SOR: Kada se osvrnemo unazad i sagledamo ceo VR Šampionat, šta ti je bio najveći izazov tokom 4 meseca koliko je trajala borba?
KP Hm, pa nije lako odgovoriti na to pitanje, ali mislim da je ipak najveći izazov bio istrajati u redovnom ili koliko toliko redovnom pojavljivanju na relijima. Čak ne toliko zbog poena i pobeda (mali ironičan osmeh), već zbog toga što je to nešto što mi je pričinjavalo neizmerno zadovoljstvo. Kada vratim film i setim se kako jurim sa posla na VR, umoran i isceđen,…ali opet tamo vidim takođe umorna lica i shvatim da smo grupa ozbiljnih fanatika. Taj fanatizam je upravo to što nam je i donosilo toliko zadovoljstva. Bez toga ne bi bilo ni VR-a.

SOR: Početak sezone 2008|09 krenuo je sjajno. Dva odlična relija; I mesto u Španiji i II u Nemačkoj, a onda serija od čak 7 loših relija i jedan propušten. Kako si pregurao težak period i šta te je nateralo da i dalje učestvuješ?
KP Pa da, Šampionat je krenuo fantastično. Nikad neću zaboraviti prvi reli. Upoznavanje sa svim ljudima, osmotravanje kako ko vozi, koliko su vozači iskusni. I prva pobeda kao jedini u pro kategoriji. Taj početak mi je zaista dosta značio, sa jedne strane kao potvrda da sam brz, a sa druge strane nema bolje motivacije od uspeha. Hm, možda neuspeh ali kod mene razmaženog , to je uspeh. Takođe, uspeh pod velikim pritiskom kvalifikacija i situacije biti ili ne biti, mi je jako podigao samopouzdanje. “Samopouzdanje”. Bio sam siguran da ću tako i nastaviti i da ću suvereno vladati kvalifikacijama. Ispostavilo se potpuno suprotno. Kvalifikacije su mi postajale sve komplikovanije. Već od trećeg relija sam ušao u težak period, puno posla van VR-a, premor, a sve to vodi ka lošoj koncentraciji, kašnjenju na relije, nemogućnost da se napravi neka strategija…Sve u svemu umor je glavni krivac mojih loših rezultata u tom periodu šampionata. Naravno, i drugi vozači su se sabrali i stisli gas. Nije bilo šale,već tada. Jedina nada u tom trenutku je bila da će sve to proći. Razmišljao sam, ok, uzmi sada koliko možeš bodova, samo budi redovan, pa kada frka prođe, onda ćeš opet da probaš da se boriš za vrh. Istrajnost. To je to.

SOR: U nekoliko navrata tokom lošeg perioda si izjavio da je sve gotovo i kako ti je forma sve lošija a ipak nisi odustao. Po tvom mišljenju koji je ključni faktor za pobedu na jednom reliju?
KP Ne treba nikada odustati. Kao u fudbalu. Primiš 2 gola, daš 3. I tako do kraja. Do poslednje sekunde. Naravno da sam imao crne misli. Činilo mi se da neću istrajati do kraja. Frustrirajuće je kada želiš da nešto uradiš dobro, a ne ide. Spor si. Takođe, tada sam u potpunosti shvatio sa kakvim se igračima ja borim. Svi brzi kao meci. Džoni Flo je tada pokazivao da je nedodirljiv. Steva Kontra je čovek koji mi je na tom jednom reliju srušio sve snove. Jednom vožnjom, jednom etapom me je skinuo sa pozicije koja bi mi u tom trenutku puno značila, vratila snagu,samopouzdanje. Strašno je vozio. Brz kao munja. Ostali takođe, odlučni da pregaze sve pred sobom. Po meni,postoji nekoliko faktora ključnih za pobedu na jednom reliju. Prvo, psihofizičko stanje. Vozač mora da je dovoljno odmoran, jer to donosi fokus i koncentraciju. Alkohol ne ide uz vožnju. Jednostavno ne ide. Piće dva, maksimum, mada po meni čak i to skida važne sekunde. Evo pogledajte Bitumena. Čovek nikada ni kap alkohola nije uzeo. Zatim vozač mora da ima plan i viziju kako će voziti. U odnosu na to, bira vozilo. Ako se osećaš jako, energično, onda uzmeš jako vozilo, kome uzmeš dušu na stazi. Ako si pomalo smiren, tih, romantičan , zaljubljen tog dana, onda uzmeš neko mirnije vozilo, koje može da ti oprosti pomalo letargije. U taj plan i viziju vožnje spada i po meni ključna reč kada je VR a i ceo život u pitanju. To je kontrola. Kontrola je sigurno ključna stvar. Moraš uvek da imaš kontrolu. Da drziš sve segmente vožnje pod kontrolom. Kontrola daje sigurnost. Kontrola te čini brzim. Trudiš se da se što više približiš toj ivici. Ali pažljivo, polako prilaziš. Sve si brži i brži, sve ti je lakše i prirodnije, stapaš se sa vozilom, sa stazom, ne čuješ više ništa sa strane, jedna krivina te prirodno vodi u drugu. Voliš kočnicu isto koliko i gas….Kada dođeš na ivicu, shvatiš da možeš i preko nje. Poprilično preko nje. Ali sve to samo može sa kontrolom. Dokle, ne znam. Do terminalke verovatno…Ili do cilja. Moraš da veruješ u sebe i auto. Vera je bitna. Moraš da poštuješ ostale vozače. Oni te iznenade kada najmanje očekuješ. Svi su lavovi.

