U sredu 28. decembra na Adi Huji je održan sastanak organizatora i vozača na kome su bile usvojene odluke za predstojeću sezonu. Svi vozači biće raspodeljeni u „A“ i „B“ šampionat, pri čemu je prvi pozivni, sa 16 vozača i 8 timova, dok će se za potonji vozači sami prijavljivati. Na kraju sezone 2012, prva četiri iz „B“ šampionata prelaze u „A“ grupu, dok se poslednja četiri vozača iz „A“ grupe sele u grupu „B“.

Prijave za „B“ šampionat su otvorene – možete se prijaviti OVDE.

Na prvom sastanku u novoj sezoni, na izmaku 2011, pojavili su se skoro svi vozači „viđeni“ za „A“ prvenstvo. Prošlogodišnji šampion Kristijan Janković neće braniti titulu jer je odlučio da pauzira naredne sezone. Pozivni šampionat će imati osam timova, a novost je da će svaki tim morati da ima zamenu, kako bi se u slučaju izostanka jednog od vozača održao ukupan broj od 16 učesnika.

Dakle, dolazak timova na trku je obavezan; sam „A“ šampionat će biti podeljen u dve grupe po osmoro vozača – za novu sezonu je obezbeđeno 10 kartinga, od kojih će na stazi biti osam, najviše do sada u istoriji SOR-a. Ova dva detalja, stalan broj takmičara i osam kartinga na stazi, rezultiraće još zanimljivijim trkama, naročito kada je reč o Go Pro trci.
Kada je o vrstama trka reč, i tu je došlo do promena: biće dve Go Pro trke od po 25 krugova; tri „klasična“ sprint/maraton dana sa 8/14 krugova. Potom, uvedena su tri 11/11 dana, odnosno tri dana sa trkama iste dužine – za prvu će se startne pozicije određivati po plasmanu u šampionatu, a za drugu po plasmanu u prvoj trci. Najzad, potpuna novost (a na zadovoljstvo i vozača i publike), postojaće i dva „kontra“ dana – po dve trke od 11 krugova, ali u kontra smeru.

U „B“ šampionatu neće biti kontra smera: postojaće dva Go Pro dana (21 krug), četiri sprint/maraton trke (sa 8 i 12 krugova), kao i četiri trkačka dana sa dve trke iste dužine (po 10 krugova), a na stazi će se pojaviti najviše šestoro vozača po trci.

Šampionat će biti organizovan u periodu od aprila do novembra, tokom deset „fiksiranih“ subota – ideja je da se napravi čvrst raspored, i da vozači na početku sezone saznaju tačno kada će voziti. Nažalost, nije bilo mogućnosti da se uvedu kišne gume, tako da je verovatno da će određeni trkački dani biti upropašćeni kišom. Međutim, za razliku od prethodne, u ovoj sezoni neće doći do pomeranja ostalih trkačkih dana, već će odložene trke biti prebacivane u slobodne termine ili biti vožene na kraju sezone.

Najzad, osim ovih novina, šta je odlučeno na sastanku? Najviše rasprave su donela dva pitanja: na koji način će se određivati zamene za „A“ šampionat i kako će se birati kartinzi.
Prvo pitanje je ostalo otvoreno; bilo je mišljenja da timovi treba sami da izaberu svoju zamenu, no, u tom slučaju je iskrsnuo problem određivanja prvenstva biranja: koji tim (i zašto) bira prvi svoju zamenu? Druga predložena opcija je bila da se zamene izvlače žrebom; ta opcija, međutim, nije dobro prošla kod nekih vozača. Pojavilo se i mišljenje da timovi imaju ne po dva već po tri vozača: dva u „A“ i jednog u „B“ šampionatu, koji bi automatski bio i zamena. No, to je samo pojačalo raspravu o tome da li „B“ šampionat treba da ima timove, ili da bude individualni, sa vozačima kojima je prevashodni cilj da sledeće sezone uđu među najbolje…

Kada je reč o izboru kartinga, pojavile su se dve struje: jedna, koja je bila za to da se kartinzi, kao i prošle sezone, biraju neposredno pred trku, izvlačenjem iz šešira, tj. kacige. Druga struja je zagovarala opciju da se na istoj vrsti trke (na Go Pro, npr) ne može izvući isti karting, jer bi se time eliminisala mogućnost da neko oba puta izvuče loš karting i automatski ostane bez velikog broja bodova. Ovo je, međutim, izazvalo reakciju da bi sreća, kao i do sada, trebalo da odluči broj kartinga; potegla se i činjenica da tokom sezone kartinzi menjaju kvalitet – „osmica“ na početku i na kraju prošle sezone nikako nije imala iste performanse, itd. Ipak, glasanje je odlučilo da pobedi druga opcija: vozači, dakle, neće moći da na istoj vrsti trke voze dva puta isti karting.
Takođe, izbačeno je startovanje u dve linije, već će sve trke biti u „grid“ startu, a najavljena je i izgradnja semafora na startnoj liniji, što će umnogome olakšati početak trke. Ujedno, zbog rekordnih osam vozača na stazi, povećaće se i broj prisutnih sudija /delegata. Izglasano je i da se dve grupe u „A“ šampionatu boduju podjednako, što je pravedno, ali će izgleda organizatorima donositi glavobolje zbog velikog broja vozača sa istim brojem bodova…

Stvari koje su ostale nedorečene će verovatno biti jasnije kada se krajem februara završi prijavljivanje vozača za „B“ šampionat. Od ovoga mnogo toga zavisi: i organizatori i vozači su jednoglasni da je „B“ šampionat izuzetno važan za razvoj SOR-a, u nekim aspektima čak i važniji od „A“ šampionata. On bi trebalo da bude baza, temelj celog takmičenja, da privlači nove učesnike, koji će vremenom, razvojem i napretkom stremiti ka „starijem bratu“. Do tada, ostaje da se sačeka sa konačnim sastavima timova i samim izgledom „B“ šampionata. No, to je tu, iza ćoška, manje od dva meseca; svakako manje od 100+ dana do prve trke i prvih punih gasova…
SOR Kart reporter
Radmilo Marković

U subotu 3. decembra na Adi Huji je održana Serbia Off Road žurka, kojom je zvanično zatvorena sezona 2011. Pre žurke, najbolji vozači i timovi su dobili pehare i fotografije iz protekle sezone. Da podsetimo, titulu u sezoni 2011 uzeo je Kristijan Janković (tim „Garaža 1“), a drugi i treći su bili Andreja Hamović i Damjan Radovanović iz „HARD Racing“ tima. Ekipno, „hardovci“ su sezonu završili na prvom mestu, ispred „Garaže 1“ i tima „Hues“.

Osim dodele trofeja, poslednje SOR okupljanje ove godine donelo je i razgovore o novom formatu takmičenja (od sledeće sezone vozači će se takmičiti u „A“ i „B“ šampionatu – radni naziv), ali i najave za promene dosadašnjih timova. Organizatori su od vozača dobili ogromnu „SOR“ tortu i zastavice za start/cilj na stazi, a u pozadini na TV-u su se vrteli filmovi i fotografije snimljeni u deset ovogodišnjih trka. Ekskluzivno, posetioci su mogli da vide i kadrove iz Londona, gde je Đorđe Simić, jedan od organizatora SOR-a, pobedio na Johnnie Walker takmičenju i vozio pobedničku formulu Luisa Hamiltona iz 2008. godine.

Vidimo se u aprilu sledeće godine. Uskoro prijave za sledeću sezonu. Pratite nas!

