U prvoj trci Damjan opet jedini spušta prosek po krugu ispod jednog minuta kao i u sezoni 2009 i obara svoj rekord staze. Sa vođstvom od starta do cilja, trku od devet krugova završava sa vremenom skoro 3 sekunde ispod devet minuta. Odmah iza njega, Nikola Simić dominira u svojoj grupi takođe od starta do cilja i postiže drugo vreme u Trci 1. Na trećoj poziciji, veliko iznenađenje, našao se novi vozač Aleksandar Savkov sa jedanaest sekundi zaostatka za Nikolom.

Druga trka donosi još veće iznenađenje kada Savkov postiže prvo vreme sa 3 sekunde ispred Damjana Radovanovića! Treće mesto u drugoj trci pripalo je Gojku Stanareviću, koji se skoro priključio šampionatu i pokazao da dva treća mesta na prethodnom Autokomercu nisu bila slučajnost.

U ukupnom plasmanu SOR Kart Racing Damjan Radovanović odnosi svoju prvu ukupnu pobedu u ovoj sezoni i vraća se u igru sa trenutno drugim mestom u generalnom plasmanu. Pitali smo Damjana kakvi su utisci nakon trećeg mesta pa zatim i prve pobede u sezoni, imajući u vidi veliki pritisak koji nosi prošlogodišnja titula i loš početak šampionata:

“Možda bi bilo bolje pitati moje konkurente kako i šta oni osećaju nakon ove trke :) Da li je to strah ili potpuna panika?
Konačno, prva pobeda u ovogodišnjem šampionatu, i to, rekao bih u pravom trenutku.. Pola sezone je za nama, i taman kada su svi pomislili kako je neki poredak ustanovljen, sve se ponovo pretumbalo. Bronza pa zatim zlato. Da li se stvari vraćaju na staro, ne znam, ali bih svakako voleo. Moje poštovanje prema kolegama i konkurentima je ogromno, bitka za titulu će biti jako teška, ali moja forma je pažljivo tempirana i mislim da će rezultati to i pokazati. Veoma sam inspirisan i ohrabren solidnom vožnjom u Šampionatu Srbije, i nešto od tog iskustva pokušavam da iskoristim i u SOR Šampionatu. Rasterećen sam i željan borbe, bodova i pehara. Nadam se da ćemo uspeti da održimo još jednu trku pre odmora i da ćemo biti u punom sastavu. Takođe, želim brz oporavak Marku Momčilovicu i povratak na stazu.”

Drugo mesto i zasluženo srebro za talentovanog novajliju Aleksandra Savkova koji ovim plasmanom odmah stiže u sredinu tabele – na 14. mesto. Treće mesto i svoju treću bronzu osvaja NN Racer Nikola Simić čime i dalje zadržava prvo mesto u generalnom plasmanu.
Četvrto mesto opet kao i prošli put, osvaja talentovani Gojko Stanarević dok su za njim Predrag Spasojević iz Mozzart Racing tima, i šestoplasirani Pavle Mileusnić.
Timski poredak ostaje nepromenjen sa SOR Kart Racing timom na prvoj poziciji. Odmah iza nalazi se MASS Motul tim Perović-Momčilović dok treće mesto drži Johnnie Walker tim sa Srđanom Dovnikovićem i povređenim Popović Sretenom.

Novina je NN Racer tim gde Simić Nikola odličnim vožnjama skače na četvrtu poziciju ispred Mozzart Racing Spasojević-Orlandić tima i Racing tima Romantičari sa Lukom Babićem i Branislavom Jakićem.
Ovog puta jedino su SOR Kart Racing i MASS Motul timovi bili kompletni dok su ostali bodovani sa samo jednim vozačem. Do skoro vodeći u Šampionatu SOR Kart Andreja Hamović osvaja tek dvanaesto mesto na noćnom trofeju.

MASS Motul Boždar Perović i povređeni Marko Momčilović, koji je pored ozbiljne povrede desne ruke uspeo da završi obe trke sa praktično jednom rukom, opet pokazuju nemoć na noćnom trofeju Autokomerca. Tek deveto mesto za Božidara i petnaesto za povređenog Marka. Neverovatan podvig je bio završiti obe trke uz ovako ozbiljnu povredu. Nadamo se brzom oporavku Momčilovića.

Srđan Dovniković, Johnnie Walker vozač, posle odustajanja u drugoj trci zbog problema sa kartingom, osvaja trinaesto mesto u ukupnom i sedmo u generalnom plasmanu iza šestoplasiranog Marka Momčilovića i petoplasiranog Božidara Perovića. Odlično četvrto mesto u generalnom plasmanu drži za sada Mozzart Predrag Spasojević.

Pritisak raste, bodovne razlike su i dalje jako male i borba za titulu je potpuno otvorena. Očekuje nas još jedna trka na Adi Huji pre letnje pauze kada ćemo videti ko će ući kao vodeći u drugi deo sezone koji počinje sa drugim Motul Go Pro testom u avgustu, koji takođe donosi izmene jer je trka produžena za još dva kruga i sada iznosi ukupno 20 krugova.

