovan

„Iako sam na brifu izričito naglasio da je alkohol zabranjen pre i između trka, Paja je pio pivo“, kazao je nakon maratona druge grupe direktor Đorđe Simić. „On mi je rekao ’pa dobro, to je samo ovo jedno’, a ja sam ga upozorio da ako bude bilo problema, biće strožije kažnjen. Pri tom je i oštetio karting za sledećeg vozača, Gagija Jovanovića, koji je umesto „jedimice“ dobio „sedmicu“, a mogao je da ostane u trci za titulu na kraju sezone… Primetio sam i na startu da su Pavlu usporene reakcije, zatim je odmah na prvoj krivini oštetio karting, a kad sam mu pokazao crvenu zastavu da se bezbedno zaustavi, on je nagazio kočnicu, okrenuo se i vratio u kontra pravcu, a ostali takmičeri su dolazili, tako da smo doneli odluku da mu oduzmemo i bodove iz prve trke, odnosno, izrekli smo kaznu totalne diskvalifikacije“, objasnio je Simić.
Prilikom razgovora sa organizatorima, Mileusnić se na ovo „totalna diskvalifikacija“ uplašio da je u potpunosti izbačen iz šampionata; nakon što je saznao da se diskvalifikacija odnosi samo na VIII dan, laknulo mu je, prihvatio je svoju odgovornost, a osim oduzimanja 12 bodova osvojenih u sprintu, vozač „No Limita“ će morati i da plati popravku oštećenog kartinga.

Kada je reč o trci, najbolje su je započeli Ana Petrović, druga u gridu, i Andreja Hamović, koji je sa petog mesta u gridu već posle lakat-krivine izbio na drugo, odmah iza Petrovićeve. Treći u ovoj vodećoj grupi koja se izdvojila posle nekoliko krugova je bio Marko Jovanović, četvrti je bio Predrag Spasojević („Mozzart“), a poslednji, peti, Ivan Kovačev. U šestom krugu, Hamović je došao na čelo, i, uprkos pratnji Ane Petrović i manjim problemima sa kacigom, bez većih poteškoća obezbedio sebi još 24 boda, što mu je sa prethodnih 15 u tom trenutku donosilo zlato. Spasojević je priliku da se približi vodećima ispustio još u trećem krugu, kada je napravio grešku i okrenuo se; ipak, uporno se primičući, ušao je u poslednji krug skoro izjednačen sa Markom Jovanovićem, i na kraju ipak uspeo da ga prestigne i završi kao treći. Jovanović je bio četvrti, a Kovačev peti.

I grupa – „He’s back“

Nakon što je veći deo sezone proveo u drugoj grupi, retko ko je računao da će dvostruki uzastopni SOR šampion moći još jednom da osvoji titulu. Napokon, na polovini takmičenja je bio tek deveti; u najjaču grupu je ušao tek sedmog trkačkog dana…

… a nakon osmog, ima samo dva boda manje od vodećih Simića i Perovića.

Da bi dospeo ovako blizu trećeg trofeja, Radovanović je morao da učini nešto što još nikom ove sezone nije pošlo za rukom – da osvoji „back-to-back“ zlata, odnosno pobedi na dve uzastopne trke. Međutim, gledajući početak trke, nije delovalo da će „HARD-ovac“ ponovo uspeti u tome. Ništa osim pobede ga nije vodilo do zlata, jer je njegov timski kolega Hamović već „dogurao“ tu granicu za osvajanje trofeja do maksimuma. Nakon starta, Bojan Erman je izbio na prvo mesto, a Božidar Perović može da posvedoči koliko je teško, gotovo nemoguće obići Ermana – u to se, uostalom, uverio i u ovoj trci. Odmah iza Ermana se našao Radovanović, a iza njega Nikola Simić. Nakon lakta, Simić je uz pomoć kontakta dobio prostor da se probije na drugo mesto, ali, znajući da već ima crnu zastavu iz prve trke (a sledeća bi automatski značila oduzimanje bodova), prema sopstvenim rečima „pustio“ Radovanovića ispred sebe, kako bi izbegao kaznu. Nakon trke, Simić je bio silno nervozan, ne zbog događaja u maratonu, već, kako kaže, „prestrogo pokazane crne zastave u prvoj trci, nakon koje sam morao da vozim mnogo opreznije nego inače“. „Hjuzovac“ je kasnije te večeri najavio i „žalbu zbog crne zastave“, ali o tome još nemamo zvaničnu potvrdu.

