U sezoni 2009. Nikola Simić je vozio svega četiri trkačka dana od ukupno deset i ipak je završio sezonu u prvih deset sa dva osvojena bronzana postolja, jednim prvim mestom u trci, jednim drugim i jednim trećim.

Sedmo mesto u prvom SOR Karting Šampionatu, nije nagoveštavalo veliki napredak u novoj sezoni. Ali kao što ne možemo suditi o knjizi na osnovu njenih korica, tako je i Simić uspeo potpuno da iznenadi od samog starta sa standardnom formom, redovnim vožnjama i konstantnim napretkom . Na prvom trkačkom danu, osvaja prvo mesto u sprintu i treće u maratonu što mu donosi bronzu na samom početku sezone.

Nakon toga sledi serija solidnih plasmana sa drugim mestom u sprintu, trećem mestu u GP-u i trećim mestom na Autokomercu. Nakon pet trkačkih dana, Simić uzima tri bronzana postolja. Međutim, vrhunska forma kao da izmiče jer nedostaju srebra i zlata ali i pored te činjenice, Nikola Simić drži prvu poziciju u generalnom plasmanu ispred Radovanovića sa po jednim zlatom i bronzom, Hamovića koji ima dva zlatna trofeja i jedan srebrni i Perovića sa dva srebrna postolja. Ovakav razvoj događaja pomalo podseća na prošlogodišnju konstantnu formu tokom sezone Božidara Perovića koji je tada dobio nadimak Srebrni Letač, upravo zbog redovnog učestvovanja, upornosti, istrajnosti i standardno dobrih vožnji bez puno oscilacija koje su Peroviću i donele srebro 2009.

Ipak, ovakav kvalitet u individualnom plasmanu, nije se ostvario i na polju timskog takmičenja. Kao vozač NN Racer tima, Simić jeste doprineo trenutno četvrtoj poziciji u plasmanu međutim tu se jasno vidi nedostatak kvalitetnog taktičkog i strateškog planiranja koje je potrebno da bi jedan tim bio u samom vrhu. Pre svega, odugovlačenje sa osnivanjem tima a zatim i loš izbor drugog vozača, Nenadić Stevana koji je vozio samo tri trke od ukupno devet. Sa jednim odustajanjem u GP testu Nenadić se nalazi na dvadesetoj poziciji u generalnom plasmanu i od ukupno 144 timska boda, Nenadić je doprineo sa svega 14. Ostalih 130 bodova, rezultat su dobrih vožnji koje prikazuje Simić od početka sezone. Nakon lošeg bilansa Nenadića u prvoj polovini sezone, Stevan je i zvanično najavio povlačenje iz šampionata čime je i NN Racer ostavio bez šanse u borbi za neko od postolja. Ako se prisetimo prve VR sezone, možemo povući paralelu sa odustajanjem pred sam kraj sezone i to u situaciji kada je jedino Steva Kontra mogao da poljulja šampionske ambicije Kide Precize. Međutim tada su se isprečile lične frustracije i Kontra se povukao jedan reli pre kraja, prepustivši ne samo titulu Kidi već i srebro Gvardioli. Sa MOZZART Spasojević-Orlandić timom sa samo dva boda zaostatka za NN Racer timom, samo je pitanje vremena kada će NN Racer prepustiti četvrtu poziciju.

Nakon svega, pitali smo Simića kakvi su planovi nakon uspešne polu-sezone i da li će doći do promene taktike u nastavku s obzirom na turbulencije u timu:

„Početak sezone, prva trka. Bez ikakvih velikih očekivanja , došao sam da se zabavim, vidim stare drugare, i malo provozam. Čak i posle tog prvog trkačkog dana, gde su me samo dve stotinke zaostatka za Hamovićem delile od pehara, nisam polagao nikakve nade da može da se napravi neki veći uspeh do kraja sezone. Vozio sam u realno najslabijoj grupi, tako da ti moji bodovi iz prve trke nisu davali pravo stanje i odnos snaga na stazi. Čitajući intervju sa VR šampionom , Kidom Precizom, gde je rekao da je najbitnije da budeš redovan na svakoj trci, rešio sam da probam.
Perovićev peh sa otpadanjem točka drugog trkačkog dana, zatim Damjanov na GP-ju, kao i izostanak Hamovića koji je do tada bio nedodirljiv,standardna forma , bez puno oscilacija, izbacile su me na prvo mesto u Generalnom plasmanu. Slede dve noćne trke na Autokomercu, gde mi je jedini cilj bio da zatvorim Hamovića jer sam znao da je samo pitanje trenutka kada će se Pakleni vratiti na vrh tabele. Polovičnim uspehom u mojim planovima i preranim otpisivanjem Radovanovića posle nešto lošije forme u prve 2-3 trke, pokazao je svima da nije slučajno Šampion, prosto je eksplodirao na te dve noćne trke, uzeo bronzu i zlato, i još više zakuvao i ovako neizvesnu borbu u vrhu.
Samim povratkom Radovanovića u top 6, menjaju se moji planovi , kao i taktika pred sledeću trku, gde će na startu biti dvojac iz SOR Kart Racing-a , i dvojac iz MASS motul tima. Biće vrlo zanimljivo, očekujem ludačko peglanje i nadam se još jednoj mojoj dobroj vožnji. Nenadićevim napuštanjem NN Racer tima, gubimo svaku šansu za postoljem na kraju Šampionata, kojem smo se potajno nadali, ali šta je tu je. Pokušaćemo da dovedemo još jednog vozača koji bi se u preostale tri trke malo adaptirao, kako bi smo spremno dočekali sledeću sezonu i zajedno sledeće godine borili za sam vrh, kako u pojedinačnom, tako i u timskom šampionatu“.

Nakon Simićevih reči šta reći, pored svega, optimizam je tu i energija je usmerena. Sledeća trka na Adi Huji, poslednja pred letnju pauzu i GP test, doneće i polu-sezonskog prvaka. U igri su i dalje svi Top 6 vozači tako da prava borba za titulu tek počinje…

SOR Kart reporter

SOR: Kada se osvrnemo unazad i sagledamo ceo VR Šampionat, šta ti je bio najveći izazov tokom 4 meseca koliko je trajala borba?
KP Hm, pa nije lako odgovoriti na to pitanje, ali mislim da je ipak najveći izazov bio istrajati u redovnom ili koliko toliko redovnom pojavljivanju na relijima. Čak ne toliko zbog poena i pobeda (mali ironičan osmeh), već zbog toga što je to nešto što mi je pričinjavalo neizmerno zadovoljstvo. Kada vratim film i setim se kako jurim sa posla na VR, umoran i isceđen,…ali opet tamo vidim takođe umorna lica i shvatim da smo grupa ozbiljnih fanatika. Taj fanatizam je upravo to što nam je i donosilo toliko zadovoljstva. Bez toga ne bi bilo ni VR-a.

SOR: Početak sezone 2008|09 krenuo je sjajno. Dva odlična relija; I mesto u Španiji i II u Nemačkoj, a onda serija od čak 7 loših relija i jedan propušten. Kako si pregurao težak period i šta te je nateralo da i dalje učestvuješ?
KP Pa da, Šampionat je krenuo fantastično. Nikad neću zaboraviti prvi reli. Upoznavanje sa svim ljudima, osmotravanje kako ko vozi, koliko su vozači iskusni. I prva pobeda kao jedini u pro kategoriji. Taj početak mi je zaista dosta značio, sa jedne strane kao potvrda da sam brz, a sa druge strane nema bolje motivacije od uspeha. Hm, možda neuspeh ali kod mene razmaženog , to je uspeh. Takođe, uspeh pod velikim pritiskom kvalifikacija i situacije biti ili ne biti, mi je jako podigao samopouzdanje. “Samopouzdanje”. Bio sam siguran da ću tako i nastaviti i da ću suvereno vladati kvalifikacijama. Ispostavilo se potpuno suprotno. Kvalifikacije su mi postajale sve komplikovanije. Već od trećeg relija sam ušao u težak period, puno posla van VR-a, premor, a sve to vodi ka lošoj koncentraciji, kašnjenju na relije, nemogućnost da se napravi neka strategija…Sve u svemu umor je glavni krivac mojih loših rezultata u tom periodu šampionata. Naravno, i drugi vozači su se sabrali i stisli gas. Nije bilo šale,već tada. Jedina nada u tom trenutku je bila da će sve to proći. Razmišljao sam, ok, uzmi sada koliko možeš bodova, samo budi redovan, pa kada frka prođe, onda ćeš opet da probaš da se boriš za vrh. Istrajnost. To je to.