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Po sunčanom i toplom danu spustila se zavesa na treću po redu SOR sezonu – najkvalitetniju, naujzbudljiviju i najmasovniju do sada. Čak 22 takmičara pojavilo se na poslednjem trkačkom danu, kako bi pokušali da se “smeste” u prvih 24 koji će sledeće sezone voziti A šampionat. Za titulu su se, sve do poslednjeg dana, borila čak osmorica vozača, a koliko je šampionat bio uzbudljiv govori i činjenica da su pred poslednju, maraton trku, šansu za zlato u generalnom plasmanu još uvek imala čak njih šestorica. No, pođimo od sprinta…

Sprint test
IV grupa – Još jednom Nenad Đapa

Iako je došao tek na pola sezone, Đapa je u deset trka uspeo da ostvari čak šest pobeda, što je procentualno najbolji rezultat od svih takmičara. Ujedno, on deli treće mesto (sa Damjanom Radovanovićem) po broju pobeda u celom šampionatu – ispred njega su samo novi šampion Kris Janković sa osam i drugoplasirani Andreja Hamović sa sedam pobeda.
Ipak, treći dvostruki trijumf (i u sprintu i u maratonu) Đapa nije krunisao i trećim pojavljivanjem na pobedničkom postolju – zbog „debelog“ kašnjenja na prozivku i izvlačenje kartinga dobio je kaznu od 1000 dinara i 20 poena, tako da je na kraju dana imao tek 17 bodova umesto 37, čime bi osvojio srebro iza Jankovića.

Već po običaju, Đapa se odmah izdvojio na prvom mestu, vozeći karting broj 2. Njegov tempo je koliko-toliko uspevao da prati jedino Jovan Todorović, dok su se ostali borili za treće mesto. Na kraju, Todorović je bio drugi, a Danilo Šegan treći. Đorđe Jovanović je uspeo da odbije napade Srđana Lekovića i završi kao četvrti, dok je Milorad Kuzmanović bio šesti.

III grupa – Pobeda Predraga Spasojevića u poslednjem krugu

Na poslednjem trkačkom danu se, zanimljivo, pojavio najmanji broj takmičara tokom cele sezone – „svega“ dvadeset dvoje. Ovo „svega“ ide pod navodnicima, jer je najveći broj vozača prošle sezone bio 17; ipak, do sada, tokom cele sezone nije bilo manje od dvadeset petoro. Kao posledica, na X trkačkom danu su bile formirane male grupe – da nije bilo Đapinog dolaska u „poslednji čas“, samo prva grupa bi imala šest takmičara, a ostale po pet. Sledstveno, i trke nisu mogle biti toliko uzbudljive, na kakve nas je SOR navikao i pomalo razmazio. No, daleko od toga da je vožnja bila nekvalitetna – nije, a sprint treće grupe je pokazao da stoji direktno nasuprot i prethodnoj, generalno tačnoj, a u ovom slučaju potpuno pogrešnoj tvrdnji o manjoj zanimljivosti – Predrag Spasojević („Mozzart“ tim) je pobedio bukvalno u poslednjem krugu.
Zoran Ćalić je vodio celu trku, Spasojević ga u stopu pratio, i, kao u prethodnoj trci, ovaj dvojac je daleko odmakao ostatku grupe. No, za razliku od raspleta prethodne grupe, vozač „Mozzarta“ je odličnom vožnjom uspeo da u poslednjem krugu obiđe vodećeg Ćalića, i tako sebi obezbedi drugu pobedu ove sezone – oba puta u sprintu.
Ništa manje uzbudljiva nije bila borba među ostalom trojicom takmičara. Nakon tri kruga provedenih na trećem mestu, drugi vozač „Mozzarta“ Vladimir Inić je odjednom pao na peto – obišli su ga i Branislav Jakić („Romantičari“) i Marko Momčilović („Mass Motul“). No, to nije bio i konačan plasman. Nakon dva kruga jurnjave i pokušavanja obilaženja na sve moguće načine, Momčilović je dva kruga pred kraj pretekao i Jakića i završio kao treći. „Romantičar“ je bio četvrti, a Inić peti.

II grupa – Pavle Mileusnić prvi kroz cilj, prvo mesto Draganu Jovanoviću

Sada već dolazimo do grupe u kojoj su dva vozača mogla i do titule u generalnom plasmanu, uz povoljnan ishod u prvoj grupi – reč je o Luki Babiću („Romantičari“) i Draganu Jovanoviću („Hues“). Ipak, reč je bila tek o teoretskoj šansi – da ili Luka ili Dragan pobede u obe trke, a da u prvoj grupi bude dosta (dovoljno, zapravo) odustajanja.
Dragan Jovanović je svoj deo ispunio – vodio je tokom cele trke, i na kraju, prema tabeli, završio prvi. Prema tabeli – jer je u finišu trke Pavle Mileusnić pretekao Jovanovića i ušao prvi kroz cilj. Međutim, prilikom obilaska je došlo do kontakta, sudije su obilaženje okarakterisale kao prekršaj uletanja i vratile vozaču „Huesa“ prvo mesto. Mileusnić je tako bio drugi, a treći Marko Jovanović – Jovanovića mlađeg je, takođe u završnici trke, pretekao Luka Babić, ali samo da bi odmah potom pogrešio u lakat krivini, ponovo prepustivši treće mesto Marku Jovanoviću. Poslednja je bila Ana Petrović, koja je imala peh da početkom trke izleti kod tornja, zaglavi se u travi, puna dva kruga pokušavajući da se vrati na stazu. Na kraju je u tome i uspela, ali to je bilo dovoljno „samo“ da završi trku. Opet, „samo“ ide pod navodnice – videćemo zašto u maratonu prve grupe…

I grupa – Hamović prvi, Janković drugi

E, u prvoj grupi već ništa nije moglo da se predvidi – izuzev, donekle, Ermana („Garaža 1“), koji je bio u sličnoj poziciji kao i Babić i D. Jovanović, bilo ko iz ostale petorke je mogao da postane šampion poslednjeg dana: Perović („Mass Motul“) je imao najviše bodova pre starta, ali je izvukao nešto slabiji karting („osmicu“), i bilo je teško očekivati da očuva tu prednost nakon sprinta; Nikola Simić („Hues“) je imao tri boda manje od Perovića i, takođe, jedan od slabijih kartinga („nulu“); Radovanović („HARD Racing“) je izvukao „četvorku“ koja je pre toga učestvovala u samo jednoj trci, a „dvojka“ i „petica“ su dominirale u sprintu – u sve tri prethodne trke pobednik je bio vozač koji je izvukao „dvojku“, dok je „petica“ učestvovala u dve trke, i oba puta bila druga.
Ništa se nije promenilo ni u četvrtoj trci dana, odnosno sprintu prve grupe. Hamović („2“), Janković („5“) i Radovanović („4“) su već nakon prve lakat krivine odmakli preostaloj trojici vozača, i do kraja su samo povećavali prednost. Negde na polovini trke, Hamović i Janković su odmakli Radovanoviću, tako da su se formirale tri „grupe“ – vodeći dvojac, iza njih Radovanović, bez šansi da ih ugrozi, a daleko iza Radovanovića trojka koja je vozila „na branik“: Erman, Perović i Simić. Erman je u prvoj polovini trke uspevao da se održi na četvrtom mestu, ali su ga na nekoliko krugova pred kraj obišli i Perović i Simić, tako da je sprint trka završena sledećim redosledom: Hamović (15 bodova), Janković (12), Radovanović (10), Perović (8), Simić (6) i Erman (5 bodova). Usledili su