No, trka je tek počela, a trebalo je obići Ermana – i Radovanoviću i Simiću je to pošlo za rukom: Radovanoviću u trećem, Simiću u četvrtom krugu, tako da se do kraja trke vodila neizvesna borba za prvo mesto. Nikola Simić je jurio Damjana Radovanovića, ali nije uspeo da ga ozbiljnije ugrozi, pa je „dupla kruna“ zasluženo otišla u ruke „HARD Racinga“. Erman je ostao na trećem, a Perović na četvrtom mestu; ujedno, ono što su ova dva vozača pokazala u ovoj trci (ali i prethodnim svojim duelima) jeste ono zbog čega vredi pratiti karting: tokom desetak krugova, razmak između njih dvojice nije prelazio jedan metar, štaviše, mnogo češće su vozili na samo nekoliko centimetara. Perović je pokušavao i sa spoljne, i sa unutrašnje strane, i na pravcu, i još jednom nije uspeo da pretekne iskusnog vozača „Garaže 1“. Potpuno koncentrisani jedan na drugog, nisu ni primetili kako im se iz kruga u krug približava Luka Babić, koji im se na kraju i priključio u borbi za treće mesto. Međutim, u želji da ga prestigne, Babić je udario Perovića i usporio ga, tako da je Erman završio sa solidnom prednošću u odnosu na Perovića. Zbog ovoga je Luka Babić kažnjen sa pet poena, ali je i Erman kažnjen, zbog ponovljenog prekršaja, odnosno korišćenja gasa i kočnice u isto vreme.

Poslednji, ali ne svojom krivicom, bio je drugi „Hues-ovac“, Dragan Jovanović. Naime, Jovanović je trebalo da vozi karting broj „1“, ali je zbog oštećenja u prethodnoj trci morao da se zadovolji „sedmicom“, što je automatski značilo i poslednje mesto, ukoliko niko ne otpadne tokom trke. Ovime je Jovanović ispao iz prve grupe, i pretposlednji trkački dan će ujedno biti i prvi kada „Hues“ tim neće imati oba vozača u najjačoj grupi.

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Fotografije možete pogledati ovde

Najveći skok na tabeli je imao dvojac sa postolja – Jovan Todorović (šest mesta) i Predrag Spasojević (pet – ušao u drugu grupu). Osim Hamovića, koji je pao za četiri pozicije, za toliko je nazadovao i Sreten Popović, tako da će i on sledeću trku voziti u slabijoj, trećoj grupi.

Zlatnu timsku medalju je, prvi put ove sezone, osvojio dvojac „Mozzart“ tima, Predrag Spasojević i Vladimir Inić. Oni su sakupili čak 62 timska poena, tri više od drugoplasirane „Garaže 1“ (Kristijan Janković i Bojan Erman), koja je sa poenom prednosti ispred „Hues-a“ izbila na čelo timskog šampionata. Ovo je ujedno i prvi put ove sezone da se „Hues“ ne nalazi na prvom mestu za timove. Trećeplasirani u petak su bili Marko Jovanović i Pavle Mileusnić iz „No Limit“ tima sa ukupno 44 poena.

Sedmi trkački dan je protekao u malko drugačijoj atmosferi od one koja je bila uobičajena tokom tekuće SOR sezone – da li zbog duge letnje pauze ili nečeg drugog, tek, u vazduhu je počela da se oseća blaga tenzija. Ovo je možda i očekivano: sezona se bliži kraju, ostalo je još samo tri trke do proglašenja pobednika, a situacija na tabeli je maksimalno zakomplikovana; svakom je stalo da, uz maksimalnu koncentrisanost, izveze što kvalitetniju trku i uzme najveći mogući broj bodova. Ipak, organizatori su najavili obavezan briefing za sledeći put, ostaje nada da će se nervoza tokom trka smanjiti, a sezona okončati kako je i počela – u istinskom fair-play duhu.

S obzirom da se prijavilo 28 vozača, organizatori su morali da odluče: pet manjih grupa, ili četiri grupe sa po sedam vozača i rizik od kvarova na kartinzima (uvećan činjenicom da je mehaničar imao slobodan dan). Odabir druge varijante je bio uspešan sve do poslednje trke dana – Luka Babić je platio ceh kvara na kartingu broj 1 i maraton trku izvezao u bolno sporoj, rezervnoj „sedmici“.