SOR Kart Reporter

Kao prvo želim da se zahvalim gospodi i kolegama iz SOR-a, što su mi kroz ovaj intervju omogućili da dam svoje mišljenje i osvrt na prvi SOR Kart Šampionat. Velika mi je čast ukazana, a i mislim da je sada pravi trenutak da svi zajedno napravimo jedan presek proteklog šampionata. Zima je na zalasku, led i kiša se polako tope sa staza, mašine se bude i traže podmazivanje. To je to, dok trepnemo moraćemo ponovo za volane. Nije lako, ali neko mora i to da radi…
Pred –sezonsko testiranje je bilo zaista nešto spektakularno. S obzirom da nisam znao šta da očekujem (nikada pre nisam vozio na stazi Ada Huja), moj doživljaj tog dana je teško opisati. Nešto između straha i ogromne sreće. Moje prethodno iskustvo u kartingu je bilo malo i isključivo u vožnji kartinga na elektro pogon. Dakle, prvi put u benzinskom agregatu, mnogo, mnogo bržem kartingu i percepcija svega toga je drugačija. Sile, staza, ležanje kartinga, pozicija sedenja… Zaista čudno, ali jako lepo.
Ispostavilo se da je ta test trka za mene imala veliki značaj.
Šampionat kao takav je za mene prevazišao sva očekivanja. Mislim da je realno SOR Kart Šampionat za jako kratko vreme prerastao iz jedne sjajne ideje, sprovedene u delo, u potpuno ozbiljan, stabilan, inovativan, organizovan šampionat. Šampionat, čija je organizacija i čiji su vodeći ljudi toliko osluškivali svaki segment svake trke i učesnika, da je svaki problem, čim bi se pojavio, bivao odmah i rešen, mnoge stvari unapređivane i fino štimovane. Ovde ne treba zaboraviti ni to da su sami učesnici imali fantastičan doprinos razvoju Šampionata, kako profi ponašanjem na stazama, tako i mnogobrojnim idejama, predlozima, žalbama.
Inovacija, želja i mogućnost prilagođavanju raznim situacijama su učinili da SOR Kart Šampionat ima lepu budućnost pred sobom. Siguran sam u to.

2. Nakon titule Šampiona u SOR Virtual Reliju 2008, osvojio si i karting šampionsku titulu 2009. Da li si na početku sezone očekivao ovakav uspeh i u kartingu?

Svakako da nisam očekivao. Tačnije, nisam ništa očekivao jer nisam znao mnogo o tome. Nikada nisam vozio niti na Adi Huji niti na Autokomercu, nisam znao kakvi su ostali učesnici. Nakon test trke sam se osećao ok, jer sam shvatio da mi lepo ide. Negde sam znao od ranije da imam kliker za te stvari, i na Adi Huji je to sve lepo došlo na svoje mesto. To mi je bilo dovoljno za početak, da sam ja sam sa sobom zadovoljan, da razumem kako šta funkcioniše i šta treba da radim kako bih napredovao. E, jedino što nisam znao kakve klikere imaju ostali.

3. U intervjuu koji si dao nakon osvojenog VR Šampionata nagovestio si: “Kart šampionat je nešto što može biti i jedna stepenica više. Očekujem ozbiljnu borbu do kraja šampionata, neke nove ljude, nove duele. Na neki način to će biti i dobra škola i vežba za novi VR šampionat. To je i test za sve nas, da probamo da damo život nečemu što nije lako održati”. Šta si time mislio i kako sada vidis Kart Šampionat?

Mislim da se upravo to i desilo. Nešto što je definitivno stepenica više, i u smislu organizacije i potrebnog zalaganja i ulaganja, u odnosu na VR, je zaživelo. Nadam se ne samo zaživelo već postavilo osnove da se sada gradi dalje, i da se možda iz godine u godinu planovi i ambicije šire pa i polje delanja SOR-a kao kluba i ljudi oko SOR-a. Konkretno, eventualni koraci ka zvaničnom Šampionatu Srbije, određeni događaji u organizaciji SOR-a, možda i nabavka profesionalnog kartinga. Više ljudi u samom KART Šampionatu i još veća posvećenost. Tako vidim SOR i Kart Šampionat u narednom periodu.

4. Tokom celog Karting Šampionata 2009. bio si na vrhu tabele. Čini se kao da si lako došao do titule. Da li je bilo lako?