SOR: U nekoliko navrata tokom lošeg perioda si izjavio da je sve gotovo i kako ti je forma sve lošija a ipak nisi odustao. Po tvom mišljenju koji je ključni faktor za pobedu na jednom reliju?
KP Ne treba nikada odustati. Kao u fudbalu. Primiš 2 gola, daš 3. I tako do kraja. Do poslednje sekunde. Naravno da sam imao crne misli. Činilo mi se da neću istrajati do kraja. Frustrirajuće je kada želiš da nešto uradiš dobro, a ne ide. Spor si. Takođe, tada sam u potpunosti shvatio sa kakvim se igračima ja borim. Svi brzi kao meci. Džoni Flo je tada pokazivao da je nedodirljiv. Steva Kontra je čovek koji mi je na tom jednom reliju srušio sve snove. Jednom vožnjom, jednom etapom me je skinuo sa pozicije koja bi mi u tom trenutku puno značila, vratila snagu,samopouzdanje. Strašno je vozio. Brz kao munja. Ostali takođe, odlučni da pregaze sve pred sobom. Po meni,postoji nekoliko faktora ključnih za pobedu na jednom reliju. Prvo, psihofizičko stanje. Vozač mora da je dovoljno odmoran, jer to donosi fokus i koncentraciju. Alkohol ne ide uz vožnju. Jednostavno ne ide. Piće dva, maksimum, mada po meni čak i to skida važne sekunde. Evo pogledajte Bitumena. Čovek nikada ni kap alkohola nije uzeo. Zatim vozač mora da ima plan i viziju kako će voziti. U odnosu na to, bira vozilo. Ako se osećaš jako, energično, onda uzmeš jako vozilo, kome uzmeš dušu na stazi. Ako si pomalo smiren, tih, romantičan , zaljubljen tog dana, onda uzmeš neko mirnije vozilo, koje može da ti oprosti pomalo letargije. U taj plan i viziju vožnje spada i po meni ključna reč kada je VR a i ceo život u pitanju. To je kontrola. Kontrola je sigurno ključna stvar. Moraš uvek da imaš kontrolu. Da drziš sve segmente vožnje pod kontrolom. Kontrola daje sigurnost. Kontrola te čini brzim. Trudiš se da se što više približiš toj ivici. Ali pažljivo, polako prilaziš. Sve si brži i brži, sve ti je lakše i prirodnije, stapaš se sa vozilom, sa stazom, ne čuješ više ništa sa strane, jedna krivina te prirodno vodi u drugu. Voliš kočnicu isto koliko i gas….Kada dođeš na ivicu, shvatiš da možeš i preko nje. Poprilično preko nje. Ali sve to samo može sa kontrolom. Dokle, ne znam. Do terminalke verovatno…Ili do cilja. Moraš da veruješ u sebe i auto. Vera je bitna. Moraš da poštuješ ostale vozače. Oni te iznenade kada najmanje očekuješ. Svi su lavovi.