NOVO IZVLAČENJE I KALKULACIJE

…nakon kojih se brisalo sve što je urađeno tokom cele sezone, svodeći se samo na poslednju trku – barem za petoricu vodećih koji su još bili u igri za titulu. Najzad, malo je onih koji će u detalje pamtiti kako je tekla sezona – nakon izvesnog vremena, ostane upamćen samo pobednik, eventualno osvajač srebrne i bronzane medalje. Zvuči surovo, ali u sportu je uglavnom tako – na kraju, šta će, na primer, Peroviću i Simiću (Simiću naročito) ostati više urezano u sećanje: kako su se tokom cele sezone smenjivali u vođstvu, bili na vrhu tabele nakon sedam od devet prethodnih takmičarskih dana, ili bolne greške (Perović) i još bolniji pehovi (Simić) koji su im se desili u poslednjoj trci sezone?
Po završetku prve trke, na čelu se nalazio Hamović sa 225 bodova. Janković je bio drugi sa 223, Perović treći sa 222, a po 217 su imali Radovanović i Simić. Hamović, Janković ili Perović su sigurno prvi i uzimaju titulu ukoliko pobede na maratonu; Radovanović ili Simić biće prvi ako pobede, uz uslov da Hamović, Janković i Perović završe kao treći ili slabije; Hamović, Janković ili Perović uzimaju titulu i kao drugi, ako prvi ne bude neko od preostale dvojice, i tako dalje, i tako dalje, proračuna je bilo mnogo, a sve je zavisilo od jednog faktora: sudbina celokupne sezone se svela na sreću prilikom izvlačenja.
Jer, teško je pobediti ako vozite „keca“; i Zastavinog, a i ovog sa Ade Huje; na Hamoviću je bilo da pokuša da opovrgne ovu tvrdnju. Janković je izvukao „dvojku“, koja je pobedila na sve četiri prethodne trke; Perović nije imao sreće sa „nulom“, niti Erman sa „osmicom“; Radovanoviću je još jednom pripala „četvorka“, a Simić je mogao biti zadovoljan sa „peticom“. Sa nestrpljenjem se očekivala poslednja trka sezone.

Maraton test
IV grupa – I ponovo Đapa

Ako je u sprintu „dvojka“ bila bolja od „petice“, a oba kartinga daleko bolja od svih ostalih, Đapa je rešio da preokrene ovaj trend. Već nakon prvog kruga, vozeći „peticu“, imao je veliku prednost – toliku, da je čak imao luksuz da u petom krugu izleti u lakat-krivini, i ipak ostane ubedljivo prvi. Kao i u sprintu, jedini koji je, bar delimično, mogao da prati Đapin tempo bio je Jovan Todorović u kartingu broj 2. Zajedno, prvi dvojac je daleko odmakao grupi od tri vozača – Šeganu, Lekoviću i Đorđu Jovanoviću – koji su u ovom poretku počeli i završili trku, kao treći, četvrti i peti. Daleko iza njih, kao šesti je na cilj stigao Milorad Kuzmanović.

III grupa – Ubedljiva pobeda Zorana Ćalića

Đapa je u prethodnoj trci počeo da ističe snagu „petice“, a Zoran Ćalić je dodatno pojačao ovaj utisak. Veoma lako i bez konkurencije, on se od početka odvojio od konkurencije i više nego ubedljivo završio na prvom mestu, daleko ispred drugoplasiranog Momčilovića u „dvojci“. Koliko je Ćalić bio bolji od Momčilovića, toliko je potonji bio bolji od ostatka grupe, koja je vozila izjednačenu trku, u rasporedu Spasojević, Jakić, Inić. U šestom krugu je Jakić izbio na treće mesto, ali samo za kratko – u sedmom se ponovo na treću poziciju vratio Spasojević. Na pet krugova do kraja i Inić obilazi Jakića, ali onda, tri kruga pred kraj, pravi grešku posle tornja i dozvoljava Jakiću da završi kao četvrti, a vozač „Mozzarta“ u cilj ulazi kao peti.

II grupa – Prva pobeda Marka Jovanovića

U poslednjoj trci sezone, Marko Jovanović, vozač „No Limit“ tima, došao je do svoje prve ovogodišnje pobede. Mlađi Jovanović je, pogađate, vozio „peticu“, i, kao i njegovi prethodnici, ubedljivo trijumfovao. Nekoliko desetina metara iza njega u cilj je ušla Ana Petrović, a na stotinak metara iza nje sve vreme se vodila borba za treće mesto između Mileusnića, starijeg Jovanovića i Babića, u tom rasporedu. Ispavši iz borbe za titulu, ali i za pobednički tron, Dragan Jovanović i Babić su odvezli opuštenu, mirnu trku, bez trzavica – jedan od momenata koji će se pamtiti sa ove trke se dogodio u šestom krugu: Babić je, vozeći „jedinicu“ („odlično leži u krivinama, ali je očajno spora na pravcu“, moglo se čuti na kraju dana od vozača kojima je dopalo da je voze), nekako uspeo da posle šikane prestigne Jovanovića; na pravcu, naravno, Jovanović je bez po muke stigao Babića. Shvativši da uopšte nema razloga da se brani i vozi defanzivno,Babić se pomerio u stranu, propustio Jovanovića, i u momentu preticanja, uz osmeh, „bacio kosku“ vozaču „Huesa“.
Čitavih deset krugova je Pavle Mileusnić držao treće mesto, međutim, na četiri kruga do kraja, Jovanović stariji je iskoristio Pavlovu naviku da u startnoj/ciljnoj ravnini namešta potkapu, te ga je obišao a da vozač „No Limita“ nije ni video „Hjuzovca“. U pokušaju da popravi grešku, Mileusnić je napravio novu – okrenuo se u laktu – ali ni to nije bilo dovoljno Babiću da ga stigne, te je Dragan Jovanović na kraju bio treći, Mileusnić četvrti, a Luka Babić se dokotrljao na peto mesto.