Mislim da je jedna od ključnih stvari bila to što sam još na početku, tačnije odmah nakon test trke i od prve zvanične trke, počeo strašno da uživam u vožnji i trkanju. Kao što sam rekao, brzo sam shvatio šta treba a šta ne raditi, opustio se i pokušavao da napredujem i učim. Osećao sam se na svome u kartinzima, osećao sam izuzetno uzbuđenje i strast prema svakom trkačkom danu. Čak i ne samo prema samoj trci, već prema svemu što se dešavalo tih trkačkih dana. Okupljanja, priče, polemike, nervoze…
Naravno, kao što biva u životu i filmu (lošem filmu), nakon nekoliko trka sam iz određenih razloga svoju pozitivnu i razvojnu energiju okrenuo na potpuno drugu stranu i počeo da se bavim nekim drugim stvarima. Počeo sam previše da razmišljam o drugim vozačima, kako se oni ponašaju i kako voze. Krenuo sam polako da degradiram i rušim sve što se do tada lepo postavilo. Rasipao sam energiju gde nije trebalo.
To su bili trenuci kada sam se najteže suočavao sa svojim neiskustvom i kvalitetima ostalih vozača. Taj središnji deo šampionata mi je bio težak. Jako težak.
U jednom trenutku nakon trke na Autokomercu mi je jedan kolega, veoma šturo ali precizno, rekao čega treba da se manem kako bih uopšte imalo smisla da učestvujem.
O tome sam razmišljao tokom narednih dana i uz još neke tople reči sada drugog kolege, uspeo sam da sredim misli, da se opustim.
Vratio sam se tome da raspoložen dolazim na trke, ne razmišljam previše o tome da li ću pobediti ili ne, uživam, i vozim. To je pravi pristup. Od tada, sve je ponovo bilo lakše. Ne lako, ali lakše. Ne zaboravite, u ovom Šampionatu je bilo zaista puno vozača koji su pritiskali svakog trenutka. Nije lako kada vidite da je neko brži, da je spremniji. Puno dobrih vozača koji dođu da voze svoju trku, pa sad ako nisi spreman, onda bolje da ne dolaziš. Hamović, Perović, Popović, Spasojević… Ozbiljno su me mučili.
Ali, suština je u opuštenosti. Lepo se tušnes, popiješ kafu i odeš da voziš.
Kao da ideš na sastanak sa devojkom. Nikada ne znaš sta ćes da dobiješ, ali ako si opušten, dobićeš sve.

5. 14 trka na kartodromu Ada Huja i 6 trka na Autokomercu. Propustio si samo dve trke. Šta je po tebi glavna razlika i koja staza je po tebi zahtevnija za vožnju?

Imao sam sreće da propustim samo jedan trkački dan. To je od ključnog značaja, biti na što više trka, biti konstantan.
Ada Huja je mnogo zahtevnija staza. Sama po sebi je brza staza, a i kartinzi na Adi su mnogo brži od kartinga na Autokomercu. Samim tim i sile koje deluju na telo su jače i ceo utisak je snažniji. Površina na Adi je neravnija, ima nekoliko ozbiljnih pregiba i udubljenja. Pravac je duži, mnogo veće brzine se razvijaju i moraš konstantno da si na oprezu. Mislim da je trkanje na Adi zamornije i potrebna je veća koncentracija. Opet sa druge strane, Autokomerc kao sporija staza, omogućava više mesta za obilaženje. I obilaženje je moguće na nekim neuobičajenim mestima. Samim tim zabava je velika i trke mogu biti neizvesnije. Kada vratim film, najžesće i najzabavnije duele sam imao baš na Autokomercu. Takođe, Autokomerc ima još jednu vrlinu, a to je da je moguće voziti i kontra smer, što je fantastična promena i zabava.

6. Šta bi izdvojio kao tvoj najveći utisak tokom proteklog Šampionata?

Najveći utisak je zaista neverovatna strast većine učesnika u ovom Šampionatu. U nekim trenucima to je bilo na granici razuma i dobrog ukusa, ali na neki pozitivan način.
Bilo je dosta ludila tamo, baš dosta.
Kao negativan utisak bih izdvojio odlazak Bibihauzen (jedna od retkih takmičarki – prim. ur.) u svet. SOR je puno izgubio tog dana.

7. SOR Šampionska titula donela je i priliku da u okviru Udruženja, oprobaš svoje vozačke sposobnosti u pravom trkačkom kartingu i profesionalnom karting sportu u 2010? Da li imaš neka očekivanja po tom pitanju?

Moja očekivanja su velika. Za početak, očekujem da neću biti fizički spreman za ozbiljnu vožnju profesionalnog kartinga. Zbog toga treniram sve jače. Sa druge strane, očekujem da postignem sjajne rezultate u nekoj eventualnoj probi ili trci profi kartinga. Ne vidim zašto taj karting ne bi legao kao saliven mom neizbrušenom talentu :).

8. Sledeća SOR KART sezona bi trebalo da počne u maju 2010. Da li planiraš da braniš titulu i koga vidiš kao glavnog konkurenta?