SOR: Koga si smatrao za svog najvećeg rivala a u kome od učesnika si video najveći potencijal i talenat?
KP Hm, pa odmah na početku mi je bilo jasno da će to biti Džoni Flo i Steva Kontra. Nekako, iz njih je izbijao taj žar, želja i snaga. Oni su odmah i pokazali zube. Moje mišljenje je da je Džoni Flo brži vozač od mene, kao i da je Kontra u svojim trenucima koncentracije i briljantnosti brži od mene. Ali kao što znamo, brzina ne mora da bude presudna. Kasnije sam u mnogima prepoznao fenomenalne talente,strašne vozače. Svakako bih izdvojio Gvardiolu, koji je na fantastičan način osvežio šampionat,zakuvao borbu za titulu i podigao ceo šampionat na jedan mnogo viši nivo. Recimo njegova individualnost me je fascinirala. Nekako, on je uvek bio svoj. Birao je vozila po nekom svom instiktu, hrabro, ne obazirući se na to šta drugi voze. Uvek dizao glas, predlagao,bunio se, zahtevao. To je žar. Energija. I luda brzina. Naravno, ne bih smeo da zaboravim ni ostale velike talente. Bibi,naravno. Da se na vreme uključila u šampionat, borila bi se za trofej. Bez nje, čitav VR ne bi imao smisla. Kakav dragulj VR-a. Mnoge sam pobede posvetio njoj. Eh… Maconen. Čovek koji ne zna za predaju. Nikada ne odustaje. Hrabro do kraja. Kakva inspiracija, uzor i podrška. Nezahvalno je izdvajati, zaista su gotovo svi učesnici ostavili traga na svoj specifičan način. Ako bih gledajući sa strane morao da odaberem čist,nebrušeni talenat, onda bi to svakako bio Džoni Flo.

SOR: Na jednom reliju si izneo zanimljivo poređenje. Toyotu Celicu si nazvao toplom majkom, dok si Deltu S4 okarakterisao kao vatrenu ljubavnicu. Na šta si konkretno mislio i na osnovu kojih parametara si donosio odluku o izboru mašine?
KP Odluke sam donosio ne samo na osnovu mog znanja o ponašanju određenih vozila na određenim podlogama, već i na osnovu mog raspoloženja, energije i uopšte psihofizičkog stanja. Odmoran, spreman za veliku borbu, uvek bih uzimao Deltu. Hvatao bi se u koštac sa njom. Neodoljiva, zavodljiva. Ljubavnica, duge kose, sa kojom znaš da na kraju ipak nećeš dobro proći, ali sa kojom će svaki sekund vredeti toliko… Van kontrole. Ne da ti mira. Vuče te da ideš brže i brže. Do kraja i preko. A tada je kasno. Veoma teška na uskim sporijim stazama. Gotovo neupravljiva po blatu kao u Engleskoj recimo. Pesak i uske isprekidane staze Australije mi takođe nisu ležale sa Deltom. Asfalt i širi putevi su idealni za Deltu. Ali,opet najuzbudljiviji auto ikada. Uzme ti dušu. Da ti sve. Pa opet uzme. Sa druge strane,moj drugi favorit je Toyota Celica. Topla majka. Idealna za situacije kada sam bio umoran i dekocentrisan. Celica ti pruža sigurnost i ljubav. Odvede te kući bezbedno. Smiri te, uteši. Genijalan auto za pakao engleskog blata. Ona ti oprašta dosta toga. Razume sve. Voli te. Fantastičan auto na klizavim terenima, ne preveliki, lošiji na uzbrdicama, ali bez premca po stabilnosti i upravljivosti. Recimo,meni je bilo interesantno da i takav auto, koji je mnogima bio neinteresantan, ustvari može da te pozitivno isprovocira i natera da pomeraš granice. Jer osećaš se sigurno u njemu, i samim tim želiš da vidiš dokle to ide. Opet, izdvojio bih i Fiat Punta. Specifičan auto. Ostao mi je u jako lepom sećanju. Veoma je bitno proceniti stazu pre trke. Nekada je po meni pametnije uzeti sporiju mašinu i zatim je pokidati na stazi, nego li uzeti strašno jaku mašinu i iskoristiti samo deo njene snage i potencijala. Neke staze prosto zahtevaju manje snage.