I grupa – Titula za Kristijana Jankovića

„Plan mi je bio“, pričao je Hamović, „da kako god mogu izbijem odmah na prvo mesto i da pokušam da ga zadržim do kraja“. Zvuči ambiciozno, ali Hamović je već mnogo puta pokazao da ga je veoma teško obići kada jednom zauzme poziciju, a nije na odmet još jednom se podsetiti i one, već čuvene, trke kada je vozač „HARD Racinga“ dvadesetak krugova držao trku pod kontrolom na vodećem mestu, ne dopuštajući koloni vozača da ga preteknu. Delovalo je za trenutak da će plan početi da mu se ostvaruje: startovavši sa treće pozicije u gridu, odmah je sa unutrašnje strane izbio na prvo mesto. Na njegovu nesreću, vozio je „keca“, onog istog koji je „očajno spor na pravcu“, a prva, spasonosna krivina je bila udaljena bar stotinak metara: „Samo su odjednom svi proleteli pored mene“, rekao je Hamović nakon trke, verovatno tog trenutka postavši svestan da će biti potrebno da se dogodi čudo pa da se vrati na pobedonosnu prvu poziciju.
Čudo je očekivao i Nikola Simić. Vozeći „peticu“ poveo je trku od početka; drugi je bio Radovanović, a treći Janković – ovo je bio idealan početak za Simića, kome je upravo ovakav raspored donosio titulu šampiona SOR-a za 2011. godinu. No, stvari su se promenile već posle trećeg kruga: Radovanović nije uspeo da se dugo bori sa bržim Jankovićem i njegovom „dvojkom“, te je već u trećem krugu Kristijan izbio na drugo mesto, i povećavao prednost nad vozačem „HARD Racinga“. Ovo je već bila situacija koja je u potpunosti odgovarala Jankoviću: iako drugi, iako bez ikakve šanse da stigne Simića, čija je „petica“ prosto gutala asfalt i non-stop povećavala prednost, ipak je bio na poziciji koja mu donosi šampionsku titulu. Simić, svestan ogromnog vođstva, ali i činjenice da mu ono neće pomoći ako Janković ostane drugi, sredinom trke je, prilikom prolaska kroz start, raširio ruke, kao da kaže „šta vredi“. Ipak, pobedom, Simić bi završio na drugom mestu – ispred njega bi jedino bio šampion Srbije u kartingu, što bi takođe bio izvanredan uspeh. Niko nije mogao da ugrozi Simića, „samo“ je trebalo da završi trku i bude drugi. „Samo“…
Iza vodeće trojke, sa veoma malim, ali postojećim šansama za titulu, Božidar Perović se, po ko zna koji put ove sezone borio za mesto sa Bojanom Ermanom. Međutim, i te male šanse su otišle u nepovrat kada se u petom krugu okrenuo u laktu, i pao na poslednje mesto. „Ne mogu da verujem šta sam uradio. Glupa, početnička greška“, bio je ogorčen Perović nakon završenog trkačkog dana i poslednjeg mesta u maratonu. Obišavši Perovića, Hamovićeve ambicije su porasle, no, za to je trebalo obići preiskusnog Bojana Ermana. Tokom puna dva kruga viđena je borba, ne „na branik“, već „na kontakt“ – najpre je Erman zatvorio Hamovića na pravcu, kada je ovaj pokušao da ga obiđe sa unutrašnje strane. Hamović mu nije ostao dužan, sve vreme „čukajući“ i „kuckajući“ Ermana od pozadi i sa strane, da bi mu na kraju uleteo u šikani i uz kontakt ga izgurao i prestigao. Erman je u tom trenutku pomalo ljutito pogledao u Hamovića, pripretio prstom, a nakon toga, kako i sam Hamović kaže „sve je bilo potpuno fer i korektno sa Ermanove strane“. „Hteli smo prvo da obojici pokažemo crne zastave, ali sam rekao Bunčiću ’ajde da ih pustimo, baš da vidim dokle će ovako’“ rekao je, uz smeh, Đorđe Simić nakon trke.
Izuzev „dvoboja“ Ermana i Hamovića, trka se razvodnila – prva trojica su vozila svaki svoju trku, na po stotinak metara udaljenosti, Perović nije uspeo da se pomeri sa poslednjeg mesta – bilo je potrebno da se desi kvar ili čudo, pa da Kristijan Janković ne uzme titulu. Čudo se nije dogodilo, ali kvar, na žalost, jeste. Na krug do kraja, pri ubedljivom vođstvu, Nikola Simić je posle šikane jednostavno stao, i prvi pogled je bio dovoljan da se vidi koliko je bilo veliko ono pominjano „samo“– prednja osovina na kartingu je pukla i Simiću je otpao točak, prisilivši ga tako da ne završi poslednju trku sezone. Rezigniran, Simić je pomerio vozilo sa staze, a pored njega je prohujao novi šampion – Kristijan Janković iz „Garaže 1“, pobedivši tako po osmi put, treći u poslednje tri trke. Kao drugi je u cilj ušao dvostruki, sada već bivši šampion, Damjan Radovanović; Hamović je bio treći, Erman četvrti, a Perović peti. Osim Jankovića, razloga za slavlje su imali i „HARD-ovci“ – Hamović je završio ka drugi u generalnom plasmanu i uzeo srebro, Radovanović kao treći, a u timskom šampionatu, „HARD Racing“ je na kraju bio prvi i uzeo timsku titulu sa ukupno 478 bodova; druga je bila „Garaža 1“ sa 464, a treći je bio „Hues“ sa 431. poenom.

Za kraj

Pobednici su otvorili šampanjac, fotografi su slikali, druženje je nastavljeno do mraka. A kada je pao mrak, pokazalo se zašto je vredelo dolaziti na trke, i zašto će sledeći SOR šampionat biti još bolji: šestoro vozača, među kojima i oni koji su najviše izgubili poslednjeg dana – Nikola Simić i Božidar Perović, odvezlo je „revijalnu“ trku, koja je, bez sumnje bila nešto najbolje što je viđeno tokom cele sezone: pravo, drugarsko trkanje, preticanje, bez napetosti i bez imperativa da se bude prvi; vožnja zarad uživanja u lepoti; bez pravila, ali bez i nagoveštaja bilo kakvog incidenta, uprkos do sada neviđenim pokušajima obilaženja i ulaženja po tri vozača paralelno u krivine; najzad, čekanje onog ko je najbrži (pogodite koji je karting vozio) da mu se i ostali pridruže, jer, nije bilo bitno biti najbrži; bilo je bitno uživanje. A zahvaljujući Ani Petrović, Nikoli Simiću, Božidaru Peroviću, Predragu Spasojeviću, Damjanu Radovanoviću, i najzad, jednom od organizatora trka Đorđu Simiću, malobrojni preostali posmatrači su mogli da vide lepotu, i uživaju u radosti vožnje.
Pozdrav, do sledeće sezone.

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Slike pogledajte ovde

Iako je delovalo da Damjan Radovanović neće uspeti da se uključi u borbu za treću uzastopnu titulu, odlična vožnja u drugom delu sezone ga je dovela na samo četiri boda zaostatka od prvoplasiranog Božidara Perovića pred poslednju trku u sezoni. U intervjuu, član „HARD Racing“ tima iznosi svoja zapažanja o sezoni na izmaku, timskom šampionatu, odnosu sa klupskim kolegom, „sindikatu“ vozača…

1. Da li ćeš se penzionisati ako uzmeš i treću titulu? Ili ćeš samo da staviš još jednu zvezdicu na kacigu? :)

Penzionisao bih se kao vozač SOR-a samo ako bi se ukazala potreba da se uključim u organizaciju takmičenja. Tada bih to uradio sa zadovoljstvom, mada znam da je mom srcu mesto za volanom. Ukoliko budem imao tu sreću da titulu osvojim i treći put, zasijaće još jedna zvezdica na kacigi.

2. U SOR-u si od početka. 2009. je bilo u proseku 10 vozača na trkačkom danu, 2010. – 14 (rast 40%), 2011. – 28 (rast 100% u odnosu na 2010). Kada bi na sledeću trku došao svaki vozač koji je vozio ove sezone, bilo bi više od pedeset takmičara. Kako vidiš budućnost SOR-a, u kom smeru će se razvijati?

Te brojke dovoljno govore o kvalitetu i duhu SOR takmičenja. One dovoljno govore o strasti, požrtvovanju i sposobnostima organizatora. U godinama u kojima je većina stvari u društvu u padu i regresiji, organizacija SOR-a, ali i vozači, su pokazali šta može da nastane kada se stvara iz srca, iskreno i bez skrivenih ličnih interesa. Već ovo bi, u nekim drugim sredinama i zemljama, bilo dovoljno da se uključe i određene organizacije, sponzori ili proto ljudi koji bi pomogli da SOR ide i dalje i više. Ali, u ovom našem, moralno obogaljenom društvu, takve stvari gotovo da nisu moguće.
Kako će se SOR razvijati, teško je predvideti, ali siguran sam da će opstati na ovom nivou, što je već samo po sebi fantastičan uspeh. Možda će se javiti potreba za 2 paralelna šampionata, i ukoliko se broj takmičara poveća naredne goine. To je takođe dobra solucija, ali i u tom slučaju bi broj ljudi u organizaciji morao biti veći.

3. U prvoj SOR sezoni si vodio od početka do kraja šampionata. Prethodne sezone si vođstvo na tabeli preuzeo nakon petog dana, sledećeg trkačkog dana je tvoj klupski drug imao totalnu diskvalifikaciju, a ti uzeo drugo zlato za redom i do kraja bez problema zadržao prvo mesto. Sada ima još samo dve trke do kraja šampionata, a ti još uvek nisi prvi. Tvoja lošija vožnja ove sezone, ili pojačana konkurencija?