Sprint test

IV grupa – Prva pobeda Jovana Todorovića, četiri nova vozača

Od sedam vozača u IV grupi, „starosedeoci“ (Todorović, Kontić, Kuzmanović) su bili u manjini u odnosu na novajlije – nova lica su imala veoma zapažen rezultat: Vuk Jakovljević je bio peti a Greg Selbach šesti u ukupnom plasmanu. Biljana Đokanović, prva devojka u istoriji SOR-a (vozila dve trke 2009) je na kraju dana iza sebe ostavila sedmoricu takmičara, a Đorđe Jovanović petoricu. Ipak, glavnu reč u ovoj grupi imao je Jovan Todorović. On je u prethodna dva trkačka dana ukupno osvojio 12, a ovog puta čak 37 bodova, jedan manje od „srebrnog“ Spasojevića i dva manje od pobednika Radovanovića. U sprint trci Todorović je u borbi za prvo mesto vodio tešku i dugu borbu sa drugoplasiranim Selbach-om – sedam krugova su vozili „na braniku“, svih sedam krugova u cilj je prvi ulazio Todorović, i na kraju zasluženo pobedio u prvoj trci dana. Posle okretanja Kolje Kontića na tri kruga do kraja i pada na šesto mesto, Vuk Jakovljević je izbio na treće mesto koje je uspešno sačuvao do finiša; četvrta je bila Biljana Đokanović, a nakon peha Đorđa Jovanovića i okretanja u poslednjem krugu, kao peti je ipak završio Kolja Kontić. Jovanović je bio šesti, a sedmo mesto je zauzeo Miodrag Kuzmanović.

III grupa – Trijumf Predraga Spasojevića, savršeni stajling Branislava Jakića

Praktično jedinu veću grešku koja se dogodila tokom cele sprint trke III grupe napravio je Danilo Šegan već u drugom krugu – do tada u vođstvu, zabio se u gume nakon lakat krivine i pao na poslednje mesto. Prvu poziciju je zauzeo Spasojević, drugu Filip Ratković (iz „Graftek“ tima), a treću Branislav Jakić („Romantičari“). Na četvrto mesto se popeo Srđan Leković, na peto još jedan vozač „Mozzart-a“, Vladimir Inić, a pretposlednji je ostao Rajko Grbović, i – ovako je ostalo sve do kraja. Trka je bila „razvučena“, tj. takmičari su se razdvojili jedan od drugog, nije bilo duela, ali ni grešaka koje bi promenile poredak. Šegan je do kraja uspeo donekle da smanji zaostatak za pretposlednjim Grbovićem, ali nije imao dovoljno vremena da ga ozbiljnije ugrozi.

No, osim uverljive pobede Spasojevića, trku je obeležila i „predratna“ kaciga Branislava Jakića. Poput motorista iz ’30-ih godina prošlog veka, Jakić je imao i tamne „pilotske“ naočare koje su upotpunjavale utisak; da ga je neko video pre ulaska u karting, pomislio bi da je namerio da vozi motor poput onih iz filmova, sa pomoćnim sedištem sa strane vozača. U svakom slučaju, ideja i izgled za čistu desetku.

II grupa – Ubedljivi Damjan Radovanović

Već tradicionalno, start sprint trke II grupe pripao je Marku Momčiloviću, članu „Mass Motul“ tima. Ipak, na kraju prvog kruga, kroz cilj je prvi prošao Damjan Radovanović, i tu poziciju je bez ikakvih problema sačuvao do kraja, odličnom vožnjom samo uvećavajući prednost. Kao i u prethodnoj grupi, ni ovde nije bilo značajnih pomeranja tokom trke – poredak Damjan Radovanović – Marko Momčilović – Ivan Kovačev – Pavle Mileusnić („No Limit“) – Ana Petrović – Marko Jovanović („No Limit“) – Sreten Popović se promenio samo u četvrtom krugu, kada je Kovačev pretekao Marka Momčilovića i zauzeo drugo mesto. Još jedna „rastegnuta“ trka, u kojoj je Radovanović od početka do kraja dominirao, i uzeo maksimalnih 15 poena.

I grupa – Nova pobeda „HARD-ovaca“

„HARD Racing“ timu je trkački dan počeo savršeno – nakon Radovanovića, i drugi član tima je pobedio na sprint trci. Zahvaljujući odličnom startu, Hamović je odmah izbio na čelo, a kada to učini, veoma ga je teško zaobići, zbog izvanredne defanzivne vožnje. Drugoplasiranog Kristijana Jankovića („Garaža 1“) je u četvrtom krugu pretekao Božidar Perović („Mass Motul“), koji je trku i završio kao drugi. Najlošije u ovoj grupi prošao je Nikola Simić („Hues“): ne samo što je dobio ubedljivo najsporiji karting (br. 6), već je i uspeo da u dva uzastopna kruga izgubi kontrolu i okrene se u šikani.