Jedva čekam novu sezonu. Sada svi imamo podjednako iskustva, svi smo se prilagodili, poznajemo se, poznajemo stilove vožnje suparnika, poznajemo mentalitet.
Odbrana titule počinje od prve trke, mislim da ću biti apsolutno spreman za početak sezone. Osećam se dobro, nemam nikakav pritisak, nemam šta da dokazujem i pokušaću jos više da uživam u svakom trenutku na stazi. To je najbitnije. Ozbiljan pristup sa fokusom na uživanju, lepoti i efikasnosti. Baviću se i unapređivanjem svoje vožnje, napravio sam određeni plan i metod rada, tako da ću pokušati to da integrišem u svaku vožnju.
Što se konkurenata tiče, siguran sam da će ih biti još više nego lani. Svi će zagristi još jače, ali možda je moja šansa baš u tome. Hamović, Perović, Popović, Spasojević. Na njih ću najviše motriti u početku. Iskreno se nadam i nekim novim licima, ozbiljnim vozačima.

9. Kada si prvi put seo u karting?

Mislim da sam imao 16 godina. To je bilo u Africi, na jednoj stazi u zatvorenom prostoru, u kartingu na elektro pogon. Bili su dosta brzi ti kartinzi. Bilo je sjajno.

10. Da li bi mogao da opišes doživljaj (osećaj) koji imaš tokom same karting vožnje?

Nije lako opisati taj osećaj. Sve je veoma intenzivno. U početku je to ushićenje i sreća, tada se često smejem, a posle je to adrenalinsko uzbuđenje, neka vrsta malog transa. Može biti i dosta bolno, pogotovo ako izgubite poziciju. Tada nekad uhvatim sebe kako kukam na glas. Dođe mi da se parkiram. Pa se trgnem i stisnem do kraja.
Divni su to osećaji. Kao kada ste jako mladi pa po prvi put probate neke stvari.

11. Šta bi poručio (novim) vozačima koji planiraju da se oprobaju u SOR Karting Šampionatu?

Da dođu da uživaju, da se ozbiljno nadmeću ali da glavni cilj bude uživanje, opuštanje i druženje. Da budu redovni i posvećeni i uspeh će doći.

12. Tvoji trkački idoli?

Moj najveći trkački idol je Jean Alesi. Jedan od najvećih talenata u auto-moto sportu, koji nije postigao mnogo toga, ali je bio sirovi talenat, rođeni trkač. Nije umeo da bude pobednik, ali je uvek davao sve od sebe. Često i previše i na pogrešan način. Bio je odan timu, posvećen, instiktivan. Nije imao pribranost u važnim trenucima, ali je njegova vožnja uvek bila mala umetnost.

Radovanović u prvoj trci odnosi ubedljivu pobedu sa skoro 15 sekundi prednosti u odnosu na Spasojević Predraga. Odlični Spasojević još jednom potvrđuje da samo kasno priključenje šampionatu sprečava borbu za ulazak u prvih pet. „Srebrni letač“ Perović opet pokazuje doslednost u formi sa osvojenom trećom pozicijom nakon 5 sekundi penalizacije zbog zadržavanja starta trke.

Druga trka i povratak „Paklenog“ Hamovića koji sa skoro 7 sekundi prednosti odnosi 25 bodova u drugoj trci. Drugoplasirani, ko bi drugi, „Srebrni letač“ Perović koji, u do sada najneizvesnijem duelu tokom šampionata, vodi neverovatnu bitku sa Radovanovićem tokom cele trke. Nakon velikog pritiska i dva prestizanja tokom trke “Srebrni“ osvaja drugo mesto i 20 bodova ispred vodećeg u šampionatu.

Spasojević nakon drugog u prvoj i petog mesta u drugoj trci, uzima četvrto mesto u Ukupnom Plasmanu dok osvajač najviše trofeja u šampionatu, „MetalHead“ Markov osvaja dve četvrte pozicije u trkama i peto mesto u Ukupnom Plasmanu.

Veliko iznenađenje i povratak Majstorović Damjana u šampionat, koji nakon samo jedne vožene trke na početku, ponovo uzima učešće u završnici takmičenja i osvaja šesto mesto u prvoj trci dok drugu trku ne uspeva da završi zbog problema sa kartingom.

Preuzmite .PDF – Press Release 16. okt 2009.

SOR: Kada se osvrnemo unazad i sagledamo ceo VR Šampionat, šta ti je bio najveći izazov tokom 4 meseca koliko je trajala borba?
KP Hm, pa nije lako odgovoriti na to pitanje, ali mislim da je ipak najveći izazov bio istrajati u redovnom ili koliko toliko redovnom pojavljivanju na relijima. Čak ne toliko zbog poena i pobeda (mali ironičan osmeh), već zbog toga što je to nešto što mi je pričinjavalo neizmerno zadovoljstvo. Kada vratim film i setim se kako jurim sa posla na VR, umoran i isceđen,…ali opet tamo vidim takođe umorna lica i shvatim da smo grupa ozbiljnih fanatika. Taj fanatizam je upravo to što nam je i donosilo toliko zadovoljstva. Bez toga ne bi bilo ni VR-a.