Interesantno pitanje… Mislim da je tokom ove 3 sezone kvalitet mojih rezultata zavisio od nekoliko stvari. Prilagođavanje novim situacijama je je jedna od važnijih. Prve sezone sam prosto bio vozač koji je nekako najbezbolnije skontao šta treba uraditi da bi se došlo do titule. Druge sezone sam se borio sa motivacijom i saznanjem da možda baš i nisam najbrži na stazi. Te godine sam u pravom trenutku shvatio da treba da se saberem i tempirao sam formu za drugi deo sezone. Ova godina je što se mog stanja tiče slična prošloj…Takođe sam imao problema sa fokusom, ali sam opet uspeo da povratim formu u drugom delu sezone. E sad, konkurencija je ove godine mnogo jača. Ima nekoliko novih, paklenih vozača, a meni je već bio problem sa samo jednim Paklenim. Takođe, stari vozači su napredovali, tako da su i oni mnogo veći problem nego lane. Sistem bodovanja je opet učinio da se stvari zakomplikuju. Ukratko, mislim da je moja vožnja sve bolja kako se bliži kraj sezone, a konkurencija strašno jaka.

4. Misliš li da si vozački napredovao tokom prethodnih 5 meseci? U šampionatu su prvi put vozili iskusni, profesionalni vozači, poput Bojana Ermana ili Kristijana Jankovića, da li si nešto uspeo da „pokupiš“ od njih dvojice?

Mislim da jesam napredovao. Sa Ermanom i Jankovićem sam imao prilike da vozim i nekoliko trka u Šampionatu Srbije 125cc. To je bilo veliko iskustvo za mene. A njih dvojica su mi u bezbroj prilika davali savete oko vožnje. Sa Bojanom Ermanom sam više puta vežbao na stazi u 125cc. On mi je zaista posvetio puno vremena, davao mi dragocene savete i predloge. Od njega sam mnogo naučio, ne samo u tehničkom smislu o vožnji, već i o samom duhu vožnje, ponašanja prema konkurentima i kolegama, odnosu prema kartingu i sportu. Takve stvari su neprocenjive.

5. Osim novih kartinga, šta misliš da je potrebno SOR-u da bude kvalitetniji sledećih sezona?

Ne bih upotrebio reč KVALITETNIJI… Da bi bio kvalitetniji, to bi podrazumevalo jos veći nivo fair-play- a i sportskog duha, a mislim da smo to doveli na veoma visok nivo. Ja to tako vidim. Mislim da je SOR tamo gde smo svi hteli da bude. Možda interesantniji, ne znam. Mislim da bi bilo fantastično kada bi mogli da vozimo po kiši. Kada bi imali kišne gume i kada bi mogli da vozimo po zacrtanom kalendaru, a te trke bi bile sjajne, siguran sam. Kontra krug je jos jedna interesantna ideja…

6. Da li ti nedostaje staza na Autokomercu? Tamo si i prošle i pretprošle godine uzeo po jedno zlato.

Da, nedostaje mi Autokomerc. Ta staza je meni zanimljiva jer je tehnička. A i prijala mi je ta promena. Tamo sam postizao dobre rezultete. Ali, opet, kartinzi na toj stazi su zaista prespori a i nekako energija osoblja Autokomerca je uvek bila pogrešna. Tamo nema Saleta, Igora… ljudi koji su predusretljivi i otvoreni za dogovor.

7. Koliko je dobro, a koliki je „hendikep“ činjenica da se SOR vozi samo na Adi Huji? Može li stalno ista staza da dosadi vozačima? Najavljena je probna trka u kontra smeru, sa ciljem da postane jedna od stalnih trka naredne godine, tvoje mišljenje?

Sigurno da bi bilo lepo imati još jednu dobru stazu u kalendaru. Ali, u ovim okolnostima, mislim da je Ada Huja sasvim dovoljna. Kontra smer bi sigurno bila dobra novina. Možda i neka mala intervencija na stazi, kreiranje šikane na sredini pravca koristeći gume, recimo. Ponavljam, kišne gume bi nadomestile svu čežnju za drugom stazom, siguran sam.

8. Ove godine prijavili ste „HARD racing“ team u istom sastavu kao i prošle godine kada ste bili šampionski tim. Šta nam možeš reći odnosima u timu, timskom kolegi Andreji Hamoviću, drugim timovima i uopšte o timskom šampionatu ove sezone?

Za one koji ne znaju, ime “HARD” je izvedeno iz naših inicijala. Prošle godine smo vozili za drugi tim, ali stvari se nisu mnogo promenile. Mislim da smo jedan od najkvalitetnijih timova, nadam se da ćemo osvojiti i timsku i individualnu titulu. Takođe, mislim da smo trenutno u veoma dobroj formi.
Odnosi u timu su kao i uvek, veoma složeni, ali, ove godine, veoma dobri. Nekako smo postigli vrhunski nivo tolerancije i međusobnog poštovanja. Mislim da smo obojica sazreli malo kao vozači. Lakše prihvatamo mane ali i kvalitete ovog drugog. Naravno, to sve može da padne u vodu nakon jednog duela, recimo u lakat krivini :)

Drugi timovi su vrlo interesantni. Ima tu super zanimljivih spojeva i jakih timova. Često obratim pažnju na različite karaktere vozača unutar tima. To mi je posebno interesantno. Često i čujem kako se vozači žale i kako bi voleli ovog ili onog za timskog kolegu. Ova sezona je ustvari prva prava konkurentna timska sezona. Biće gusto do kraja…

9. Nezvanično smo saznali da je pokrenuta inicijativa o nekoj vrsti „saveza“ vozača. Od koga je potekla ova ideja, kakve aktivnosti se planiraju i sa kojim ciljem?

Pokrenuta je inicijativa da se uspostavi komunikacija između vozača, mimo SOR organizacije.
Ideja je da pokušamo da, koliko možemo, skinemo teret sa organizatora, barem kada su
stvari koje se odvijaju van kartinga u pitanju. Kako se sezona bližila kraju, tako je i pritisak na organizatore rastao. Tenzije na stazi su se, normalno, povisile, i primetili smo da se bliži trenutak kada će i organizatorima ceo događaj postati više muka nego uživanje. Sa druge strane, i mi vozači smo počeli stvari da doživljavamo zdravo za gotovo, tako da smo se i mi opustili. Mislili smo, da bi malim stvarima, većom disciplinom i korektnijim ponašanjem omogućili
organizatorima da se u potpunosti fokusiraju na bitne stvari tokom trkačkog dana.

Uspostavili smo, za sada, komunikaciju putem maila, gde svi dajemo mišljenja na određene teme. Cilj ove komunikacije je i da vozači mogu da daju svoje predloge kako bi se samo takmičenje unapredilo. Ako bi se većina vozača složila oko određenog predloga, onda bi jedan od vozača odlazio i taj predlog predstavio organizaciji. Svetlosna signalizacija na startu je jedan od tih usvojenih predloga. Cilj nam je da koliko možemo budemo složni i sistematični u našim stavovima i predlozima, da pomognemo što je više moguće da sve ovo bude svima zadovoljstvo. Inicijativa je pokrenuta od strane nekolicine vozača, na jednom večernjem susretu u kafani Kalenić, a sutradan podržana od gotovo svih vozača.

10. Nakon šampionske titule 2009. godine, oprobao si se u trkačkom kartingu. Sezonu 2010, osim SOR Šampionata, vozio si i u zvaničnom šampionatu Srbije. Kakva su iskustva, impresije, razlike i šta se desilo sa tvojim učešćem u šampionatu Srbije u sezoni 2011?