SOR: Koga si smatrao za svog najvećeg rivala a u kome od učesnika si video najveći potencijal i talenat?
KP Hm, pa odmah na početku mi je bilo jasno da će to biti Džoni Flo i Steva Kontra. Nekako, iz njih je izbijao taj žar, želja i snaga. Oni su odmah i pokazali zube. Moje mišljenje je da je Džoni Flo brži vozač od mene, kao i da je Kontra u svojim trenucima koncentracije i briljantnosti brži od mene. Ali kao što znamo, brzina ne mora da bude presudna. Kasnije sam u mnogima prepoznao fenomenalne talente,strašne vozače. Svakako bih izdvojio Gvardiolu, koji je na fantastičan način osvežio šampionat,zakuvao borbu za titulu i podigao ceo šampionat na jedan mnogo viši nivo. Recimo njegova individualnost me je fascinirala. Nekako, on je uvek bio svoj. Birao je vozila po nekom svom instiktu, hrabro, ne obazirući se na to šta drugi voze. Uvek dizao glas, predlagao,bunio se, zahtevao. To je žar. Energija. I luda brzina. Naravno, ne bih smeo da zaboravim ni ostale velike talente. Bibi,naravno. Da se na vreme uključila u šampionat, borila bi se za trofej. Bez nje, čitav VR ne bi imao smisla. Kakav dragulj VR-a. Mnoge sam pobede posvetio njoj. Eh… Maconen. Čovek koji ne zna za predaju. Nikada ne odustaje. Hrabro do kraja. Kakva inspiracija, uzor i podrška. Nezahvalno je izdvajati, zaista su gotovo svi učesnici ostavili traga na svoj specifičan način. Ako bih gledajući sa strane morao da odaberem čist,nebrušeni talenat, onda bi to svakako bio Džoni Flo.