Izuzetno uzbudljiva borba se vodila u sredini grupe: najpre je Bojan Erman („Garaža 1“) u drugom krugu pretekao Simićevog klupskog druga Dragana Jovanovića, i izbio na 4. mesto; potom je Luka Babić („Romantičari“) u trećem krugu obišao i Ermana i Jovanovića, samo da bi nakon pola kruga izgubio 4. poziciju, na koju se ponovo vratio Bojan Erman. Do kraja trke, Babić je na sve moguće načine pokušavao da prestigne najiskusnijeg vozača SOR-a, ali, to se pokazalo kao neizvodljivo, što će iskusiti i Božidar Perović u maraton trci. Na kraju, 3. i 4. mesto je pripalo „Garaži 1“, peti je bio Luka Babić, a poslednja dva mesta su pripala „Hues-ovcima“, Jovanoviću i Simiću.

Maraton test

IV grupa – Nova pobeda Todorovića, odlični debitanti

I dok su ponekad za sprint trku dovoljni malo iskustva i nalet inspiracije, kod maratona su stvari drugačije. Potrebno je mnogo više koncentracije i strpljenja, trka je skoro dvostruko duža, te ne čudi što češće dolazi do grešaka, obrtanja, izlaženja sa staze i obilaženja sporijih takmičara za po krug i više. Celokupna ova kvazi-mudrost, međutim, uopšte nije vredela za debitante iz četvrte grupe: Vuk Jakovljević i Greg Selbach su vodili trku tokom prva tri kruga; u trećem krugu Jovan Todorović je uspeo da prestigne Selbacha, a u šestom i Jakovljevića, i nakon toga nije bilo promena na vrhu. Ova prva trojka je bila toliko ubedljiva da su uspeli da za krug obiđu i Biljanu Đokanović, i Đorđa Jovanovića, i Miodraga Kuzmanovića. Na kraju je opet trijumfovao Jovan Todorović, i tako sa ukupno 37 bodova (15+22) obezbedio sebi bronzanu medalju i plaketu sa sedmog trkačkog dana. Jakovljević i Selbach su ušli u cilj kao drugi i treći, a četvrti je bio Kolja Kontić. Jovanović, Đokanovićeva, i Kuzmanović su završili trku kao peti, šesta i sedmi.

III grupa – I Spasojević ponovo prvi – zaplet u borbi za medalje

Pošto je već pao mrak, Branislav Jakić više nije mogao da vozi u retro stilu – velike, tamne naočare su bile neupotrebljive, tako da je morao da se zadovolji konvencionalnom kacigom. Kao i u sprintu, vozač u kartingu broj pet je poveo trku (ovoga puta to je bio Srđan Leković), vodio tri kruga, a potom napravio grešku, izašao na travu i pao na poslednju poziciju. Rajko Grbović je u tom trenutku preuzeo vođstvo, vodio u naredna tri kruga, ali sve nakon toga proteklo je u znaku Predraga Spasojevića – u šestom krugu vozač „Mozzart-a“ je izbio na čelo, i potom lagano počeo da odmiče pratiocima, završivši trku kao ubedljivo prvi. Zbog veće težine grupe, u ukupnom plasmanu Spasojević je pretekao Jovana Todorovića za jedan bod – za zlato mu bilo je potrebno da nijedan od dva HARD-ovca ne pobede u maratonu. Hamović, kako ćemo videti, nije, ali Radovanović jeste, tako da je Spasojeviću pripalo „srebro“.

U istom krugu kada je pobednik grupe izbio na čelo, Leković se ponovo našao na travi; dva kruga pre toga okrenuo se i Jakić. Danilo Šegan, vozeći „šesticu“ nije imao pravo na grešku, međutim, kao i u prvoj trci, i on se okrenuo, čime nije mogao da izbegne poslednje mesto. Dva izletanja na travu nije platio samo Leković, već, videćemo, i Marko Momčilović iz sledeće grupe, koji je zbog kvara na „petici“ morao da napusti maraton trku pre vremena.
Na kraju, velika borba se odigrala za drugo mesto između Rajka Grbovića i Vladimira Inića („Mozzart“) – Grbović je odolevao napadima punih devet krugova, ali je u pretposlednjem, trinaestom krugu, Inić uspeo da ga obiđe i na kraju završi kao drugoplasirani. Četvrti je bio Jakić, peti Leković, a šesti, ispred Šegana, bio je Filip Ratković iz „Grafteka“.