Oprobao sam se u klasi V, 125cc, vozio nekoliko trka u Kragujevcu i Beogradu. Priliku da tako nešto iskusim dobio sam zahvaljujuci Đordju Simiću i njegovoj fantastičnoj mašti, volji i energiji. On je i sam 2010. godine vozio šampionat Srbije, a sa njim sam krenuo i ja. Od samog početka smo imali neverovatnu sreću da smo se sprijateljili sa Garažom 1, Bokijem Ermanom i Krisom Jankovićem, koji su nas pozvali da delimo garažu. Oni su nas naučili gotovo sve što znamo o kartingu i njihova pomoć je bila ključna!
Ta prva sezona je bila probna. Navikavao sam se na svoj karting i imao prilike da vozim neke lepe trke. Razlike u odnosu na SOR šampionat su poprilične. Kartinzi su jači i brži, sve se odvija brže, sile koje deluju na telo su snažnije. Prosto je sve intenzivnije, a i potrebno je mnogo više snage kako bi se uspešno odvezla trka. Naravno, potrebno je neprestano raditi na kartingu, podešavati ga, menjati delove i vežbati. Potrebno je uložiti puno vremena i energije u sve to. Sa druge strane, i
sam šampionat je potpuno drugačiji. Mnogo manje fair-play i puno politike je uključeno. Česte su svađe i prepirke, nekorektni dueli na stazi i guranja. Na sreću, adrenalin učini da se sve to na kraju zaboravi.

Šampionat Srbije bi trebalo da se ugleda na SOR. Organizacija SOR-a je mnogo ozbiljnija i bolja, kalendar ozbiljan, regulative i pravila jasnija, odluke neselektivne. Nažalost, moja druga sezona je ispala katastrofalna. Manjak vremena je bio presudan, tako da je cela sezona pala u vodu. Međutim, imam ozbliljne planove za sledeću sezonu, i nadam se da će to biti jedna dobra godina za mene u kartingu.

11. Na kraju, kako usklađuješ svoje privatne i poslovne obaveze sa učešćem u SOR Karting šampionatu?

Veoma teško. Moja profesija je takva da radim u bizarnim terminima. To su često nedelje, noći, a često i van zemlje. Ovo zvuči kao da se bavim prostitucijom, ali ipak nije tako. Ove sezone sam propustio jednu trku, nadam se da se to neće pokazati kao presudno na kraju. Često izvodim najnemogućnije akcije kako bi se pojavio na trci. Zapitam se da li sam normalan. Ali, onda kada vidim sve te vozače, kako nervozno cekaju svoju trku… Kada na pravcu vidim Bunčića koji bodri vozače… Kada u zaustavnom krugu vidim Simića koji nam aplaudira sa osmehom… Onda znam da sve to vredi…

Timski, na devetom trkačkom danu ubedljivo je trijumfovala „Garaža 1“ – njeni vozači Janković i Erman su zauzeli prvo i četvrto mesto, što je ukupno „Garaži“ donelo 62 boda i proboj na drugo mesto, sa osam bodova manje ispred ovoga puta „bronzanih“ „HARD-ovaca“ (38 poena). Nakon odličnih trka oba vozača, timsko „srebro“ ide u ruke „No Limitu“, sa ukupno 42 poena. Jedinu promenu na timskoj tabeli su ostvarili vozači „Garaže“, koji su sada drugi, dok je „Hues“, koji je prvih šest nedelja bio na čelu, sada treći, sa nadoknadiva 22 boda zaostatka za vodećim „HARD Racing-om“.

Dakle, kombinacija je puno, a čini se da će dve stvari biti ključne za osvajanje titule: (ne)sreća prilikom izvlačenja kartinga, i startna pozicija. Ipak, kada je reč o prvom faktoru, odnosno broju kartinga, postoji nedoumica. Karting broj 7 je rezervni, te se i organizatori i takmičari jednoglasno nadaju da on neće morati da da izlazi na stazu prvog oktobra, kada je dan poslednje trke. Drugi poznati i omraženi „krš“, karting broj 6, je popravljen (zamenjen mu je motor), tako da je on nepoznanica kada je reč o performansama. Sa druge strane, očigledno se i stanje ostalih kartinga menja: na primer, tokom većeg dela sezone, „osmica“ je delovala moćno, i svaki bi joj se vozač obradovao; na Motul Go Pro trci ona je bila jedan od najgorih kartinga, i uz zvuke poskakujuće veš-mašine jedva završila poslednju trku. Opet, vozači su se hvatali za glavu kada su dobijali karting broj 1; postojala je mogućnost da se on izvlači samo u prvoj grupi, da bi se na kraju pokazalo da je „kec“ u sasvim pristojnom stanju, i da nipošto nije inferioran u odnosu na ostale.

Stoga, ostaje pozicioniranost na startu (izuzmemo li, naravno kvalitet vožnje i koncentraciju, koji bi kod svakoga morali biti na maksimumu). Sa te strane, deluje da su u najboljoj poziciji Luka Babić (ako prva grupa bude imala sedmoricu takmičara) i Bojan Erman, koji u sprintu startuju iz prve linije, a u maratonu sa pozicije 1 i 2. S obzirom da vreme trke nije važno, u velikoj prednosti će biti onaj takmičar koji zasedne na prvo mesto od starta – moći će da „koči“ i usporava druge vozače iza sebe, vozeći defanzivnom linijom, nešto u čemu su Andreja Hamović, Bojan Erman, ili Kristijan Janković, na primer, među najboljima u SOR-u. Start će, naravno, imati mnogo uticaja na kasniji tok trke, a tu su među najboljima „HARD-ovci“, Hamović i dvostruki šampion Damjan Radovanović. Na kraju, iako će startovati poslednji, vodeći Perović („Mass Motul“), Janković i Nikola Simić („Hues“), imaju minimalnu bodovnu prednost nad ostalima, što se nikako ne sme zanemariti.
Naravno, ovo je sve suva analiza i logika, a to su kategorije koje na stazi ne igraju ama baš nikakvu ulogu – u grotlu gasova i buke deluju protivrečne sile: brzina i spretnost, adrenalin i kontrola, inspiracija i promišljenost. Ako se išta može prognozirati za poslednju trku, to je da će biti maksimalno fer i bez kontakata: teško da će vozači rizikovati kaznene bodove, a time i titulu, zbog neopreznih uletanja, zatvaranja drugih vozača i, uopšte uzev, nebezbedne vožnje. Ujedno, to će značiti i da će malobrojne sudije imati i više nego naporan zadatak.

A sada, na Motul Go Pro:

V grupa – Trijumf Đorđa Jovanovića

Nakon uvedene novine od prošlog puta, kada je promenjen način startovanja, na Motul Go Pro trci je prvi put viđen i zapisnički sto. Uzimajući u obzir ranije Go Pro trke, kada je dolazilo do mnogobrojnih obilaženja za po krug i više (što je delegatima otežavalo da odrede konačni plasman slabijih vozača), kao i činjenicu da je treća po redu Go Pro trka ujedno i najduža, organizatori su uveli zapisnički sto, koji je iz kruga u krug beležio prolaske vozača i tzv. „uberundovanja“. Međutim, da li zbog činjenice da se na stazi nije pojavio nijedan novi vozač, ili zbog izostanka osetno slabijih kartinga, na najdužoj trci sezone je bilo neočekivano malo preticanja za krug i više – po jedno u petoj, četvrtoj i trećoj grupi (od toga dva zbog grešaka vozača, a ne zbog sporosti), i čak dva u drugoj grupi, zahvaljujući brzini pobednika dana, Kristijana Jankovića.
Najbolji start u petoj grupi su imali Đorđe Jovanović i Jovan Todorović; nakon prvog kruga treći je bio Filip Ratković („Graftek“), četvrti Srđan Leković, a peti Milorad Kuzmanović. U drugom krugu Leković je obišao Ratkovića, i, paradoksalno, to se pokazalo presudno za plasman Jovana Todorovića – drugoplasiranom i nakon trećeg kruga, Todoroviću u lakat-krivini uleće Srđan Leković i udara ga sa strane. Zbog ovog kontakta, Todoroviću spada lanac i on već u četvrtom krugu završava takmičarski dan, a zbogprekršaja uletanja i oštećenja suparničkog kartinga, Leković na kraju dana dobija kaznu od 15 bodova. U petom krugu Ratković prestiže Lekovića, i do kraja trke pokušava da stigne Jovanovića, ali bezuspešno – Đorđe Jovanović pobeđuje sa vremenom 21:05,32 i na kraju osvaja 4 boda, a Filip Ratković ulazi sa 1,85 sekundi zaostatka, što je bilo dovoljno za 3 boda u ukupnom plasmanu. Milorad Kuzmanović završava kao četvrti, iza Lekovića, ali na kraju dana biva ispred njega, zbog pomenutih Lekovićevih -15 bodova.