SOR: Kada bi morao da se opredeliš za jedno vozilo tokom celog šampionata, šta bi odabrao?
KP Opredelio bih se za Deltu S4. Bez sumnje. Jer, treba uživati u svakom trenutku života. Do kraja, pa šta bude.

SOR: Prikazao si velike gasove na početku SOR KART Šampionata 2009. koji je počeo 25. aprila. Vodiš na tabeli. Sledeći VR šampionat počinje u novembru 2009. Kakvi su ti planovi i Kido……šta dalje?
KP Šta dalje? Život je reka, ne znaš kuda će te odneti. Videćemo. Kart šampionat je nešto što može biti i jedna stepenica više. Očekujem ozbiljnu borbu do kraja šampionata, neke nove ljude, nove duele. Na neki način to će biti i dobra škola i vežba za novi VR šampionat. To je i test za sve nas, da probamo da damo život nečemu što nije lako održati. Treba zaista odati priznanje organizatorima SOR-a, i u okviru toga VR i KART Šampionata. Kada postoji takav input energije, volje, strasti i zalaganja, onda zaista nije teško pratiti. Kađo i Čabun su utrli ozbiljan put koji mi moramo da utabamo. Ja ću se truditi da u nekom narednom periodu pored redovnog prisustva pokušam i na druge načine da pomognem organizaciji. Zaista, trudiću se da budem neko na koga SOR može da računa.

SOR: Samo dve žene pilota; Bibihauzen koja se priključila nakon prvih 5 relija i fantastično se borila do kraja šampionata i Veka Fleka koja je učestvovala samo na jednom reliju. Kako ocenjuješ napore ženskih pilota da nađu svoje mesto u VR-u i da li misliš da postoji nepremostiva razlika između muških i ženskih pilota u borbi za vrh na tabeli?
KP Priča o Bibihauzen je već čuvena. Njen uticaj na VR i SOR je svakako poseban. Ona je VR-u dala jednu dodatnu širinu, duh i karakter koji nikada ne bi imao bez nje… Na neki čudan način mislim da je i dobro po VR što se Bibi pojavila tek nakon nekoliko relija, omogućivši nam na taj način da vidimo tu divnu promenu u čitavom sistemu VR-a. Siguran sam da smo svi mnogo naučili od Bibi, i da je učestvovala od prvog relija, mislim da bi se borila za sam vrh do kraja. Biće zaista teško i ružno bez nje. Zamislite, svaki put nakon relija, odlazimo kući i prolazimo pored njenog ulaza… Veka Fleka, šta reći. Sjajno osveženje , za svaku pohvalu. Nadam se bi mogla u sledećem šampionatu da igra ozbiljnu ulogu. Iskreno mislim da ne postoje bitne razlike između ženskih i muških vozača. Opet kažem, da je Bibi vozila od početka, ko zna šta bi bilo.

SOR: Mnogo kvalitetnih pilota je odustalo tokom sezone 2008 | 09? Kakva je tvoja prognoza za novu sezonu – ko će se popeti na prva tri podijuma?
KP Mislim da će ekipa u novoj sezoni biti malo drugačija. Očekujem nove vozače, a nadam se da će se gotovo svi iz prošle sezone opet pojaviti. Očekujem još više žara i borbe ove sezone. Biće mnogo teze, i potrebno će biti još veće zalaganje. Takođe se nadam da će se i Kađo Skire uključiti kao redovan pilot sezone 2010. Ubeđen sam da bi to bio veliki plus celom VR-u. To je pitanje kojim moramo svi da se ozbiljno pozabavimo, jer Kađoovo iskustvo i znanje bi svima bilo od velike koristi. Nažalost, Čabun odlazi Bibinim stopama, ali njihov uticaj ostaje. Mislim da će početak sezone obeležiti Džoni Flo, Steva Kontra, Gvardiola, i jedan od novih vozača koji će im pomrsiti konce. Naravno, ne treba ni mene isključiti, i ja ću po koji bod da ukradem.