SOR: Početak sezone 2008|09 krenuo je sjajno. Dva odlična relija; I mesto u Španiji i II u Nemačkoj, a onda serija od čak 7 loših relija i jedan propušten. Kako si pregurao težak period i šta te je nateralo da i dalje učestvuješ?
KP Pa da, Šampionat je krenuo fantastično. Nikad neću zaboraviti prvi reli. Upoznavanje sa svim ljudima, osmotravanje kako ko vozi, koliko su vozači iskusni. I prva pobeda kao jedini u pro kategoriji. Taj početak mi je zaista dosta značio, sa jedne strane kao potvrda da sam brz, a sa druge strane nema bolje motivacije od uspeha. Hm, možda neuspeh ali kod mene razmaženog , to je uspeh. Takođe, uspeh pod velikim pritiskom kvalifikacija i situacije biti ili ne biti, mi je jako podigao samopouzdanje. “Samopouzdanje”. Bio sam siguran da ću tako i nastaviti i da ću suvereno vladati kvalifikacijama. Ispostavilo se potpuno suprotno. Kvalifikacije su mi postajale sve komplikovanije. Već od trećeg relija sam ušao u težak period, puno posla van VR-a, premor, a sve to vodi ka lošoj koncentraciji, kašnjenju na relije, nemogućnost da se napravi neka strategija…Sve u svemu umor je glavni krivac mojih loših rezultata u tom periodu šampionata. Naravno, i drugi vozači su se sabrali i stisli gas. Nije bilo šale,već tada. Jedina nada u tom trenutku je bila da će sve to proći. Razmišljao sam, ok, uzmi sada koliko možeš bodova, samo budi redovan, pa kada frka prođe, onda ćeš opet da probaš da se boriš za vrh. Istrajnost. To je to.

SOR: U nekoliko navrata tokom lošeg perioda si izjavio da je sve gotovo i kako ti je forma sve lošija a ipak nisi odustao. Po tvom mišljenju koji je ključni faktor za pobedu na jednom reliju?
KP Ne treba nikada odustati. Kao u fudbalu. Primiš 2 gola, daš 3. I tako do kraja. Do poslednje sekunde. Naravno da sam imao crne misli. Činilo mi se da neću istrajati do kraja. Frustrirajuće je kada želiš da nešto uradiš dobro, a ne ide. Spor si. Takođe, tada sam u potpunosti shvatio sa kakvim se igračima ja borim. Svi brzi kao meci. Džoni Flo je tada pokazivao da je nedodirljiv. Steva Kontra je čovek koji mi je na tom jednom reliju srušio sve snove. Jednom vožnjom, jednom etapom me je skinuo sa pozicije koja bi mi u tom trenutku puno značila, vratila snagu,samopouzdanje. Strašno je vozio. Brz kao munja. Ostali takođe, odlučni da pregaze sve pred sobom. Po meni,postoji nekoliko faktora ključnih za pobedu na jednom reliju. Prvo, psihofizičko stanje. Vozač mora da je dovoljno odmoran, jer to donosi fokus i koncentraciju. Alkohol ne ide uz vožnju. Jednostavno ne ide. Piće dva, maksimum, mada po meni čak i to skida važne sekunde. Evo pogledajte Bitumena. Čovek nikada ni kap alkohola nije uzeo. Zatim vozač mora da ima plan i viziju kako će voziti. U odnosu na to, bira vozilo. Ako se osećaš jako, energično, onda uzmeš jako vozilo, kome uzmeš dušu na stazi. Ako si pomalo smiren, tih, romantičan , zaljubljen tog dana, onda uzmeš neko mirnije vozilo, koje može da ti oprosti pomalo letargije. U taj plan i viziju vožnje spada i po meni ključna reč kada je VR a i ceo život u pitanju. To je kontrola. Kontrola je sigurno ključna stvar. Moraš uvek da imaš kontrolu. Da drziš sve segmente vožnje pod kontrolom. Kontrola daje sigurnost. Kontrola te čini brzim. Trudiš se da se što više približiš toj ivici. Ali pažljivo, polako prilaziš. Sve si brži i brži, sve ti je lakše i prirodnije, stapaš se sa vozilom, sa stazom, ne čuješ više ništa sa strane, jedna krivina te prirodno vodi u drugu. Voliš kočnicu isto koliko i gas….Kada dođeš na ivicu, shvatiš da možeš i preko nje. Poprilično preko nje. Ali sve to samo može sa kontrolom. Dokle, ne znam. Do terminalke verovatno…Ili do cilja. Moraš da veruješ u sebe i auto. Vera je bitna. Moraš da poštuješ ostale vozače. Oni te iznenade kada najmanje očekuješ. Svi su lavovi.