IV grupa – Ubedljivi Nenad Đapa

Poput prethodne grupe, i ovde je jedan vozač bio u vođstvu od početka do kraja trke. Nenad Đapa je nastavio niz izvanrednih vožnji, i sasvim zasluženo ubedljivo pobedio – bio je skoro 40 sekundi brži od pobednika prethodne grupe (vreme 20:26,54), i u ukupnom skoru zauzeo deveto mesto i uzeo 12 bodova. Đapa bi verovatno bio još i brži, ali na sedam krugova pre kraja, dok je obilazio Milana Samardžića („Mozzart“) po drugi put, vozač „Mozzarta“ napravio grešku, nije propustio Đapu i došlo je do kontakta zbog čega se Đapa okrenuo i izgubio nekoliko sekundi. Zlosrećni Samardžić, koji je u trećem krugu izleteo kod tornja, a u desetom se zakucao u gume, je tako dobio i kaznu od 10 poena, te je i on, poput Lekovića, dan završio sa manje bodova nego što je imao pre početka trke.
Đapu je relativno blizu, ali nedovoljno da ga ugrozi, pratio Rajko Grbović, koji je na kraju bio za sedam sekundi sporiji od pobednika grupe, što je bilo dovoljno za jedanaesto mesto i ukupno 10 poena. Treći je bio Stevan Radaković (20:52,58 – 7 poena), a četvrti Danilo Šegan (21:02,26 – 5 poena) – da je trka bila veoma kvalitetna, govori podatak da su svi, sem Samardžića, osvojili bodove, i bili brži od pobednika pete grupe.

III grupa –Mileusnić voli Go Pro trke

Iako nije bio uspešan kao na prethodnoj Motul Go Pro trci, kada je oborio rekord za prosečan krug i ubedljivo uzeo zlato, Pavle Mileusnić („No Limit“) je još jednom izvezao izvanrednu trku i na kraju dana osvojio treće mesto, sa 2,8 sekunde zaostatka za pobednikom Jankovićem, odnosno vremenom 20:12,12.
Zoran Ćalić je najbolje startovao i bio u vođstvu prvih sedam krugova, odvojivši se sa Mileusnićem od ostale trojice vozača. Ipak, u sedmom krugu dolazi do smene na čelu, Mileusnić izbija na prvo mesto, i počinje trku sa vremenom: koliko je bio brz govori i podatak da je Ćalićevo prolazno vreme nakon šestog kruga bilo za dve sekunde sporije od Đapinog (4:37), a da je već u trinaestom krugu Mileusnić imao za sekund bolje prolazno vreme od Đape (9:48). Ćalić je uspevao da „održi korak“ sa Pavlom do sedamnaestog kruga, kada je napravio grešku i okrenuo se kod tornja, što je odagnalo sve sumnje oko pobednika ove grupe. Ćalić je završio kao drugi i uzeo 14 poena (vreme 20:26,33), dok je odličnu trku imao i Srđan Dovniković („Johnnie Walker“) i sa 20:41,30 zauzeo 12. mesto, koje mu je donelo devet bodova. Četvrti je bio Branislav Jakić („Romantičari“), koji je uprkos činjenici da ga je Mileusnić obišao za krug, ipak uspeo da osvoji 1 poen, a poslednji je bio Vladimir Inić („Mozzart“), koji je imao peh da već u četvrtom krugu izleti sa staze kod tornja, i puna dva kruga nije uspeo da se izvuče i vrati na stazu.

II grupa – Zlatna medalja za Kristijana Jankovića

Da će ovo biti odličan dan za Kristijana Jankovića („Garaža 1“) moglo se videti odmah posle prvog kruga – iako je startovao poslednji, već na lakat krivini je izbio na treće, a do kraja prvog kruga i na drugo mesto , tik iza Marka Jovanovića („No Limit“). Jovanović (koji je, zanimljivo, vozio u istoj grupi sa svojim ocem, Draganom Jovanovićem, iz tima „Hues“) je odolevao Jankoviću dva kruga; već posle trećeg Kristijan je izbio na prvo mesto, i do kraja trke samo uvećavao prednost. Pošto je veoma rano poveo trku, nije imao nikog ispred sebe da ga koči i blokira, te je na svakom prolaznom vremenu bio od jedne do tri sekunde brži od pobednika prethodnih grupa. Jedini put kada je naišao na problem ispred sebe se zbio u predzadnjem krugu – naime, Ana Petrović je bila na redu da je Kristijan obiđe za pun krug; znajući da to automatski znači i pun minut više za nju, u prvi mah nije dozvolila Jankoviću da je prođe, ali ovo nije potrajalo predugo. Poput Predraga Spasojevića („Mozzart“) šest krugova ranije, i Ana je „uberundovana“, a Kristijan Janković završio trku sa pobedničkih 20:09,32 i uzeo maksimalnih 40 poena. Borba za drugo mesto je bila izvanredno zanimljiva, naročito kada se napomene da je vođena između Jovanovića mlađeg i Jovanovića starijeg. Marko Jovanović je držao drugu poziciju do desetog kruga, kada ga je Dragan obišao, te su otac i sin do kraja trke vozili „na branik“. Stariji Jovanović je na kraju završio drugi sa vremenom 20:21,85, što je bilo dovoljno za šesto mesto i 18 bodova, a Jovanović mlađi je bio za 2,6 sekunde sporiji, i u ukupnom skoru završio kao sedmi, uz 16 osvojenih bodova. Ana Petrović je, poput Jakića u prethodnoj grupi, uspela da uzme dva poena, iako je imala krug zaostatka, dok Predrag Spasojević nije bio dovoljno brz, i ostao je bez bodova.

I grupa –Pobeda Andreje Hamovića dovoljna za srebro

Ako je rečeno da je Kristijan Janković od trećeg kruga imao otvoren put pred sobom, Hamović je bio u još boljoj poziciji: iako je imao treću poziciju u gridu, svojim poznatim „unutrašnjim“ startom je odmah izbio na prvo mesto i zadržao ga do kraja trke. Na prvom prolaznom vremenu je čak bio i brži od Jankovića za sekundu sa 4:33 nakon šestog kruga, no, izgledalo je da usporava kako trka odmiče: na drugom prolazu bio je izjednačen sa Jankovićem (13. krug, vreme 9:46), a na trećem je već bio za sekundu sporiji (20. krug, vreme 14:59). I bez gledanja u prolazno vreme, delovalo je da je Hamović nešto sporiji u drugom delu trke, zbog konstantnog primicanja Bojana Ermana, koji, iako daleko od toga da ugrozi vodećeg, ipak umnogome smanjio zaostatak i na kraju završio sa svega 2,2 sekunde zaostatka nad pobednikom iz „HARD“ tima – Hamović je imao 20:11,91, a Erman 20:14,11. Hamović je tako osvojio srebrnu medalju i 32 boda sa 2,6 sekundi zaostatka za Kristijanom Jankovićem, dok je Erman u ukupnom plasmanu bio četvrti i uzeo 22 boda. Trećeplasirani u prvoj grupi, Luka Babić („Romantičari“), je u prvom delu trke vodio veliku borbu sa Ermanom, sedam krugova bio drugi i odolevao Ermanovim napadima (jednom ga i nepropisno zagradio, zbog čega je dobio crnu zastavu), da bi ipak završio kao treći sa 7,7 sekundi zaostatka za Hamovićem, a ukupno kao peti (20 bodova). Do devetog kruga, četvrti u prvoj grupi je bio Damjan Radovanović; tada ga je obišao Božidar Perović („Mass Motul“) koji je i završio trku na tom mestu (20:28,63 i 11 bodova). Nakon okretanja u 14. krugu, Radovanović je pao na poslednje mesto – obišao ga je Nikola Simić („Hues“) koji je na kraju bio peti (20:46,71 – osam poena), a Radovanović je sa ukupno 41. sekundom zaostatka za timskim drugom bio 15. u ukupnom poretku, što mu je donelo šest poena.