SOR: Na jednom reliju si izneo zanimljivo poređenje. Toyotu Celicu si nazvao toplom majkom, dok si Deltu S4 okarakterisao kao vatrenu ljubavnicu. Na šta si konkretno mislio i na osnovu kojih parametara si donosio odluku o izboru mašine?
KP Odluke sam donosio ne samo na osnovu mog znanja o ponašanju određenih vozila na određenim podlogama, već i na osnovu mog raspoloženja, energije i uopšte psihofizičkog stanja. Odmoran, spreman za veliku borbu, uvek bih uzimao Deltu. Hvatao bi se u koštac sa njom. Neodoljiva, zavodljiva. Ljubavnica, duge kose, sa kojom znaš da na kraju ipak nećeš dobro proći, ali sa kojom će svaki sekund vredeti toliko… Van kontrole. Ne da ti mira. Vuče te da ideš brže i brže. Do kraja i preko. A tada je kasno. Veoma teška na uskim sporijim stazama. Gotovo neupravljiva po blatu kao u Engleskoj recimo. Pesak i uske isprekidane staze Australije mi takođe nisu ležale sa Deltom. Asfalt i širi putevi su idealni za Deltu. Ali,opet najuzbudljiviji auto ikada. Uzme ti dušu. Da ti sve. Pa opet uzme. Sa druge strane,moj drugi favorit je Toyota Celica. Topla majka. Idealna za situacije kada sam bio umoran i dekocentrisan. Celica ti pruža sigurnost i ljubav. Odvede te kući bezbedno. Smiri te, uteši. Genijalan auto za pakao engleskog blata. Ona ti oprašta dosta toga. Razume sve. Voli te. Fantastičan auto na klizavim terenima, ne preveliki, lošiji na uzbrdicama, ali bez premca po stabilnosti i upravljivosti. Recimo,meni je bilo interesantno da i takav auto, koji je mnogima bio neinteresantan, ustvari može da te pozitivno isprovocira i natera da pomeraš granice. Jer osećaš se sigurno u njemu, i samim tim želiš da vidiš dokle to ide. Opet, izdvojio bih i Fiat Punta. Specifičan auto. Ostao mi je u jako lepom sećanju. Veoma je bitno proceniti stazu pre trke. Nekada je po meni pametnije uzeti sporiju mašinu i zatim je pokidati na stazi, nego li uzeti strašno jaku mašinu i iskoristiti samo deo njene snage i potencijala. Neke staze prosto zahtevaju manje snage.

SOR: Kada bi morao da se opredeliš za jedno vozilo tokom celog šampionata, šta bi odabrao?
KP Opredelio bih se za Deltu S4. Bez sumnje. Jer, treba uživati u svakom trenutku života. Do kraja, pa šta bude.

SOR: Prikazao si velike gasove na početku SOR KART Šampionata 2009. koji je počeo 25. aprila. Vodiš na tabeli. Sledeći VR šampionat počinje u novembru 2009. Kakvi su ti planovi i Kido……šta dalje?
KP Šta dalje? Život je reka, ne znaš kuda će te odneti. Videćemo. Kart šampionat je nešto što može biti i jedna stepenica više. Očekujem ozbiljnu borbu do kraja šampionata, neke nove ljude, nove duele. Na neki način to će biti i dobra škola i vežba za novi VR šampionat. To je i test za sve nas, da probamo da damo život nečemu što nije lako održati. Treba zaista odati priznanje organizatorima SOR-a, i u okviru toga VR i KART Šampionata. Kada postoji takav input energije, volje, strasti i zalaganja, onda zaista nije teško pratiti. Kađo i Čabun su utrli ozbiljan put koji mi moramo da utabamo. Ja ću se truditi da u nekom narednom periodu pored redovnog prisustva pokušam i na druge načine da pomognem organizaciji. Zaista, trudiću se da budem neko na koga SOR može da računa.

SOR: Samo dve žene pilota; Bibihauzen koja se priključila nakon prvih 5 relija i fantastično se borila do kraja šampionata i Veka Fleka koja je učestvovala samo na jednom reliju. Kako ocenjuješ napore ženskih pilota da nađu svoje mesto u VR-u i da li misliš da postoji nepremostiva razlika između muških i ženskih pilota u borbi za vrh na tabeli?
KP Priča o Bibihauzen je već čuvena. Njen uticaj na VR i SOR je svakako poseban. Ona je VR-u dala jednu dodatnu širinu, duh i karakter koji nikada ne bi imao bez nje… Na neki čudan način mislim da je i dobro po VR što se Bibi pojavila tek nakon nekoliko relija, omogućivši nam na taj način da vidimo tu divnu promenu u čitavom sistemu VR-a. Siguran sam da smo svi mnogo naučili od Bibi, i da je učestvovala od prvog relija, mislim da bi se borila za sam vrh do kraja. Biće zaista teško i ružno bez nje. Zamislite, svaki put nakon relija, odlazimo kući i prolazimo pored njenog ulaza… Veka Fleka, šta reći. Sjajno osveženje , za svaku pohvalu. Nadam se bi mogla u sledećem šampionatu da igra ozbiljnu ulogu. Iskreno mislim da ne postoje bitne razlike između ženskih i muških vozača. Opet kažem, da je Bibi vozila od početka, ko zna šta bi bilo.