SOR: Koga si smatrao za svog najvećeg rivala a u kome od učesnika si video najveći potencijal i talenat?
KP Hm, pa odmah na početku mi je bilo jasno da će to biti Džoni Flo i Steva Kontra. Nekako, iz njih je izbijao taj žar, želja i snaga. Oni su odmah i pokazali zube. Moje mišljenje je da je Džoni Flo brži vozač od mene, kao i da je Kontra u svojim trenucima koncentracije i briljantnosti brži od mene. Ali kao što znamo, brzina ne mora da bude presudna. Kasnije sam u mnogima prepoznao fenomenalne talente,strašne vozače. Svakako bih izdvojio Gvardiolu, koji je na fantastičan način osvežio šampionat,zakuvao borbu za titulu i podigao ceo šampionat na jedan mnogo viši nivo. Recimo njegova individualnost me je fascinirala. Nekako, on je uvek bio svoj. Birao je vozila po nekom svom instiktu, hrabro, ne obazirući se na to šta drugi voze. Uvek dizao glas, predlagao,bunio se, zahtevao. To je žar. Energija. I luda brzina. Naravno, ne bih smeo da zaboravim ni ostale velike talente. Bibi,naravno. Da se na vreme uključila u šampionat, borila bi se za trofej. Bez nje, čitav VR ne bi imao smisla. Kakav dragulj VR-a. Mnoge sam pobede posvetio njoj. Eh… Maconen. Čovek koji ne zna za predaju. Nikada ne odustaje. Hrabro do kraja. Kakva inspiracija, uzor i podrška. Nezahvalno je izdvajati, zaista su gotovo svi učesnici ostavili traga na svoj specifičan način. Ako bih gledajući sa strane morao da odaberem čist,nebrušeni talenat, onda bi to svakako bio Džoni Flo.

SOR: Na jednom reliju si izneo zanimljivo poređenje. Toyotu Celicu si nazvao toplom majkom, dok si Deltu S4 okarakterisao kao vatrenu ljubavnicu. Na šta si konkretno mislio i na osnovu kojih parametara si donosio odluku o izboru mašine?
KP Odluke sam donosio ne samo na osnovu mog znanja o ponašanju određenih vozila na određenim podlogama, već i na osnovu mog raspoloženja, energije i uopšte psihofizičkog stanja. Odmoran, spreman za veliku borbu, uvek bih uzimao Deltu. Hvatao bi se u koštac sa njom. Neodoljiva, zavodljiva. Ljubavnica, duge kose, sa kojom znaš da na kraju ipak nećeš dobro proći, ali sa kojom će svaki sekund vredeti toliko… Van kontrole. Ne da ti mira. Vuče te da ideš brže i brže. Do kraja i preko. A tada je kasno. Veoma teška na uskim sporijim stazama. Gotovo neupravljiva po blatu kao u Engleskoj recimo. Pesak i uske isprekidane staze Australije mi takođe nisu ležale sa Deltom. Asfalt i širi putevi su idealni za Deltu. Ali,opet najuzbudljiviji auto ikada. Uzme ti dušu. Da ti sve. Pa opet uzme. Sa druge strane,moj drugi favorit je Toyota Celica. Topla majka. Idealna za situacije kada sam bio umoran i dekocentrisan. Celica ti pruža sigurnost i ljubav. Odvede te kući bezbedno. Smiri te, uteši. Genijalan auto za pakao engleskog blata. Ona ti oprašta dosta toga. Razume sve. Voli te. Fantastičan auto na klizavim terenima, ne preveliki, lošiji na uzbrdicama, ali bez premca po stabilnosti i upravljivosti. Recimo,meni je bilo interesantno da i takav auto, koji je mnogima bio neinteresantan, ustvari može da te pozitivno isprovocira i natera da pomeraš granice. Jer osećaš se sigurno u njemu, i samim tim želiš da vidiš dokle to ide. Opet, izdvojio bih i Fiat Punta. Specifičan auto. Ostao mi je u jako lepom sećanju. Veoma je bitno proceniti stazu pre trke. Nekada je po meni pametnije uzeti sporiju mašinu i zatim je pokidati na stazi, nego li uzeti strašno jaku mašinu i iskoristiti samo deo njene snage i potencijala. Neke staze prosto zahtevaju manje snage.

SOR: Kada bi morao da se opredeliš za jedno vozilo tokom celog šampionata, šta bi odabrao?
KP Opredelio bih se za Deltu S4. Bez sumnje. Jer, treba uživati u svakom trenutku života. Do kraja, pa šta bude.

SOR: Prikazao si velike gasove na početku SOR KART Šampionata 2009. koji je počeo 25. aprila. Vodiš na tabeli. Sledeći VR šampionat počinje u novembru 2009. Kakvi su ti planovi i Kido……šta dalje?
KP Šta dalje? Život je reka, ne znaš kuda će te odneti. Videćemo. Kart šampionat je nešto što može biti i jedna stepenica više. Očekujem ozbiljnu borbu do kraja šampionata, neke nove ljude, nove duele. Na neki način to će biti i dobra škola i vežba za novi VR šampionat. To je i test za sve nas, da probamo da damo život nečemu što nije lako održati. Treba zaista odati priznanje organizatorima SOR-a, i u okviru toga VR i KART Šampionata. Kada postoji takav input energije, volje, strasti i zalaganja, onda zaista nije teško pratiti. Kađo i Čabun su utrli ozbiljan put koji mi moramo da utabamo. Ja ću se truditi da u nekom narednom periodu pored redovnog prisustva pokušam i na druge načine da pomognem organizaciji. Zaista, trudiću se da budem neko na koga SOR može da računa.