SOR Kart reporter
Radmilo Marković

Slike pogledajte ovde

Jedina si devojka u SOR-u, kako se snalaziš okružena testosteronom pre i posle svake trke? :)

Verovatno kao Štrumpfeta u selu štrumpfova, a nisam primetila da se ona žali :D šalim se malo, kad sudiš fudbal i studiraš elektrotehniku navikneš se na to da si okružen muškarcima. Osim toga, momci u SOR-u su stvarno divni. Ne ponašaju se šovinistički, što mi puno znači, Hvala im na tome. Ipak, mislim da me još ne smatraju ozbiljnim konkurentom, to me samo vuče da se trudim više, da u svakoj trci budem sve bolja.
Moram i da te ispravim, nisam jedina, ove sezone je vozila još jedna devojka. Bibihauzen. Definitivno bih volela da nas je više redovnih. Bilo bi zanimljivo gledati ženske duele na stazi. Na to nismo navikli.

Kako i kada si uopšte počela da se baviš kartingom? Mnogi bi rekli za automobilizam da je „muški“ sport.

Sportove nikada nisam delila na muške i ženske. Od kako znam za sebe “ložim se” na auto-moto sport, ali sam prvi put u karting sela tek u avgustu prošle godine. Sećam se da je bio petak 13. Već posle prvih 10 minuta znala sam da sam navučena, da želim da vozim opet i opet.
Posle toga sam vozila 2h Ada-Huje u organizaciji KAL-a. To je specifična trka, gde je izdržljivost najbitinija. Tada sam shvatila da mi nije nikakv problem da vozim sat vremena bez pauze.

Imaš iskustva iz amaterske lige, koje si kartinge tamo vozila, i kakav si plasman ostvarila?

U KAL-u sam vozila vć pomenutu trku 2h Ada-Huje. Tu nije bilo mnogo duela na stazi, ali je trka jako zanimljiva jer je duga. Zatim sam vozila ZKL (zimsku karting ligu). Ta liga je još jedno specifično takmičenje, vozili smo je u rentalima na Autokomercu, po mokroj i vlažnoj stazi. Neke trke smo vozili u kontra krugu. Vrlo je interesantno jer po vlažnoj stazi kartinzi polude. Na kraju sam bila četvrta, ali nije bilo mnogo ljudi koji su učestvovali u ovoj ligi. Od ljudi koji voze SOR ispred mene su bili Dragan Jovanović i Zoran Ćalić. Želela sam da vozim i ligu, ali, nažalost, vozila se nedeljom, a meni je nedelja dan kad sudim, pa nisam mogla da uskladim i jedno i drugo.

Koje bi stvari u svojoj vožnji volela da promeniš, a za koje misliš da su bolje nego kod drugih vozača?

Mislim da bi trebalo da budem agresivnija u duelima. Pogotovo kad imam jači karting. Ali da budem oštrija i kad branim poziciju, čak i kada mi je kart nešto slabiji. Zatim, treba još mnogo da radim na konstantnosti. Još uvek mnogo grešim, lutam u potrazi za idealnom putanjom. Sreća pa vozim sa odličnim vozačima, od kojih mogu da “kradem” neke fore. Prošli GP, npr, sam nekoliko krugova vozila “na branik” sa Kidom, iza njega. Definitivno jako korisni krugovi za mene.
Trenutno mi se dopada to što se ne okrećem mnogo. Ne gledam iza sebe i vozim moju vožnju. Svesna sam da je to mač sa dve oštrice, jer vozač iza može da me iznenadi a ja da ga i ne primetim, ali mnogo sam mirnija kada sam samo fokusirana sa svaku sledeću krivinu. Ako se mnogo okrećem stvaram veliki pritisak u glavi sa kojim ne mogu da se nosim i neminovno idem u grešku. Što bi Luka rekao, i potpuno je u pravu “sve je u glavi”.

Šta bi pre odabrala, KAL ili SOR? Možeš li da uporediš ova takmičenja, prema kvalitetu vozača i načinu vožnje?

Što se KAL-a tiče, tu sam napravila prve vozačke korake. Oba takmičenja koja sam tamo vozila su bila zanimljiva. SOR čak i ne radi nešto slično tim takmičenjima. Ali, kad je došla letnja sezona, ispostavilo se da KAL neću ni moći da vozim jer su sve trke bile u nedelju.
Na prvi trkački dan SOR-a sam došla potpuno slučajno, Dragan Jovanović me je zvao da svratim na stazu ako sam kod kuće. Dopao mi se ceo sistem, atmosfera na trci. Đole je na kraju čak uspeo da pročita svoj rukopis i ispravno izgovori moje prezime :D Mada u startu nisam očekivala da ću SOR moći redovno da vozim jer su i tu sve trke bile zakazane za nedelju, nadala sam se da će doći do neke promene kao što je slučaj bio sa prvim danom. Imala sam sreće. Sve trke su pomerene. Osim toga, od kako sam počela da vozim SOR postalo mi je premalo da vozim dve trke po 4 kruga, bez izlaznog kruga, kao što je to lučaj bio u KAL-u. Pored svega navedenog, iz trke u trku, ja sam napredovala u vožnji, a u KAL-u ima svega 2-3 zaista dobrih vozača. U SOR-u ih je mnogo više. Da ne dođe do zabune, ja pričam kakva je situacija sada. Ne znam kako je bilo pre godinu, dve ili pet. I ne zanima me.
Što se tiče prvog dela pitanja, moj trenutni izbor, iz više razloga, je SOR.

Trenutno si na devetom mestu, kako ocenjuješ svoju vožnju u ovoj sezoni?

Moja vožnja je bila promenljiva. Trebalo mi je vreme da se malo priviknem na sistem takmičenja. Prvi trkački dan je bio loš za mene, imala sam i tešku grupu. Kida, Pele, Srđan, Sreten… Sve dobri i iskusni vozači. Nisam im bila dorasla. Naredni dan mnogo lakša grupa i medalja. Pa na prvom GP-iju opet loša. Nikad pre nisam vozila tako na vreme. Sve je bilo novo i neobično za mene. Pa opet nešto lakša grupa i medalja.
Tada je došlo vreme da se malo ustalim. Sada sam stabilno u drugoj grupi. Mislim da mi je tu negde između druge i treće grupe trenutno i mesto. Nadam se da ću sezonu završiti u prvih 10. To bih u ovoj konkurenciji smatrala velikim uspehom. Dosta zavisi i od pedstojeće GP trke.

Za kraj, ko je po tebi favorit za titulu?

Ma, ja osvajam naredni GP, dva prva mesta na poslednjoj trci i eto mene na podijumu. Šalim se naravno, ovo mi je najteže pitanje. Ako pogledam tabelu, prva tri vozača su u 3 poena, cela prva grupa je u 30. Samo naredna trka pobedniku donosi 40! Mnogo zavisi i od žreba, od kartnga koji izvuku. Da ne bude da nisam dala odgovor, recimo da predviđam sledeći redosled: Kris, Kida, Luka, Perke, Džoni, Hami… Ma svi su sjajni, zaista! :D Ima bar 20-ak sjajnih vozača od kojih neki nisu vozili sve trke pa zato nisu na samom vrhu. Biće neizvesno do samog kraja, sigurna sam.