SOR: Mnogo kvalitetnih pilota je odustalo tokom sezone 2008 | 09? Kakva je tvoja prognoza za novu sezonu – ko će se popeti na prva tri podijuma?
KP Mislim da će ekipa u novoj sezoni biti malo drugačija. Očekujem nove vozače, a nadam se da će se gotovo svi iz prošle sezone opet pojaviti. Očekujem još više žara i borbe ove sezone. Biće mnogo teze, i potrebno će biti još veće zalaganje. Takođe se nadam da će se i Kađo Skire uključiti kao redovan pilot sezone 2010. Ubeđen sam da bi to bio veliki plus celom VR-u. To je pitanje kojim moramo svi da se ozbiljno pozabavimo, jer Kađoovo iskustvo i znanje bi svima bilo od velike koristi. Nažalost, Čabun odlazi Bibinim stopama, ali njihov uticaj ostaje. Mislim da će početak sezone obeležiti Džoni Flo, Steva Kontra, Gvardiola, i jedan od novih vozača koji će im pomrsiti konce. Naravno, ne treba ni mene isključiti, i ja ću po koji bod da ukradem.

Kida Preciza, koji je bio na vodećoj poziciji od početka šampionata, propustio je svoj prvi reli što se pokazalo kao vrlo štetno po njega, izgubio je čak dve pozicije i sad zauzima treće mesto sa 12 bodova zaostatka za prvoplasiranim Džonijem Floom.

Na 3 deonice Gvardiola je pokazao najveće umeće i postigao najbolja vremena, dok je na poslednjoj četvrtoj deonici Steva Kontra imao za sekund bolje vreme. To se ipak nije pokazalo kao dovoljno jer je imao veliki zaostatak nakon prve dve trke i završio reli na drugoj poziciji sa 18 bodova naspram Gvardiolinih 20.

Džoni Flo vozi prve dve trke sa malim razlikama u odnosu na Gvardiolu i Kontru, međutim u trećoj trci ima katastrofalan udes i ne uspeva da završi deonicu čime gubi mogućnost visokog plasmana. U poslednjoj trci postiže skoro 10 sekundi bolje vreme od Gvardiole i Kontre ali je tada već bilo kasno za bolji plasman. Završava reli na trećoj poziciji sa osvojenih 16 poena što se pokazalo kao dovoljno za preuzimanje prve pozicije od do sada nedodirljivog Precize.

Nova dva Pro pilota Mickonen i McMilan vozili su odlične trke međutim kao i Floa, udes ih je sprečio da osvoje više bodova. Mickonen pravi terminalku odmah nakon Džonija u trećoj trci dok je Uzelakis napravio grešku u poslednjoj, četvrtoj etapi kada je već bio na domak visokog plasmana. Osvajaju 15 i 14 poena i skaču na 7 (McMilan) i 8 (Mickonen) u generalnom plasmanu.

Velika borba i Ama kategoriji i veliko iznenađenje. Bibi Hauzen uzima svoje prvo postolje u Ama kategoriji! U sve četiri trke postiže bolja vremena od Grofa i Maconena i završava reli sa čak 40 sekundi prednosti u odnosu na Grofa koji vodi veliku borbu sa Maconenom ali na kraju ipak uspeva da zadrži drugu Ama poziciju sa 15 sekundi prednosti.

Još jedan novitet začinio je deveti reli. Radi se o specijalnom ispitu voženom na deonici Pikes Peak short C. Fantastična Toyota Tacoma donela je Džoniju Flou ekstra 5 poena u Pro i Grofu u Ama kategoriji. Flo je postigao 14 sekundi bolje vreme od Gvardiole. Osim Grofa i njih dvojce nijedan drugi učesnik nije uspeo da završi specijal do kraja. Ovim bonusom Flo pravi dodatnu razliku u odnosu na Kontru u generalnom plasmanu dok se Grof utvrdio na 5 poziciji.

Velika pomeranja na tabeli i velika neizvesnost 6 relija pre proglašenja prvog VR šampiona. Sada više nego ikada, svaki bod znači i svaki propušten reli može značiti i kraj borbe za laskavu titulu. Sa velikim problemima dosta pilota spekuliše o propuštanju možda 2 ili čak 3 relija do kraja. Videćemo…

Preuzmite .PDF – Press Release 16 feb 2009