II grupa – Dvostruki šampion do dvostruke pobede, dva odustajanja

Jedini način da Radovanović osvoji zlato bio je da pobedi u svojoj grupi, a njegov klupski kolega Hamović da ne bude prvi u svojoj. Aktuelni šampion SOR-a je svoj deo posla obavio na impresivan način: sa sedme startne pozicije je na lakat krivinu došao kao drugi, a nakon dolaska na čelo u trećem krugu, toliko je odmakao svima, da su se u publici mogli čuti komentari da je Damjan „zaboravio da se ne vozi na vreme“.
Marko Jovanović („No Limit“) je vodio trku prva tri kruga; nije uspeo da se odbrani od Radovanovića, ali ostali vozači nisu mogli da ga ugroze, i okončao je trku kao drugi. Marko Momčilović je dobio već „načeti“ karting broj 5; nakon sopstvenog izletanja na travu već u prvom krugu, mašina više nije mogla da izdrži – karting se nakrivio na levo, i u svakoj desnoj krivini (poput one kod tornja) opasno varničio. Momčilović je izgurao nekako do trećeg kruga, ali su ga tada organizatori isključili iz trke, kao i Sretena Popovića u kartingu broj 1, zbog spadanja prednjeg branika. Ostalih pet vozača su se raštrkali, svako je vozio svoju trku, i sve do kraja nije bilo incidenata, osim zalutalog psa koji je u osmom krugu naumio da pređe preko cele staze. Na sreću, u tom naumu je uspeo bez problema, i bez „pomoći“ zabrinutih organizatora. Iza prve dvojice, treća je bila Ana Petrović, četvrti Pavle Mileusnić („No Limit“), a peti, u kartingu broj 6, završio je Ivan Kovačev.

I grupa – Najgori start sezone, nervoza, sudar, i prvo mesto za Kristijana Jankovića

Ako se kaže da se odmah posle starta videlo da Hamović ipak neće uzeti zlato, onda je iskaz u neku ruku nejasan; ako se, pak, kaže da se pre starta videlo da Hamović ne pobeđuje, tada je stvar još nejasnija, sve dok se ne izgovori reč jump-start. U najlošijem startu jedne grupe tokom cele sezone, Hamović je krenuo pre svih i bio kažnjen sa -20 poena. No, daleko od toga da je bio jedini: treći sudija Vojinović je bez dvoumljenja rekao da je barem još jedan, a verovatno i dvojica vozača krenuli ranije; prisutni i dolepotpisani novinar je ubeđen da su trojica vozača krenuli pre drugih. Situacija je bila prilično konfuzna, zapravo. Delegat koji daje znak za start je predugo spuštao zelenu zastavu; u isto vreme, Hamović je krenuo da sa spoljne strane obilazi vozače ispred sebe – neke koji su stajali, neke koji su, i sami zbunjeni, započeli trku. Nadrealna slika – polovina takmičara stoji, druga polovina kreće dok zastava još nije spuštena. Kako se čini, najbolje rešenje je bilo da se start ponovi, no sudije nisu na vreme reagovale, i trka je nastavljena.

U celoj zbrci, izvesno je da je Hamović krenuo prvi: to je video čak i sudija kod lakat krivine. Međutim, u rasponu od svega nekoliko desetinki moglo se videti da je nekoliko takmičara krenulo ranije, ali ne i koji takmičari. Na kraju, zaključeno je da zapravo i nije bitno ko je još krenuo pre vremena. Na atletskim takmičenjima žuti karton se pokazuje samo prvom ko pođe pre pucnja; ista logika je primenjena i u ovom slučaju, tako da je vozač HARD Racing tima jedini ostao sa kaznom od 20 poena, kaznom zbog koje je pao čak na deveto mesto, i na VIII trkačkom danu će startovati u drugoj grupi.