SOR: Samo dve žene pilota; Bibihauzen koja se priključila nakon prvih 5 relija i fantastično se borila do kraja šampionata i Veka Fleka koja je učestvovala samo na jednom reliju. Kako ocenjuješ napore ženskih pilota da nađu svoje mesto u VR-u i da li misliš da postoji nepremostiva razlika između muških i ženskih pilota u borbi za vrh na tabeli?
KP Priča o Bibihauzen je već čuvena. Njen uticaj na VR i SOR je svakako poseban. Ona je VR-u dala jednu dodatnu širinu, duh i karakter koji nikada ne bi imao bez nje… Na neki čudan način mislim da je i dobro po VR što se Bibi pojavila tek nakon nekoliko relija, omogućivši nam na taj način da vidimo tu divnu promenu u čitavom sistemu VR-a. Siguran sam da smo svi mnogo naučili od Bibi, i da je učestvovala od prvog relija, mislim da bi se borila za sam vrh do kraja. Biće zaista teško i ružno bez nje. Zamislite, svaki put nakon relija, odlazimo kući i prolazimo pored njenog ulaza… Veka Fleka, šta reći. Sjajno osveženje , za svaku pohvalu. Nadam se bi mogla u sledećem šampionatu da igra ozbiljnu ulogu. Iskreno mislim da ne postoje bitne razlike između ženskih i muških vozača. Opet kažem, da je Bibi vozila od početka, ko zna šta bi bilo.

SOR: Mnogo kvalitetnih pilota je odustalo tokom sezone 2008 | 09? Kakva je tvoja prognoza za novu sezonu – ko će se popeti na prva tri podijuma?
KP Mislim da će ekipa u novoj sezoni biti malo drugačija. Očekujem nove vozače, a nadam se da će se gotovo svi iz prošle sezone opet pojaviti. Očekujem još više žara i borbe ove sezone. Biće mnogo teze, i potrebno će biti još veće zalaganje. Takođe se nadam da će se i Kađo Skire uključiti kao redovan pilot sezone 2010. Ubeđen sam da bi to bio veliki plus celom VR-u. To je pitanje kojim moramo svi da se ozbiljno pozabavimo, jer Kađoovo iskustvo i znanje bi svima bilo od velike koristi. Nažalost, Čabun odlazi Bibinim stopama, ali njihov uticaj ostaje. Mislim da će početak sezone obeležiti Džoni Flo, Steva Kontra, Gvardiola, i jedan od novih vozača koji će im pomrsiti konce. Naravno, ne treba ni mene isključiti, i ja ću po koji bod da ukradem.

Još jedan težak reli u Australiji. U kategoriji Pro, Gvardiola još jednom dokazuje nadmoć na peskovitoj podlozi i odnosi pobedu na drugom reliju u australiji i to sa zadnjom vučom (New Stratos). 57 sekundi za njim, iznenađuje probuđeni Grof sa svojim otkrovenjem – Tojotom Selikom i sve bolji Maconen sa R4 koji završava sve trke i kao trećeplasirani, osvaja zasluženih 16 bodova u Pro kategoriji.

Šampion Kida (S4) završava reli sa dve terminalke što sada više nema nikakav uticaj na ishod u Šampionatu. Najveći tragičar Džoni Flo, koji zbog prevelike želje da nadoknadi propušteno, pravi nesmotrene greške i ne završava čak tri trke. Time sebi otežava borbu za treću poziciju u Šampionatu jer mu Gvardiola oduzima treće mesto sa 5 bodova prednosti pred poslednji reli. Veliki preokret i ogroman udarac za Floa kome je sada dosta otežana situacija u borbi za treći podijum u šampionatu.

U kategoriji Ama, učestvovala su samo dva pilota, Bibihauzen i Riči, koji se posle dosta duge pauze vratio u Šampionat. Bibihauzen postiže ukupno vreme od nekih 30 sekundi bolje u odnosu na Ričija i osvaja 16 bodova. Time popravlja svoju poziciju u generalnom plasmanu i sa sedme pozicije prelazi na šestu čime potiskuje odsutnog Mickonena.

Na veliku žalost svih učesnika, ljubitelja i organizatora VR šampionata, jedini Kidin konkurent, pretendent za tron Steva Kontra nije učestvovao na reliju u Australiji. Ovakvom nečasnom predajom titule nakon četiri meseca ljute borbe, Kontra se nesportski povukao pred izazovom. Kontrino najavljeno povlačenje neposredno pred kraj šampionata, izazvalo je veliku žalost ali i potvrdilo da ne mogu svi da budu šampioni.

Preuzmite .PDF – Press Release 29 mart 2009

Sa već proverenim izborom vozila (Toyota Celica), Kida Preciza uzima još jedno prvo mesto u Šampionatu. Njegova četvrta pobeda i sada već 14 poena prednosti u odnosu na drugoplasiranog Stevu Kontru (Celica). Teoretske šanse postoje da se borba za titulu nastavi ali sve veći pritisak uzima danak Stevi koji uz dosta problema i jednom terminalkom napušta reli pre kraja i sebi oduzima šansu da smanji razliku između Kide i njega. Poslednje mesto na reliju Italije i veliki udarac za Kontru. Nadamo se da će Kontra nastaviti da se bori do kraja prvog VR Šampionata.

Nakon lošeg relija u Japanu, Bibihauzen pravi fantastičan pomak u Italiji. Sa Toyotom Celicom zauzima drugo mesto (18 poena), sa 38 sekundi zaostatka za Kidom. Bibi smanjuje razliku u Generalnom plasmanu između Mickonena i nje ali i dalje drži sedmo mesto sa 10 poena prednosti u odnosu na osmoplasiranog Maconena. Mickonen se takođe popravio nakon dva loša relija. U Italiji postiže dve sekunde lošije ukupno vreme od Bibi i osvaja treće mesto (16 poena). Ovoga puta je uspeo da izađe na kraj sa Lancia Deltom S4 i postigne odlična vremena.

Slede Grof , Gvardiola i Maconen, svi sa po jednom nezavršenom trkom i povratnik Džoni Flo i Steva sa dve nezavršene trke.

Borba za treće mesto u Šampionatu izmeću Floa i Gvardiole se nastavlja sada sa svega jednim bodom prednosti za Floa.

Preuzmite .PDF – Press Release 15 mart 2009

Četiri relija pre kraja prvog Virtual Reli šampionata Kida Preciza se vraća u punoj snazi i odlučniji nego ikada. Posle pobede u Španiji, prvom reliju šampionata, Kida se součava sa konstantnim problemima i umorom, što ga tokom celog šampionata košta dosta bodova. Međutim , bez obzira na sve prepreke Kida je pokazao da su se istrajnost i upornost pokazale kao glavni faktori za ostanak u vrhu tabele i borbu za titulu.

U engleskoj, pored Gvardiole u prvoj trci, Kida dominira i postiže čak 26 sekundi bolje ukupno vreme od drugoplasiranog Gvardiole u 205-ici, čime je za trenutak usporio vrtoglavi uspon ovog pilota. McMilan, u istim kolima, postiže fantastične rezultate, u dve trke vozi bolje od Gvardiole. Ipak, u ukupnom vremenu ostvaruje zaostatak od 9 sekundi i kao trećeplasirani osvaja 16 bodova.

U pro sledi Mickonen koji ne uspeva da isparira divljoj snazi Delte S4 i uz dosta grešaka i oštećenje vozila završava na četvrtoj Pro poziciji. Steva Kontra, koji se u poslednjem trenutku opredelio za Lancia-u, naspram svoje omiljene 205-ice, vozi odlično drugu trku ali u već poznatom maniru, gubi koncentraciju i kontrolu. U naizgled bezopasnom udesu u trećoj trci, havariše svoje vozilo i ispada iz borbe za visok plasman. Kao vodećeg u VR šampionatu, ova greška ga puno košta jer sada deli prvo mesto sa Precizom sa 168 osvojenih bodova. Pored Steve, na istoj deonici, terminalizuje se i Maconen i kao šestoplasirani u Pro, osvaja 13 poena.

U klasi Ama, Riči Lauda opet pokazuje nadmoć i sa 16 osvojenih bodova skače na 7 mesto u generalnom plasmanu. I dalje, najzanimljiviji duel i ljuta borba vodi se između Bibihauzen i Grofa. Grof uspeva u drugoj trci da napravi 7 sekundi razlike u odnosu na Bibi, ali staložena Bibihauzen sa njenom suptilnom tehnikom vožnje uspeva u poslednjoj trci da napravi vreme koje nadmašuje čak i vrhunske pilote poput Gvardiole i Kontre. U toj trci jedino su Kida i McMilan postigli bolje vreme od Bibi. Još jednom se pokazalo kao vrlo bitno, da se sporija vožnja bez nepotrebnih grešaka i oštećenja vozila daleko više isplati od bespotrebnog rizika. Ovo naravno ne važi za pilote koji se bore u vrhu tabele jer je za njih od presudne važnosti kontrolisani rizik zarad osvajanja svakog boda.

Neverovatni obrti i male razlike u osvojenim bodovima, četiri relija pre kraja, čine prvi VR šampionat još neizvesnijim i uzbudljivijim.

Preuzmite .PDF – Press Release 1 mar 2009