No, vratimo se trci. Prednost koju je stekao, Hamović je održavao dva kruga; u trećem ga je prestigao Kristijan Janković koji je prvo mesto sačuvao do kraja. Ipak, uzbuđenjima nikako nije bio kraj – u petom krugu se zbio još jedan incident: u krivini kod tornja, Hamović se otpozadi zakucao u Jankovića, završio na travi i pao na poslednju poziciju. Iako je sa strane delovalo da je greška isključivo do Hamovića, na drugo razmišljanje pojavljuje se i mogućnost obostranog prekršaja – krivina kod tornja je takva da je potrebno nimalo, ili vrlo malo kočenja, tek da se „pipne“ kočnica. Ovo posebno važi za iskusne vozače, koji veoma dobro znaju gde, kada i koliko treba da se koči. Hamović je išao mnogo brže od Jankovića (zato se, u krajnjoj liniji, i zakucao); postavlja se pitanje da li je Hamović išao prebrzo, precenio svoje mogućnosti za obilaženje, i propustio liniju kočenja (koje, kako rekosmo, zapravo i nema), ili je Janković išao za nijansu sporije nego što bi smeo – da podsetimo, kočenje i usporavanje na mestima koja nisu za to predviđena je jedan od ozbiljnijih prekršaja u SOR-u. Kako god, čak i da je sudija prisutan na tornju (a nije), veoma teško bi se moglo utvrditi šta se desilo – to, zapravo, znaju jedino Hamović i Janković.
Samo krug nakon opisanog incidenta, Božidar Perović je na pravcu nakon startne linije pokušao da obiđe Bojana Ermana sa unutrašnje strane, Erman ga je zatvorio, a Perović, da bi izbegao sudar, skrenuo u levo, i proklizao po travi nekih 20-ak metara. Ponovo, sa startne linije, gde je bio najbliži sudija, nije moglo da se kaže da li je Perović „ušao“ do pola Ermanu, te je ovaj morao da zadrži svoj pravac kretanja, ili je zatvaranje bilo legitimno. Do kraja trke Perović je pokušavao da sustigne Ermana na trećem mestu, viđena je izvanredna vožnja obojice „na branik“, ali, kao i Luki Babiću u sprintu, i Peroviću je, uz sve napore, bilo nemoguće da obiđe Ermana. Babić je, pak, platio ceh iz prethodne trke – umesto da vozi solidnog „keca“, morao je da sedne u rezervnu „sedmicu“, koja je još sporija od očajno spore „šestice“. Iako je vozio bez većih grešaka, Babić je ostao na začelju; nakon novog obrtanja Hamovića, i novog pada na poslednje mesto (u šikani, u osmom krugu, bez ikoga oko sebe), postojala je mogućnost da Babić ne bude sedmi, ali je Hamović do kraja trke odvozao bez grešaka i na kraju završio kao šesti.

Nikola Simić je, u međuvremenu, pratio Kristijana Jankovića u stopu čak osam krugova. Nakon očajne prve vožnje, videlo se da je Simiću stalo da popravi utisak, ali nije mogao dalje od druge pozicije. Treći i četvrti su bili izvanredni Erman i Perović, a peto mesto je zauzeo Simićev „timić“, Dragan Jovanović.

Sledeća trka je zakazana za dve nedelje..

SOR KART reporter
Radmilo Marković

Fotografije sa sedmog dana možete pogledati ovde (uskoro će biti više slika).

Kratak film o šampionu pogledajte ovde, a šta je pričao nakon prve titule ovde.

Tim „Mozzart“ je pao za jedno mesto i sada je sedmi sa osvojenih 185 poena, dok su osmo i deveto mesto ostali nepromenjeni u odnosu na prethodnu nedelju – zauzimaju ih „Johnnie Walker“ sa 145 i „Graftek“ sa 60 poena.

Na individualnoj tabeli, najveći skok je imao pobednik Go Pro-a, Pavle Mileusnić, za čak 10 pozicija, čime je i ušao u drugu grupu. Luka Babić i Kristijan Janković su napredovali za po tri mesta, a Bojan Erman je ušao u prvu grupu, odakle je ispao Ivan Kovačev, koji je najviše nazadovao – za četiri pozicije.

Na vrhu tabele su i dalje Nikola Simić i Božidar Perović, sada izjednačeni sa po 153 boda, a treći je Luka Babić, sa samo 5 poena manje. Od četvrtog do sedmog mesta (koje poslednje obezbeđuje plasman u prvoj grupi) razlika je svega pet poena – četvrti je Janković sa 136, peti Hamović (134), šesti Dragan Jovanović (132) i sedmi Bojan Erman sa 131 bodom. Tako je prva grupa, nakon „Hues-ovaca“, koji su od početka zajedno u najkvalitetnijoj grupi, dobila još jedan „par“ – obojica vozača „Garaže 1“ će, nakon letnje pauze, voziti u najjačoj grupi.